Aktuelno

Da zatvoreni bazen SC “Jezero” nakon dvomesečnih radova izgleda neuporedivo lepše u odnosu na prethodni period, danas se uverio Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde. U pratnji zamenice Dijane Jakšić Kiurski i Mladena Bogdana, predsednika gradske Skupštine, gradonačelnik je potvrdio da će klubovima i građanima zatvoreni bazeni od utorka konačno biti dostupni. Iz gradskog budžeta je za sanaciju bazena opredeljeno oko osam miliona dinara:

- Direktor Dejan Pudar i njegov tim odradili su sjajan posao. U dogovoru sa njima zajednički određujemo prioritete vezane za dalju rekonstrukciju postojeće sportske infrastrukture. Ovo je zapravo bio nastavak rekonstrukcije školjke bazena od pre nekoliko godina. Iskoristili smo ovaj period godine, kako bi se okončali i preostali radovi u zatvorenom bazenu, od rasvete do postavljanja novih pločica i modernih tuševa, dakle svega što je već bilo oronulo. Radovima je bio obuvaćen i mali bazen. Rekonstrukcija plafona i instaliranje nove led rasvete, finansirana je sredstvima iz jednog evropskog projekta, a njime je obuhvaćena i rekonstrukcija ventilacionog sistema u hali - pojasnio je Lukač i naglasio da je ovo još jedna jedna potvrda da lokalna samouprava razume potrebe sportista. Gradonačelnik je podvukao da će se u narednom periodu nastaviti rekonstrukcija postojeće spotske infrastrukture, kako bi Kikinda bila u prilici da organizuje neko međunarodno takmičenje. Direktor SC “Jezero”, Dejan Pudar, precizirao je šta je rekonstrukcijom bilo obuhvaćeno:

- Sanirali smo četiri decenije star prelivni sistem i prozore u samoj školjki bazena. Oko ivica bazena sada je postavljena protivklizna staza. Deo tribina sada ima prepoznatljiva narandžasta sedišta. Kompletno je saniran muški toalet. Sve deluje lepše i ubedljivije, a poseban utisak odaju i bilbordi naših poslovnih saradnika. Nova led rasveta, omogućiće uštedu električne energije od čak 70 odsto - naveo je Pudar i dodao da je preostala sanacija postrojenja za obradu bazenske vode. To je, kako je naglasio Pudar, srce sistema zatvorenog bazena.
 

Bogata turistička ponuda Loznice i Kikinde nije jedino na čemu u narednom periodu može da se temelji saradnja dva grada. Da prostora ima u svim oblastima, saglasili su se tokom dvodnevne posete kikindske delegacije Loznici, domaćini i njihovi gosti. Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, ocenio je tokom razgovora sa Nikolom Lukačem, gradonačelnikom Kikinde i njegovim saradnicima, da je kamen temeljac buduće saradnje uspešno postavljen i da očekuje da rezultati brzo budu vidljivi:

- Uveren sam da Lozničani i Kikinđani mogu da naprave dobre projekte u kojima će iskoristiti postojeće turističke, sportske, obrazovne i druge potencijale. Možemo jedni od drugih dosta toga da naučimo, a nama će dobro doći iskustva domaćina koji su realizovali neke značajne projekte. Ovde ima šta da se vidi, od industrijskih zona do Tršića i Banje Koviljače. S druge strane, Kikinda je grad sova i mamuta, domaćin Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ i istoimenog muzeja. Ponosimo se našim “Danima ludaje”, ali i što se Suvača, jedini sačuvan mlin na konjski pogon u Srbiji, nalazi u našem gradu - rekao je Lukač. Da saradnja između Kikinde i Loznice može da bude plodonosna, uverena je i pokrajinska poslanica, Stanislava Hrnjak. Ona je ukazala da je Kikinda dosad imala odličnu saradnju sa gradovima iz Vojvodine, kao i sa bratskim gradovima iz Mađarske, Rumunije, Norveške i drugih država:

- Pružila nam se sjajna prilika da se bolje upoznamo i sa našim dragim kolegama iz Loznice. U fokusu razgovora bila su pitanja koja se podjednako tiču Loznice i Kikinde. Mnogo je tu podudarnosti, identičnih problema, ali i kvalitetnih ideja. Uvideli smo i šta Kikinda može da implementira kao primer dobre prakse iz Loznice, a uverena sam i obrnuto. Naišli smo na veliku gostoljubivost i energiju tima ljudi koji predvodi gradonačelnik Petrović - ukazala je Hrnjak. Da je promocija Loznice u Kikindi izvesna, potvrdila je Jasmina Milankov iz Odseka za poslove razvoja grada:

- Očekujem da ćemo saradnju najpre uspostaviti u oblasti turizma. Kikinda je na pragu da otvori Turističku organizaciju, a iskustva naših kolega iz Loznica zaista će nam biti od dragocene pomoći - smatra Milankov.
 

Konferencija ,,Vojvodina u 2021″ godini održana je u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade. Na konferenciji se govorilo o tome kako će izgledati Evropa nakon pandemije, zatim o privredi i turizmu u 2021. godini, o kulturi u novim uslovima, kao i o situaciji u zdravstvu. O svojim planovima i izazovima govorili su, pored prvog čoveka Kikinde Nikole Lukača, čelni ljudi drugih vojvođanskih gradova i opština.
Obraćajući se učesnicima konferencije, gradonačelnik Lukač je naveo da, iako Kikinda nema prirodnih potencijala u vidu reke, kao što je to slučaj u većini gradova, radi se na promociji onoga što grad poseduje.

- Trudimo se da se brzo transformišemo, da brzo donosimo odluke i idemo u korak s vremenom. Baš taj sistem rada nas usmerava da uvidimo koji su nam prioriteti, u šta ćemo da ulažemo, ali na prvom mestu da budemo maksimalno iskreni i korektni prema svim sugrađanima, kada planiramo ulaganja. To je ta realnost i jednostavnost u obraćanju, ukazivanje na ono što je najbitnije i na to šta možemo da uradimo i da podržimo, kada je realizacija projekata u pitanju, u 2021. godini. Dokle god sam ja na čelu grada i moj tim, mi ćemo se voditi realnošću i iskrenim ukazivanjem na mogućnosti ulaganja iz budžeta. Ono što nam je najvažnije su ulaganja. Ja moram napomenuti da bez pomoći predsednika države, bez ulaganja Vlade Republike Srbije nećemo ni moći da završimo projekte, poput Fabrike vode, za koju je potrebno izdvojiti 9,6 miliona evra, kompletne rekonstrukcije Opšte bolnice, zatim završetak rekonstrukcije Gradske pijace, ali i ono što će uvećati naše investicione potencijale, a to je izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Sombor – Kikinda - Nakovo. To je nama strateški važno. Time dolazimo i do onog turističkog momenta, u okviru kog predstavljamo naš grad. Kikinda je apsolutno prepoznatljiva, ne samo u okruženju, već i u regionu, po velikoj manifestaciji Dani ludaje, tu je naša Terra, zatim sove, mamut, suvača i druge zanimljivosti, zbog kojih vredi doći u Kikindu. Još nešto hoću da kažem, mi lokalne samouprave, bez obzira da li smo veće ili manje lokalne sam,ouprave, mi treba da sarađujemo jedni sa drugima, da učimo jedni od drugih i da nismo jedni drugima konkurencija. Sa ponosom ću pomenuti našu saradnju sa Novim Bečejom, koja može da bude jedan od modela, u svakoj oblasti, a pogotovo, kada je turizam u pitanju.
 

Grad Kikinda, do kraja maja, raspisaće javni poziv za sredstva namenjena parovima koji se već nalaze u programu vantelesne oplodnje, a u tu svrhu je iz ovogodišnjeg budžeta opredeljeno milion dinara. U ovom trenutku, u našoj sredini, postoji 12 takvih parova. Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine i Ramona Tot, članica GV za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, u sredu su razgovarali sa parovima koji su zainteresovani za novčanu pomoć lokalne samouprave:

- Po našim saznanjima, postoji više parova ali iz određenih razloga nisu prisustvovali ovom sastanku. Finansijski ćemo podržati one parove koji su već prošli nadležnu komisiju i imaju odgovorajuće potvrde za vantelesnu oplodnju o državnom trošku. Lokalna samouprava finansiraće kupovinu lekova, suplemenata… Konkretno, naša materijalna podrška kretaće se u visini neto prosečne zarade, odnosno oko 60.000 dinara. Predlozi, sugestije i iskustva parova koji žele da se podvrgu vantelesnoj oplodnji iskoristićemo da, u saradnji sa našim pravnim timom, napravimo Pravilnik koji će regulisati ovu materiju. Iznos od 60.000 dinara neće biti maksimalan - precizirala je Tot, dok je Bogdan ocenio da je prvi preliminarni sastanak sa parovima, koji se već nalaze u programu vantelesne oplodnje, bio konstruktivan:

- Iznenađen sam brojem parova koji su se javili. Prilikom kreiranja budućeg Pravilnika, uvažićemo njihova zdravstvena i materijalna iskustva. Parovi su razumeveli ovu meru populacione politike, koju želimo da promovišemo i realizujemo. O ovoj osetljivoj temi, u ranijem periodu, nije se puno govorilo - kazao je Bogdan.
 

"Šole“ d.o.o, Kikinda već duži niz godina zauzima lidersku poziciju na tržištu Srbije u segmentu proizvodnje komunalnih kontejnera velikih zapremina. Danas je ovu porodičnu firmu posetio prvi čovek grada, Nikola Lukač i tom prilikom naglasio koliko je bitno za grad da podrži ovakve firme, o čijem kvalitetu govori i prestižna nagrada, koju su nedavno dobili.

- Nije mala stvar dobiti priznanje od Privredne komore i biti među petnaestak firmi, koje su zabeležile izuzetno poslovanje. Nagrada, koja im je uručena nedavno, upravo govori u prilog tome. Grad Kikinda nastavlja praksu da bude partner privredicima u gradu, tako da ćemo i u narednom periodu pomoći da porodično preduzeće, firma „Šole“, koja zapošljava oko 60 radnika, proširi svoje kapacitete, samim tim obezbedi mogućnost plasmana proizvoda na većem tržištu. Grad će biti partner u tome, što znači i da se otvara mogućnost zapošljavanja većeg broja budućih radnika. Kao što smo čuli od samih radnika, u toku obilaska pogona, ovde su dobri uslovi za rad, lepe i redovne plate. Mi ćemo nastaviti našu saradnju, kako bi ova firma imala još bolju budućnost.

Firma „Šole“ pruža širok asortiman metalnih komunalnih kontejnera uz mogućnost prilagođavanja posebnim potrebama kupca. Gotovo tri decenije iskustva u proizvodnji komunalnih kontejnera namenjenih tržištu EU čini je liderom u proizvodnji Abrol kontejnera na tržištu Srbije, naveo je direktor firme, Nikola Šokolovački i dodao:

- Mi smo za 2020. dobili prestižnu nagradu, kao uspešna firma, od Privredne komore Srbije, što nas obavezuje da nastavimo i istrajemo u pružanju dobrog i kvalitetnog proizvoda. Već 15 godina uspešno poslujemo sa firmom iz Austrije, pravimo i izvozimo metalne kontejnere, što i jeste osnovna delatnost naše firme. Imamo obavezu da, uprkos pandemiji, i u ovoj godini pružimo doslednost i dobar kvalitet. Želim da se zahvalim gradonačelniku, na ovoj poseti. Nadamo se da ćemo nastavkom uspešne saradnje, imati mogućnost da proširimo naše kapacitete, kako bi stalni radnici ostali na svojim radnim mestima, a novi imali mogućnost zaposlenja.