Aktuelno

Onlajn susret preduzetnika iz Kikinde i Žombolja, upriličen u okviru projekta “Unapređenje povezanosti Banata 2”, potvrdio je da su poslovni ljudi srpskog i rumunskog dela Banata upućeni jedni na druge, a da je granični prelaz Nakovo- Lunga najvažnija putna komunikacija. Konferenciji je prisustvovalo po 15 preduzetnika sa srpske i isto toliko sa rumunske strane. Da je prekogranično povezivanje od obostranog interesa dilemu nema Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

-Dobrosusedska saradnja između Srbije i Rumunije, odnosno Kikinde i Žombolja i ostalih lokalnih samouprava, jeste rezultat povezivanja u oblasti kulture, tradicije, ali i zajedničkih infrastrukturnih projekata. Odlučili smo se i na korak dalje, koji se odnosi na povezivanje privrede i firmi koje su zainteresovane da posluju u Srbiji i Rumuniji. Suština ovog skupa jeste da se poslovni ljudi iz naše sredine i Rumunije još bolje povežu- izjavio je Lukač i ponovio da će grad Kikinda nastojati da dodatno unapredi ekonomske prilike što podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta. Irena Živković, direktorica Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj “Banat” osvrnula se na projekat “Unapređenje povezanosti Banata 2”:

-Projektom je predviđeno i urađeno više aktivnosti. Rekonstruisano je 1,8 kilometara puta od izlaza iz Kikinde prema Nakovu i postavljeno 280 kandelabara na bicklističkoj stazi. U Rumuniji je rekonstruisan 1,5 kilometar puta i izrađena je projektna dokumetacija. Pored infrastrukturnih radova, u okviru projekta vrednog 1,3 miliona evra, važna aktivnost jeste i susret privrednika- precizirala je Živković. Član GV za privredu i investicije, Saša Tanackov, ukazao je da cilj projekta od samog starta bio da granični prelaz Nakovo-Lunga bude u potpunoj funkciji na korist građana i privrede:

-Pre sedam godina, kada je prelaz otvoren, počeli smo da radimo na tome da se steknu svi uslovi za sve vidove saobraćaja u čemu smo i uspeli. Ovaj projekat treba do dovede do boljeg povezivanja sa obe strane granice u svakom smislu, od običnih građana do privrede. Ovde nije reč o povezivanju velikih privrednika nego o malim privrednicima i preduzetnicima iz oblasti ugostiteljstva, zanatstva i usluga koji dobijaju novo tržište i novu mogućnost – istakao je Tanackov.
 

Putari kikindskog “Graditelja” danas privode kraju sanaciju dela deonice Topolskog puta, od raskrnise za Tobu do ulaza u Banatsku Topolu. Potpuno je rehabilitovana deonica u dužini od 3,2 kilometra. Kako je precizirao Gojko Grubor, izvršni direktor “Graditelja”, sanirano je ukupno 19.200 kvadratnih metara asfalta. Širina puta ove deonice iznosi šest metara. Iako je poslednjih dana bilo kiša, nekih većih zastoja nije bilo:

-Mogu da kažem da poveren posao uspešno privodimo kraju i da nije bilo nikakvih problema- saopštio je Grubor. Deonicu na kojoj su radovi u završnoj fazi obišli su i sa putarima razgovarali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i njegovi saradnici:

-Još na početku mandata obećali smo da ćemo veliku pažnju poklanjati našim selima. I ova slika potvrđuje da se držimo tog obećanja. Otkako je izgrađena 80- tih godina prošlog veka, ova deonica nije bila rekonstrisana. Putari su samo sanirali udarne rupe. Nakon ovih radova, vozače očekuje 3,2 kilometra potpuno sanirane deonice. Vrednost radova iznosi 20 miliona dinara, a ovu investiciju smo finansirali iz gradskog budžeta- saopštio je Lukač i potvrdio da ulaganjima u putnu infrastrukturu mogu da se nadaju i meštani drugih sela:

-Fokusiraćemo se na sela, kako bi meštani imali kvalitetne puteve, ulice i trotoare. Mogu da najavim radove u Bašaidu, Banatskom Velikom Selu i Novim Kozarcima. Kolovoz u po jednoj ulici, u narednih mesec dana, saniraćemo u ovim selima- poručio je Lukač. Predsednik MZ Banatska Topola, Nedeljko Cimeša, potvrdio je da su meštani prezadovoljni što je ova deonica konačno sanirana:

- Pre mesec i po dana, zahvaljujući razumevanju lokalne samouprave, u selu je sređena jedna ulica. Dobili smo oko četiri kilometra novog asfalta. U međuvremenu, seosko DVD dobilo je jedno vatrogasno vozilo. Iako je polovno, efikasno je i bolje od traktora i cisterne. Očekuje nas do kraja godine i kupovina Doma kulture koji je u privatnim rukama poslednjih 16 godina- rekao je Cimeša.
 

Uz učešće Nikole Lukača, gradonačelnika Kikinde i njegovih saradnika, danas je u Žombolju održavna završna konferencija IPA projekta "Unapređenje povezanosti Banata 2". Sa srpske strane, ovaj projekat podrazumevao je instaliranje solarne led rasvete pored osam kilometara dugačke biciklističe staze između Kikinde i Nakova, koja je pokrivena video nadzorom, kao i rekonstrukciju državnog puta, u dužini od 1,8 kilometara. Rumunski partneri, sanirani su deonicu u dužini od 1,5 kilometara:

-Uvek je važno da se dobro sarađuje sa komšijskim lokalnim samoupravama, naročito ako su one u Evropskoj uniji. Dobra razmena iskustava i kvalitetno realizovan projekat rezultirali su poboljšanjem života u Kikindi i Nakovu, a sasvim sigurno i ovde u Žombolju. Nastavićemo ovu dobru saradnju i kad je reč o prekograničnom projektu " Eco-Lakes". I taj projekat zajednički realizuju Kikinda i Žombolj - potvrdio je Lukač. U slučaju Kikinde, zahvaljujući projektu “Eco-Lakes”, naše Staro jezero biće zelenije i uređenije, a kvalitet vode u obodnom kanalu bolji nego što je sad slučaj. Rumunska strana će lokalitete slične našim banjama, pretvoriti u izletišta:

-Za nas je od strateške važnosti i buduća brza saobraćajnica Sombor- Kikinda, koja će spojiti granične prelaze Bački Breg i Nakovo. Od velike je važnosti i da realizujemo naš zajednički strateški cilj, da ovaj granički prelaz počne da radi 24 sata i da bude omogućen teretni i autobuski saobraćaj- povukao je Lukač. Član GV za privredu i investicije, Saša Tanackov, pojasnio je i šta će biti suština novog prekograničnog projekta, za period 2022. do 2028. godine:

-To je projekat “Tornado” za čiju saglasnost očekujemo još potvrdu Evropke komisije. Izgradnja novih biciklistički staza u Kikindi i Žombolju, suština je tog projekta. “Tornadom” će biti obuhvaćen i novi partner, a to je opština Nova Crnja. Predviđena je izgradnja biciklističke staze duž pružanja državnih puteva koji vode ka granici. Taj deo posla mi smo završili, a sad predstoji izgradnja biciklističke staze kroz grad, sve do staze kod kružnog toka, na izlazu Kikinde kod Šumice- naveo je Tanackov. Za diektoricu RCR Banat iz Zrenjanina, Irenu Živković, dosad realizovani i budući projekti važni su u infrastruktornom pogledu, ali i što doprinose da granica ne bude barijera, nego most još bolje ekonomske saradnje suseda.
 

Meštanima Bašaida i korisnicima usluga Pošte Srbije od danas je na raspolaganju nova ekspozitura koja će, kako je prilikom otvaranja rečeno, raditi svakog radnog dana od 7 do 14 sati. Otvaranju su, pored ostalih, prisustvovali Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde. Moderno opremljena ekspozitura se nalazi u prostorijama MZ Bašaid, a pružaće usluge za više od 1.000 domaćinstava i nešto više od 3.100 meštana ovog sela:

-Otvaranje ove ekspoziture novi je početak za Pošte Srbije. Na ovaj način želimo da unapredimo i uredimo sve poslovnice u Srbiji, a ovo je samo prva u nizu novih , ali i ekspozitura koje ćemo rekonstrisati. Očekuje nas uvođenje novih usluga. Verujem da će, sve ono što će se dešavati u narednim mesecima, biti od koristi za naše građane. Pošte Srbije, uveren sam, postaće najbolja i najprofitabilnija kompanija u Srbiji- saopštio je Đorđević. Prema rečima Lukača, posle četrdesetak godina, meštani Bašaida konačno imaju novu i moderno opremljenu poštansku ekspozituru:

-Pošta mora i treba da bude ogledalo države, a siguran sam da ovo neće biti i jedina nova poštanska filijala na području grada Kikinde. Tu pre svega mislim na naša sela. Sela moramo da čuvamo i da unapređujemo kvalitet javnih usluga-naglasio je Lukač i nastavio:

-Uvek je zadovoljstvo kad lepim povodom dolazite u jedno mesto, u ovom slučaju, u Bašaid. Kao što je i rekao Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije, kvalitet rada ove kompanije u Bašaidu je unapređen, jer umesto ranijeg objekta, meštani sada na raspolaganju imaju novu ekspozituru. Hvala i MZ Bašaid na angažovanju i inicijativi da selo dobije novu poštansku ekspozituru- rekao je Lukač.
 

Sto kilograma teško crkveno zvono, izliveno daleke 1922. godine, ubuduće će biti izloženo u kikindskom Narodnom muzeju i upotpuniće zbirku, budući da ova ustanova ne raspolaže sličnim eksponatom. Lidiji Milašinović, direktorici Narodnog muzeja, crkveno zvono danas predao Milan Reljić, predsednik Udruženja građana “Krila anđela” u Novim Kozarcima. Zvono se do kraja Drugog svetskog rata nalazilo na nekadašnjoj katoličkoj crkvi u ovom selu:

-Zvono nam je važno i zato što nemamo veliki broj eksponata koji potiču iz okolnih sela. Većina zvona iz tog perioda su nestala. Zahvaljujući Milanu Reljiću, ovo zvono je preživelo, a naša ustanova trajno će ga čuvati. Zvono potiče iz Zagreba, a napravljeno je u radionici Antona Blazine i ima serijski broj 793. Do te godine, u toj radionici, izliveno je oko 800 zvona- navela je Milašinović. Kad je crkva u Novim Kozarima srušena, crveno zvono obrelo se u Banatskoj Topoli. Čuvao ga je jedan meštanin Georg Tot, čiji je otac zvono i doneo u Banatsku Topolu. Ovo zvono je Milan Reljić slučajno pronašao 2009. godine:

-Jedno zvono nalazi se u Ruskom Selu, dok je drugo završilo u Banatskoj Topoli, nakon što ga je na otpadu otkupio otac Georga Tota. U njihovom dvorištu je stajalo tridesetak godina. Na kraju smo se dogovorili da se zvono vrati našem selu. Nisam uspeo u nameri da se zvono vrati na mesto na kom je i bilo, iako sam o tome razgovarao sa tadašnim predstavnicima MZ Novi Kozarci i udruženja Nemaca iz Subotice. Smatrao sam da to nije naše, a pogotovo ne moje i da ovo zvono neko i traži. Na kraju, nakon 12 godina, zvono će konačno pronaći odredište i biće izloženo u Narodnom muzeju- rekao je Reljić. Činu ustupanja crkvenog zvona ovoj ustanovi, prisustvovao je i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde.