Aktuelno

Ključeve 16 stanova stambenog objekta, u ulici Dušana Vasiljeva, danas su dobile izbegličke porodice iz BiH i Hrvatske, koje imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde. Stanovi su izgrađeni u okviru projekta Regionalnog stambenog programa, potprojekta 5. U Srbiji, kao vodeća institucija, tim projektom upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije. Vrednost radova iznosila je nešto više od od 407.000 evra, a lokalna samouprava obezbedila je lokaciju i prateću infrastrukturu. Izgradnja trospratnice, površine oko 895 kvadratnih metara, finansirana je iz donatorskog Fonda Regionalnog stambenog zbrinjavanja. Da je sugrađanima koji su konačno dobili siguran krov nad glavom ispunjen jedan od najvećih snova, konstatovao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

-Ovde smo da sa vama podelimo radost novog početka, novih uspomena, osmeha i zajedničkih radosti. Mnogi od vas su godinama maštali o ovom trenutku. Prethodno su preživeli užase 90-tih. Ovim činom potvrđujemo da Republika Srbija, zajedno sa svojim partnerima, istrajava u želji da pomogne svim građanima i omogući im osnovne uslove za život, a grad Kikinda iznađe sve načine kako bi se ovaj proces ubrzao- poručio je Lukač. Korisnici su stanove dobili u zakup, a moguće je da ih docnije otkupe po povlašćenim cenama prema Zakonu o izbeglicama. O važnosti Regionalnog stambenog programa govorili su Leoneta Pajer, predstavnica Delegacije EU u Srbiji, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru i Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:

-Mi smo samo u Kikindi podržali 352 stambena rešenja. Nije sve ove godine bilo lako i jednostavno. Naš je posao da što manje ljudi bude pod tuđim krovom i da stambeno zbrinemo i preostala izbegla lica- kazao je Cucić. Svečanom uručenju ključeva prisustvovao je i Stefan Almehagen Sandstad, drugi sekretar ambasade Kraljeine Norveške, dok se u ime stanara ove zgrade obratila Slavica Šević. Kao četrnaestogodišnja devojčica, u Kikindi je za porodicom izbegla iz Gline. Sad je samohrana majka:

- Nakon “Oluje” i ja sam se našla u izbegličkoj koloni. Najpre smo bili kod rođaka. Nakon četvrt veka podstanarskog života, u ovom stanu ćemo novu sreću i nadu pronaći moja osamnaestogodišnja ćerka i ja. Poput mojih novih komšija i nas dve konačno rešavamo najveći problem- priznala je ona.
 

Na potezu od Mokrina prema Padeju danas je završena sadnja vetrozaštitnog pojasa. Višestruki će biti značaj posađenih 15.500 mladica hrasta lužnjaka. Ovaj deo Mokrina ranije je ružila deponija. Prostor je rekultivisan, a kad stabla ojačaju, poslužiće i da divljač ima stanište. Vetrozaštitni pojas je formiran na površini od 14 hektara:

-Za ovaj značajan ekološki posao 12,4 miliona dinara opredeljeno nam je na konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine. Resorno ministartsvo podržavalo nas je i prethodnih godina, a ove nameravamo da konkurišemo za sredstva za vetrozaštitni pojas od Mokrina do fazanerije „Mlaka“ gde je potrebno oko 9.000 sadnica- saopštio je Stevan Iličić, član GV za ekologiju i dodao da je posao podizanja vetrozaštitnog pojasa, na ovoj lokaciji, poveren iđoškom rasadniku „Vikumak“. U obavezi su da u naredne dve godine održavaju sadnice hrasta lužnjaka:

-Apelujem na meštane Mokrina, a naročito stočare i poljoprivrednike, da sačuvaju ove mladice. Sadnice su stare između tri i četiri godine i imaju od 1,5 do dva metra visine - rekao je Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnik „Vikumak“ i pojasnio suštinski značaj ovog vetrozaštitnog pojasa:

-Zaštitiće domaćinstva od hladnih severnih vetrova. Kako u ovom delu atara nema šume, vetar odnosi plodni sloj zemljišta sa njiva, a vetrozaštitni pojas će sprečiti eroziju- naveo je Lagundžin. Ranijih godina, u našoj sredini, na nekoliko lokacija formirani su vetrozaštitni pojasevi i zasađeno oko 7.800 sadnica, najviše kod Banatske Topole.
 

Povodom 22 godine od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, danas je u Kikindi održan komemorativni skup. Vence kraj spomen ploče sa imenima 37 nastradalih sugrađana i skulpture "Tuga", rad Rista Mihića iz Beograda, položili su Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine. Vence i cveće položili su članovi porodica, boračkih organizacija, udruženja veterana i političkih stranaka. Skup upriličen u skladu sa važećim protivepidemisjkim merama je potvrdio da Kikinda pamti i ne zaboravlja:

- To je jedan od najbolnijih perioda u našoj novijoj istoriji. Bez odobrenja Saveta bezbednosti UN jednu suverenu zemlju je napalo 19 članica NATO alijanse. Grad Kikinda podržao je podizanje spomenika poginulim vojnicima i policajcima tokom NATO agresije, ali i našim sugrađanima, stradalim i nestalim u ratovima tokom 90-tih - rekao je Bogdan i naglasio da je tim činom odata dužna počast nastradalim sugrađanima i članovima njihovih porodica. Da su pomen ploča i skulptura “Tuga” otkriveni na današnji dan, 24. marta 2018. godine, ukazao je Vladimir Radojčić, predsednik Skupštine udruženja “ Srpski ratni veterani”:

- Okupili smo se danas da na 22. godišnjicu NATO agresije odamo počast nastralim i nestalim vojnicima i policajcima, našim rođacima, prijateljima, saborcima i sugrađanima. Tužna je ovo prilika da se setimo stradanja našeg naroda u borbi za slobodu i opstanak. NATO napad na SR Jugoslaviju bio je anticivilizacijski i siledžijski čin. Vreme prolazi. LJudski je i hrišćanski praštati, ali se nikada ne sme zaboraviti- poručio je Radojčić. Nakon komemorativnog skupa u centru Kikinde, gradonačelnik Nikola Lukač i njegovi saradnici primili su članove udruženja “Srpski ratni veterani”:

- Za Srbiju je ovo poseban datum. Sećamo se jedne velike nesreće i agresije, nečega što nikada nismo mislili da će nam se desiti. Svetska nepravda te 1999. učinjena je tadašnjoj SR Jugoslaviji. NATO alijansa bombardovala je našu zemlju, našu decu, naše mostove, gradove i fabrike. Uveć ćemo biti uz porodice nastradalih i veterane svih ratova - poručio je Lukač. U hramu Svetih Kozme i Damjana večeras će se služiti parastos za sve nevine žrtve stradale tokom NATO bombardovanja.
 

Ministarstvo životne sredine opredelilo je Kikindi i još 30 lokalnih samouprava ukupno 130 miliona dinara koji će se iskoristiti za pošumljavanje i zamenu dotrajalih kotlarnica. Našem gradu odobreno je 3,6 miliona dinara, a taj novac je namenjen Osnovnoj školi “1. oktobar” u Bašaidu. Umesto dotrajale kotlarnice na mazut, već od iduće grejne sezone, za zagrevanje učionica, fiskulturne sale, zbornice i ostalih prostorija te škole koristiće se gas. Kako je danas potvrdio Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, nova kotlarnica na gas biće izgrađena do početka nove školske godine:

- Škola u Bašaidu bila je jedina u našoj sredini koja se grejala na mazut. Potpisivanje ovog ugovora, ali i neki novi ekološki projekti, kao i budući konkursi, bile su teme razgovora sa ministarkom Irenom Vujović. Zahvaljujem se njoj, ali i državnom sekretaru Aleksandru Dujanoviću. Dotakli smo se i uvek aktulne teme - divljih deponija i rada naše deponije. Grad Kikinda svakako je nameravao da odobrena budžetska sredstva utroši za novu kotlarnicu na gas. Zahvaljući oko 6,1 milion dinara vrednom ugovoru sa resornim ministarstvom, bićemo u prilici da deo budžetskih sredstva preusmerimo za neke druge namene - rekao je Lukač i izrazio uverenje da će Kikindi i naredni konkurs, tokom aprila, biti odobren. Kako je gradonačelnik najavio, odnosi se na eko park:

- Što se tiče buduće kotlarnice na gas u OŠ “1. oktobar”, država će učestvovati sa 3,6 miliona dinara. Preostali iznos obezbediće lokalna samouprava. Ponavljam da smo ranije obezbedili celokupnu sumu za ovaj važan projekat. Do početka nove grejenje sezone celokupan posao biće okončan - rekao je Lukač.
 

Svetski dan voda, 22. mart, obeležen je i u Kikindi. Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, u saradnji sa kikindskim ZZJZ, obeležio je i ovaj važan ekološki datum. Odlukom Ujedinjenih nacija, Svetski dan voda ustanovljen je 1992. godine. Da je voda izvor života, ali i da ljudi u dovoljnoj meri ne vrednuju vodu, ocenila je Miroslava Krnić, sekretarka sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj:

- Klimatske promene s jedne strane, a industrija i poljopriveda sa druge, negativno utiču na vodu. Na zagađenje površinskih i podzemnih voda utiču ljudi, a na našoj planeti vode nema dovoljno- upozorila je Krnić i nastavila:

- U Kikindi se kvalitet površinskih voda prati od 2014. godine i to na šest lokaliteta: obodnom kanalu Starog jezera, Starom jezeru, na potezu Koć, Peskari, Plavoj banji i banji u Barandi.To su vode četvrte i pete klase. Nisu namenjene za kupanje, navodnjavanje i poribljavanje. Kikinda nema reku, ali ne oskudeva u površinskim ogledalima koja treba oživeti i oplemeniti njihovo priobalje- rekla je ona. Nadovezala se dr Sanja Brusin Beloš, načelnica Odeljenja higijene i humane ekologije ZZJZ u Kikindi:

- Leti obavljamo uzorkovanje površinskih voda koja služe kao kupališta. Tokom cele godine kontrolišemo površinske vode koje mogu da budu kontaminirane. Plava banja i Peskara, u kojima se ljudi leti kupaju, imaju specifičan sastav i jako su mineralizovane. Mikrobiološki kvalitet tih voda zavisi od broja kupača. Naš grad ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, ali je potrebno poboljašati kvalitet- saopštila je dr Sanja Brusin Beloš.