Aktuelno

Na današnjoj sednici lokalnog parlamenta odbornici su jednoglasno podržali inicijativu Gradskog odbora Udruženja Kraljevina Srbija da se iza pravoslavnog hrama Svetog Nikole postavi spomen bista Kralja Petra I Karađorđevića. Ideja je da se ovaj deo gradskog trga, u nekom narednom periodu pretvori u spomen park, budući da se tamo već nalazi bista Pavla Kenđelca. Kako je rekao Saša Tanackov, član GV i predsednik Komisije za spomenike, konačnu reč daće Ministarstvo kulture:

-Dimenzije buduće biste biće 90X80 centimetara, a biće postavljena na postamentu visine 1,6 metara. U opticaju su bile još dve lokacije, ali je ova izabrana zbog, za naš grad, važnog istorijskog događaja. Pedeset viđenijih Kikinđana, 10. novembra 1918. godine, na tom mestu, u nekadašnoj porti hrama Svetog Nikole, održalo je jednu vrstu Narodne skupštine. Odlučeno je ko će na Velikoj narodnoj skupštini o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, predstavljati Veliku Kikindu u Novom Sadu. Ova direktna istorijska veza nas je i opredelila za ovu lokacija- ukazao je Tanackov. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, potvrdio je da će ovaj deo gradskog trga biti pretvoren u spomen park:

-Ovo je apsolutno ispravno mesto za postavljanje biste Kralja Petra I Karađorđevića, ali i spomen ploče o važnom istorijskom događaju koji se na tom mestu dogodio 10. novembra 1918. U budućem spomen parku naglasićemo i istorijsku važnost Pavla Kenđelca. Mi ćemo uvek biti grad dobrih ljudi. Poštovaćemo, pre svega, volju većinskog srpskog naroda, ali i tradiciju, kulturu i običaje i svih ostalih građana- podvukao je Lukač. Da je sa istorijskog aspekta ova lokacija neupitna potvrdio je i Srđan Sivčev, šef odborničke grupe vladajuće stranke:

-Srbija se nakon dugo vremena, lutanja i zavaravanja jugoslovenstvom, konačno okreće sebi i poštovanju svoje istorije i tradicije. U identiteskom smislu, za Kikindu će to biti upravo ova bista- ocenio je Sivčev. Odbornici su na ovoj sednici usvojili Deklaraciju o ulozi funkcije upravljanja ljudskih resursima u gradu Kikindi. Podržali su dopunjen i izmenjen ovogodišnji plan programa poslovanja JP “Toplana”, kao i godišnji izveštaj o radu gradskog Štaba za vanredne situacije u 2020.
 

Plan razvoja grada Kikinde, budućeg strateškog dokumenta, za period od 2021. do 2027. godine, neće biti spisak lepih želja, nego realnih mogućnosti i potreba- izjavio je Saša Tanackov, član GV za privredu i investicije, predstavljajući rezultate Strategije održivog razvoja od 2014. do 2020. godine. Strategijom su u analiziranom periodu bila definisana četiri prioriteta, 12 strateških ciljeva, 33 programa, 184 projekta i 29 makroindikatora. U vreme stvaranja te Strategije, nezaposlenost je bila duplo veća u odnosu na 2020. godinu. Kao veoma značajan ekonomski trenutak, navedeno je i otvaranje graničnog prelaza Nakovo-Lunga:

- Svima nama cilj je da Kikindu učinimo boljim i atraktivnijim mestom za život. Nastojimo da privučemo nove investitore, ali i da zadržimo postojeće, sa posebnim naglaskom da u rodni grad vratimo mlade generacije koji odlaze na školovanje. To možemo samo ukoliko grad ima perspektivu na kojoj svi moramo da radimo- izjavio je Tanackov i dodao da će se, umesto četiri, formirati šest radnih grupa:

- Sada ćemo imati radnu grupu za ekonomski razvoj, poljoprivredu i selo, potom za sport, omladinu i socijalnu zaštitu. Biće tu još radna grupa za obrazovanje, kulturu, nevladin sektor, medije i nacionalne manjine. Predvideli smo radnu grupu za zaštitu životne sredine, kao i za razvoj infrastrukture i komunalne delatnosti- precizirao je Tanackov. Analiza dosadašnje Strategije održivog razvoja pokazala je da je realizovano 61 odsto ukupne vrednosti predviđene tim dokumentom:

- Realizovana su 63 projekta predviđena ovim dokumetom, što je dobar procenat, ali je realizovan i veliki broj projekata koji se nisu naši u akcionom planu- rekao je Branislav Milosav iz zrenjaninskog Regionalnog centra za društveno ekonomski razvoj. Rezultati, zaključci i preporuke nastali tokom ove analize, odlična su osnova za izradu budućeg Plana razvoja grada:

- Posebno bih pohvalio angažman ljudi iz lokalne samouprave jer su u tokom realizacije projekta uspeli da animiraju i privatni sektor. Ne može jedna lokalna zajednica sve sama sama da uradi. Neophodni su partneri iz privatnog sektora. Između ostalih, direktno su u lokalnu zajednici ulagali „Mecafor“, „Le Belier“ i „Tisa automotiv“ i njihov udeo je 18,1 procenat- izjavio je prof. dr Robert Molnar.
 

Grad Kikinda nastojaće da i u ovoj budžetskoj godini ima ravnopravan tretman prema svih devet sela, a najvažnije infrastrukturne, komunalne i druge probleme rešavati po prioritetima. Da se odranije proklamovanog opredeljenja lokalne samouprave neće odstupiti danas je potvrdio Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, nakon radne posete Bašaidu i Banatskoj Topoli:

-Uvek mi je zadovoljstvo da se na licu mesta upoznam sa konkretnim problemima i sa predsednicima Mesnih zajednica i meštanima porazgovaram na licu mesta. Posetićemo u narednom periodu i ostala sela. Nastavićemo ravnomerno da razvijamo Kikindu i sva naša sela - obećao je Lukač. Bašaid su posetili zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i LJuban Sredić, član GV za poljoprivredu i mesne zajednice:

-Za sanaciju Doma penzionera u Bašaidu potrebno je da se, prema proceni stručnjaka, uloži oko pet miliona dinara. Neke investicije, poput adaptirane biblioteke i toaleta u OŠ “1.oktobar” , već su okončane. Učenici i zaposleni će novu grejnu sezou dočekati sa novom kotlarnicom na gas . Ministastvo životne sredine i lokalna samouprava finasiraće taj projekat. U toku je adaptacija zgrade Mesne zajednice. Opredeljenja smo da u narednom periodu, svaku uštedu u budžetu, iskoristimo za ulaganja u seoske mesne zajednice- poručila je Dijana Jakšić-Kiurski, dok je LJuban Sredić konstatovao da problemi najbolje mogu da se sagledaju na licu mesta. Bojan Mikalački, predsednik MZ Bašaid, očekuje da krajem godine započne izgradnja kružnog toka, na izlazu iz sela prema Melencima:

-To je dugogodišnji problem. Iduće godine trebalo bi da se sanira i Dom kulture- naveo je on. I u Banatskoj Topoli bi voleli da Dom kulture odene novo ruho. Dodatni je problem što se objekat već šesnaest godina nalazi u privatnom vlasništvu:

-Mislim da su stekli uslovi da ovaj objekat ponovo bude pod okriljem mesne zajednice. Sva udruženja imala bi svoje prostorije. Sada ih, ali kao zakupci, koristi pčelarsko udruženje i naši penzioneri. Ovde je smešten i omladinski klub. Petnaest pčelara, članova udruženja " Banatska žuta pčela" raspolaže sa blizu 300 košnica - rekao je Nedeljko Cimeša, predsednik MZ Banatska Topola.
 

U dvorištu Rimokatoličke crkve u Banatskoj Topoli danas je zasađeno 60 mladica sibirskog bresta. Ova ekološka akcija deo je šireg projekta koji se realizuje u jedanaest lokalnih samouprava u Vojvodini, a obuhvata sadnju 1.400 mladica. Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, pridružio se akciji prolećne sadnje u Banatskoj Topoli i poručio da će lokalna samouprava uvek podržati nastojanja da se ekološka slika u našoj sredini unapredi:

-Područje našeg grada, ali i ovaj deo Banata spadaju u najnepošumljenije u ovom delu Evrope. Svaka sadnica mnogo znači. Grad Kikinda, zahvaljujući saradnji sa resornim ministarstvom i pokrajinskim sekretarijatom, može da se pohvali imresivnim učinkom prolećne sadnje. Do kraja aprila, imaćemo oko 17.000 novozasađenih mladica. Osim vetrozaštitnih pojaseva, sadnjom je obuhvaćena popuna drvoreda i partnerno uređenje- precizirao je Lukač. Osim u Banatskoj Topoli, sadnja je danas obavljena i u Sajanu. U tom selu je zasađeno 100 sadnica. Sadnja u Banatskoj Topoli i Sajanu, ali i druge, realizovane su u saradnji sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Skupštine AP Vojvodine:

-Sadnja 1.400 sadnica, na simboličan način, predstavlja broj upisanih đaka prvaka koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku. Istovremeno, važno je da i dalje jačamo svest o zaštiti životne sredine- izjavio je Norbert Odri, predsednik Omladinskog foruma SVM.
 

Književna nagrada "Dušan Vasiljev" za 2020. godinu pripala je Dragani Mladenović iz Pančeva , autorki knjige poezije “Femicid i druge pesme”, u izdanju novosadskog Kulturnog centra. Laureatkinji je plaketu uručio Nikola Lukač, gradonečnik Kikinde. Ukazao je da lokalna samouprava sa velikim zadovoljstvom dodeljuje ovu književnu nagradu, sa željom da sećanja na velikog kikindskog pesnika prenese i na buduće generacije, a istovremeno promoviše savremenu srpsku književnost. Milena Živkov, članica GV za obrazovanje i kulturu, pridružila se čestitkama i konstatovala da se njena knjiga izdvojila od ukupno 142 naslova:

-Vrlo sam zahvalna na komplimentu da nastavljam rad jednog takvog pesnika. On je uspeo da u jednoj pesmi sažme toliko mnogo što je san svakog pesnika. Pišem angažovanu poeziju, a ovo nije moja prva angažovana zbirka. Ova nagrađena govori o fenomenu koji je, na neki način, vrlo neprijatan, a to je femicid. To je tema o kojoj treba razgovarati i govoriti u javnom prostoru- ocenila je Mladenović. Žiri je odluku o laureatkinji doneo jednoglasno:

-Reč je o izrazito oštroj, na trenutke i neprijatnoj poeziji, izrazito promišljenoj i strukturiranoj, koja tematizuje ulogu i položaj žena u društvu ženama tradicionalno nenaklonjenom. Polazeći od leksičkih odrednica i srpske narodne književnosti, Dragana Mladenović u svojoj knjizi stiže do najaktuelnije moguće savremenosti koja njenoj temi žalosno hrli u susret, prepoznajući iste obrasce nasilništva, šovinizma i rodno zasnovanog terora kom su žene u ovako zasnovanoj zajednici izložene- saopštio je Ivan Radosavljević, član žirija u kom su još bili Dunja i Srđan Srdić. Kao i prethodne dve godine, Srđan Srdić odrekao se svog honorara u korist Fondacije novinara Željka Pantića. Fondaciju je osnovao nakon što je njegov sin preminuo od retkog oblika leukemije. Nešto pre svečanog uručenja nagrade, zvaničnici lokalne samouprave, članovi žirija književne nagrade, laureatkinja i predstavnici kikindske gimnazije koja nosi ime velikog pesnika, položili su vence na grob Dušana Vasiljeva.