Aktuelno

Unapređenje privredne saradnje sa Mađarskom, najvećim spoljnotrgovinskim partnerom privrednika severnog Banata, ali i neke druge važne ekonomske teme našle su se u fokusu sastanka održanog u Regionalnoj privrednoj komori Severnobanatskog okruga. Osnovu za dobre poslovne veze pruža i Sporazum o saradnji između Trgovinsko-industrijske komore Budimpešte i RPK Severnobanatskog upravnog okruga:

-Taj sporazum potpisan je prošle godine, a ovo je bila prilika da ga dodatno promovišemo. Sporazum nam pruža priliku da zajednički konkurišemo za sredstva iz fondova EU i da kvalitetnije promovišemo našu privredu. Budimpešta je metropola sa 2,5 miliona stanovinika. To je veliko tržište. S druge strane, otvaraju se mogućnosti za nove investicije. Mi smo danas sa rukovodstvom “Mekafora” razgovarali o mogućnosti pronalaženja partera na mađarskom tržištu- naveo je Tibor Horvat, direktor RPK Severnobanatskog upravnog okruga. Da, pre svega, privredna saradnja može dodatno da se unapredi saglasan je i Đerđ Terek, predsednik Srpsko- mađarske trgovinske i privredne komore. On je konstatovao da su članovi komore privrednici iz Mađarske i Srbije, i da se raduje realizaciji novih projekata i daljem jačanju ekonomske saradnje. Takvog je stava i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

-Mi smo delegirali određene ideje. Nadam se da ćemo u saradnji sa Trgovinsko-industrijskom komorom Budimpešte uspeti da ih pretočimo u dobre projekte. Uglavom se radi o komunalnoj infrastrukturi- naveo je Lukač.
 

Prvi otkosi ozimog ječma pašće za sedam dana. Procene su da će vršidba pšenice u kikindskom ataru startovati za desetak dana. To je rečeno na “ Danu polja strnih žita i herbicidnih ogleda”, tradicionalnom agrarnom skupu u organizaciji Poljoprivredne stručne službe Kikinda. Pored poljoprivrednih stručnjaka, predstavnika semenarskih kuća i proizvođača, ovog skupu su prisustvovali Nikola Lukač, gradočelnik Kikinde i njegovi saradnici:

-Ovo je bila prilika da proizvođače ponovo pozovemo da apliciraju i iskoriste sve državne i pokrajinske subvencije, ali i one koje nudi lokalna samouprava. Trudimo se da podržimo Poljoprivredu stručnu službu, ali i proizvođače hrane- naveo je Lukač i potvrdio da će, kao i ranijih sezona, u Kikindi i svim našim selima formirati žetveni štabovi za zaštitu od požara, kako bi najvažniji poljoprivredni posao leta protekao bez problema. Pod ozimim ječmom je oko 1.500, a pšenicom 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac u PSS, kaže da će ovogodišnji prinosi biti ispod višegodišnjeg proseka, i to između 5 i 5,5 tona po hektaru. Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, ocenio je da su ovo mesta na kojima se susreću praksa i nauka, dok je Mladen Đuran, direktor Poljoprivredne stručne službe Kikinda, istakao da su među ređima u Vojvodini koji svake godine organizuju ovakve agrarne skupove:

-Osim ove manifestacije, imamo i “Dan polja okopavina”, krajem avgusta,odnosno početkom septembra. U ovom formatu i obima, lane nismo mogli da zbog korone skup održimo u punom kapacitetu. Zadovoljni smo što je tome konačno došao kraj- konstatovao je Đuran.
 

U Ruskom Selu i Banatskoj Topoli u toku je asfaltiranje ulica, a kako radovi napreduju uverio se na licu mesta LJuban Sredić, član Gradskog veća za poljoprivredu i mesne zajednice. U Banatskoj Topoli asfaltirana je Beogradska ulica u dužini od 500 metara za šta je izdvojeno 1,8 miliona dinara. U Ruskom Selu završava se asfaltiranje ulice Braće Opsenice u dužini od dva kilometra i širine tri metra. U ovaj posao uložiće se osam miliona dinara.

Grad Kikinda će ove godine izdvojiti više od 80 miliona dinara za putnu infrastrukturu, a više od 15 miliona dinara za sanaciju trotoara. Nastojimo da sva sela imaju ravnopravan položaj, kao i da prilikom planiranja ispoštujemo sve potrebe koje su stanovnici mesnih zajednica iskazali, a u skladu sa budžetom. Radove vodi JP “Kikinda”, a izvođač je “Graditelj” – istakao je LJuban Sredić.

Dušan Marjanović, predsednik MZ Rusko Selo dodao je da su radovi od velikog značaja za meštane ovog sela.

-Ovo je prva ulica koja se radi u ovom delu sela posle skoro četiri decenije. Svi kolovozi ovde dugi su oko dva kilometra i za njihovu rehabilitaciju neophodna su značajna sredstva do kojih je teško doći. Drago mi je što smo nastavili ulaganja u putnu infrastrukturu – napomenuo je Marjanović i istakao da je u planu da se urede i ulice Žarka Zrenjanina, NJegoševa i sve druge ulice u kojima je neophodno revitalizovati kolovoz.

U ovom selu pri kraju je i sanacija Omladinske sale, a sredstva u iznosu od tri miliona dinara obezbedila je lokalna samouprava.

Oskar Balint, sekretar MZ Banatska Topola u ime meštana zahvalio je gradu na tome što je omogućeno da put u Beogradskoj ulici koji je bio u lošem stanju dobije novi izgled. Put vodi ka ataru i puno ljudi ga koristi.

Đorđe Klenanc iz JP “Kikinda” napominje da osim redovnog održavanja puteva i krpljenja udarnih rupa deo ulica biće i rehabilitovan.

Važno je da uredimo ulice koje su najlošije. Uglavnom je reč o kolovozima koji iz osmadesetih godina prošlog veka . U cilju nam je i što bolje održavanje opštinskih puteva tako da je u toku sanacija puta Kikinda-Banatska Topola u dužini od 3,2 kilometra i širini od šest metara. To je jedna od najvažnijih investicija ove godine – precizirao je Klenanc.
 

U toku je rekonstrukcija vrelovoda u Nemanjinoj ulici, a gradilište su danas obišli gradonačelnik Nikola Lukač i direktor JP “Toplana” Dušan Marjanović. Gradonačelnik Lukač istakao je da su ovo značajni radovi, pre svega za korisnike.

-U ovom delu grada veliki je broj korisnika daljinskog grejanja. Zbog čestih havarija bilo je i čestih pritužbi sugrađana. Oni će od naredne zime imati kvalitetnije grejanje. “Toplana” će i ovog leta raditi na zameni najkritičnijih delova toplovoda što će doprineti da kvalitet daljinskog grejanja bude bolji. Podsetiću da je od početka godine cena daljinskog grejanja niža, a investicije će biti urađane na zadovoljstvo korisnika. Lokalna samouprava podržaće sve projekte ovog javnog preduzeća – istakao je Lukač.

Trasa duga 130 metara upotpunosti će biti zamenjena, rekao je Marjanović.

-U proteklih nekoliko godina upravo na ovom delu vrelovoda imali smo dosta havarija tokom grejne sezone. U rekonstrukciju će biti uloženo pet miliona dinara, a radovi su podeljeni u dve faze. Prva faza, koja se danas završava, podrazumeva zamenu cevi od ugla ulica Đoke Radaka i Nemanjine do ulaza na veliki parking. Druga faza obuhvatiće deo Nemanjine ulice od broja 5 do broja 9 i ona počinje sutra – rekao je Marjanović.

U ovoj godini završena je i rekonstrukcija toplovoda u Svetosavskoj ulici u Mikronaselju u dužini od 110 metara. Planira se i zamena toplovoda kod Osnovne muzičke škole “Slobodan Malbaški” i zamena priključka kod zgrade Osnovnog suda. Za sve radove planirano je između 15 i 20 miliona dinara.
 

Izvođenjem monodrame “ U znak bjelog štapa”, autorke Borke Tadić, ali i donacijom knjiga za slepe i slabovide osobe koje Narodna biblioteka “Jovan Popović” dosad nije imala u svom fondu, nastavljeno je kulturno povezivanje Kikinde i Republike Srpske, odnosno Banja Luke. Želimir Radinović, direktor Specijalne biblioteke za slepa i slabovida lica Republike Srpske, izrazio je zadovoljsto što se i na ovaj način povezuje srpski narod s obe strane Drine:

-Ovo je prilika da još jednom ukažemo da postoje ljudi oštećenog vida i da oni nisu balast društva. Naprotiv, radi se o ljudima sa izuzetnim potencijalima, a u ovom slučaju smo videli stvaralaštvo slepe književnice Borke Tadić- konstatovao je Radinović. Zamenica gradonačelnika Kikinde, Dijana Jakšić Kiurski, ocenila je da je njen nastup potvrdio koliki doprinos kulturi mogu da pruže i osobe sa invaliditetom:

-Kad je u pitanju saradnja između ustanova kulture, podsetiću da je nedavno našoj biblioteci donirano 250 knjiga. Ovoga puta, naši prijatelji iz Republike Srpske su uručili knjige namenjene slepim i slabovidim osobama. To je dragocen poklon, budući da naša biblioteka nije raspolagala takvim knjigama- ukazala je ona. Da će ova donacija mnogo značiti slepim i slabovidim osobama, potvrdili su Branka Šobot-Jeličić, potpredsednica UO organizacije “Severni Banat”, kao i Brane Marjanović, direktor Narodne biblioteke “Jovan Popović”. Gostima se u ime Kikinđana zahvalio i gradonačelnik Nikola Lukač.