Aktuelno

Prodavnicu “Pepko” danas su u svečano otvorili Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde i predstavnica ovog trgovinskog lanca. Ovaj brend je potekao 2004. u Poljskoj, a u svom asortimanu, pored ostalog, nudi opremu za kuću, kao i odeće za decu i odrasle:

-Srbija je jedina zemlja van Evropske unije u kojoj je “Pepko” otvorio prodavnice. I Kikinda je, na naše zadovoljstvo, postala deo porodice “Pepko”- rekao je Lukač nakon svečanog otvaranja i dodao da su danas otvorene tri prodavnice “Pepko”. Jedna od njih nalazi se u širem centru Kikinde, u prostoru nekadašnjeg bioskopa “Zvezda”:

-Osmoro naših sugrađana dobilo je posao, a kad su predstavnici ovog trgovinskog lanca, novembra prošle godine posetili naš grad, nisu se dvoumili. Odlučili su da i u Kikindi otvore prodavnicu- naveo je Lukač.

Ovaj trgovinski lanac posluje u centralnoj i istočnoj Evrope, a u našem okruženju u Mađarskoj i Rumuniji. Veliki broj artikala za dekoraciju kuća i stanova, odličan kvalitet dečje odeće, a sve to po niskim cenama, glavni su aduti ovog trgovinskog lanca koji ima preko 2.000 prodavnica.

Povodom Dana planete Zemlje danas je u prostorijama kikindskog Udruženja penzionera predato 150 štedljivih sijalica. Grad je prethodno, u sklopu obeležavanja Svetskog dana energetske efikasnosti, opredelio 100 led sijalica. I ovoga puta, sijalice je preuzeo Milan Periz, predsednik Udruženja penzionera:

- Mogu odgovorno da kažem da su penzioneri veoma štedljivi. Oni vode računa o svemu, a posebno o uštedi električne energije. Penzioneri su velike štediše. Zahvalio bih se lokalnoj samoupravi sa kojom imamo odličnu saradnju. Štedljive sijalice, ovoga puta, namenjene su našim članovima u Sajanu, Mokrinu, Banatskom Velikom Selu i Bašaidu- naveo je Periz. Sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, Miroslava Krnić, saglasna je da naši najstariji sugrađani štede sve energente, a naročito struju:

-Povodom obeležavanja Ekološke nedelje, a na zahtev Udruženja penzionera, mi smo obezbedili još štedljivih sijalica. Sada smo ih namenili seoskim udruženjima penzionera. U planu je nabavka još led sijalica, a dobiće ih i penzioneri naših ostalih sela- najavila je Krnić. Štedljive sijalice najefikasniji su način uštede električne energije, a njihova prednost ogleda se u tome što troše i do 80 odsto manje struje od klasičnih sijalica.
 

Novi osamnaestomesečni prekogranični projekat, vredan 787.736 evra, koji će zajedno realizovati Kikinda i Žombolj, u slučaju našeg grada, za cilj ima uređenje druge strane obodnog kanala, od mosta na Starom jezeru do parkinga ispred SC “Jezero”. Predviđeno je postavljanje urbanog mobilijara, javne rasvete i izgradnja novih pešačkih staza. Taj deo Starog jezera dodatno će se ozeleniti. To su danas najavili Saša Tanackov, član GV za privredu i investicije i Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Od ukupne vrednosti projekta, Evropska unija finansira 85 odsto, odnosno, približno 351.000 evra, dok vrednost budžeta koji se odnosi na Kikindu iznosi 413.000 evra:

-Pokušaćemo da iskoristimo ovu građevinsku sezonu, kako bi se do kraja godine okončali svi predviđeni radovi. Projekat podrazumeva i održavanje kampova za decu, u Kikindi i Žombolju. Nadam se da će nam, u narednih godinu i po dana, epidemiološka situacija ipak dozvoliti da i to učinimo. Ovi radovi neće značiti završetak uređenja Starog jezera. Postoji ozbiljne ideje koje čekaju investitore, poput akva i spa sadržaja. Gradu je potreban i hotel, ali su to ipak dugoročni projektni - naznačio je Tanackov i dodao da će rumunska strana, lokalitete slične našim banjama, pretvoriti u izletišta. Da je i unapređenje kvaliteta životne sredine jedan od ciljeva projekta “Eko - lejks” naznačila je Krnić. Osim parternog i hortikulturnog uređenja prostora Starog jezera, predviđeno je i postavljane aeratora za poboljšanje kvaliteta vode:

-Cilj je da unapredimo kvalitev vode u Starom jezeru i obodnom kanalu. Ovim aparatom se podiže procenat kiseonika. Konkretno, riblji i drugi živi svet trebalo bi da bude bogatiji. Kvalitet vode obodnog kanala sada je četvrte i pete klase. Kao najveći eko potencijal Kikinde, građani su prepoznali upravo Staro jezero- saopštila je Krnić.
 

Ponovo je visok stepen društvene odgovornosti iskazala italijanska kompanija “Kalcedonija”. Menadžment “Kalcedonije” ponovo je odlučio da pomogne kikindskom zdravstvu, konkretno Opštoj bolnici. Vrednost doniranih aparata za potrebe funkionisanja jedinice intenzivne nege u “crvene zone” iznosi 365.000 dinara. Kupljeni su aspirator i dve infuzione pumpe. Oprema je stigla u rekordnom roku, nakon što se uprava bolnice obratila za pomoć lokalnoj samoupravi. Rešenje je pronađeno u vidu donacije “Kalcedonije”. Tim povodom, ovu ustanovu posetili su Adriano Zoni, direktor firme “Gordon”, u okviru koje posluje i fabrika u Kikindi, kao i gradonačelnik Nikola Lukač. “Kalcedonija” je pre dve godine kupila video laringoskop, aparat vredan 333.000 dinara, za potrebe Službe za anesteziju, reanimaciju i intenzivno lečenje:

-Aparati koje smo ovoga puta dobili već su u funkciji. Aspirator i dve infuzione pumpe nalaze se u kovid zoni u jedinici intenzivnog lečenja- rekao je dr Mirko Stojisavljević, direktor bolnice, dok je dr Smiljana Tomašev, načelnica Odeljenja intenzivne nege, pojasnila čemu služe:

-Ove pumpe zapravo su automatizovani i digitalizovani aparati koji služe za vrlo precizno doziranje lekova pacijentima sa najtežom kliničkom slikom u intenzivnom lečenju. Aspirator proizvodi negativan pritisak i služi za održavanje disajnih puteva kod pacijenata sa respiratornim problemima, a naročito kod onih koji su na respiratoru.- kazala je dr Tomašev i dodala da će donirani aparati unaprediti i olakšati rad, a pacijentima pružiti bezbednije lečenje:

- Osećamo se kao deo ove zajednice i naša je dužnost da pomognemo, kada smo u mogućnosti. Važno nam je da damo svoj doprinos boljoj zdravstvenoj zaštiti- naglasio je Adriano Zoni, direktor firme “Gordon”, dok je gradonačelnik Nikola Lukač pozvao ostale privrednnike da budu solidarni:

-“Kalcedonija” je ponovo potvrdila da ima razumevanje za potrebe sredine u kojoj posluje i da je društveno odgovorna. Lokalna samouprava nastaviće da i u narednom periodu posreduje na ovakav način između privrednika i zdravstvenih ustanova- kazao je Lukač i ponovo pozvao sugrađane da se vakcinišu.
 

Da buke nisu pošteđeni građani Kikinde, ali ni meštani naših sela, konstatovali su danas zvaničnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj i kikindskog ZZJZ. Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje i Međunarodnog dana zaštite od buke, oni su prezentovali rezultate merenja buke koja su obavljena novim uređajem u delu šireg centra grada, kod kružnog toka, ali i ukazali u kojim delovima grada i sela je komunalna buka najprisutnija. Merenja su obavljena novim fonometrom. Sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine kupljen je taj aparat i ustupljen Zavodu za javno zdravlje Kikinda. Prethodni uređaj, nabavljen još 2003. godine, ne odgovara više potrebama merenja koja se obavljaju u skladu sa zakonom o zaštiti životne sredine:

-Prednost novog uređaja ogleda se u tome što omogućuje 24-časovno merenje buke. U našoj sredini se monitoring komunalne buke obavljana dva puta godišnje, na 19 mernih mesta, od koji je 10 u Kikindi- saopštila je Krnić. Načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije ZZJZ, dr Sanja Brusin Beloš, potvrdila je da je i dalje ispred kikindske bolnice najbučnije. To su ponovo pokazali rezultati merenja nivoa buke na tom mernom mestu:

-Već godinama unazad, izmerene vrednosti daleko prevazilaze dozvoljene, kako danju, tako i noću. Razlog tome jeste saobraćaj, a zaobilaznica i izmeštanje teretnog saobraćaja bi rešilo problem buke kod bolnice. Buke nisu pošteđeni ni meštani sela, a to se naročito odnosi na Bašaid, Mokrin, Iđoš i Sajan- izjavila je dr Brusin Beloš.