Aktuelno

Narodna biblioteka ''Jovan Popović'' prigodnim programom obeležila je svoj Dan i 177 godina rada i postojanja. Tadašnja ''Srpska čitaonica'' u Velikoj Kikindi nastala je 1845. godine, a u okviru obeležavanja Dana najstarije kulturne institucije u našem gradu, prikazan je originalni osnivački akt, odnosno dokument od izuzetne vrednosti koji označava početak rada kikindske Biblioteke. Dokument je prikazan zahvaljujući profesoru Jefti Trifuncu, koji je jedan od potomaka prvih osnivača ''Srpske čitaonice''. U okviru obeležavanja, održan je i likovni i literarni konkurs na koji je pristiglo preko 200 radova učenika osnovnih i srednjih škola iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Svečanosti su, između ostalih, prisustovali Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

''U posleratnom vremenu kikindska biblioteka uveliko je radila na povećanju svog fonda i broja čitalaca, ali je intenzivno radila i na održavanju književnih večeri, izložbi i drugih aktivnosti. Biblioteka danas ima devet ogranaka, dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, sa fondom od 160.000 knjiga na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku'', rekao je Tasovac.

U dokumentu, koji će biti izložen narednih nekoliko dana mogu se pročitati imena ljudi koji su bili osnovači ''Srpske čitaonice''. Biblioteka je nastala u domu tadašnjeg učitelja Lazara Kirića koji ga je ustupio biblioteci kao službeni prostor sa oko 250 knjiga. Danas kikindska Biblioteka u svom fondu ima blizu 160.000 knjiga.

''Nije to bila samo želja tadašnjih studenata osnivača biblioteke da se samo obrazuju i svoje vidike šire čitajući, već je to zapravo bila i želja buđenja vlastitog naciona jer je to bilo vreme kada je osnivanje Matice srpske sredinom dvadesetih godina 19. veka probuđena nacionalna svest kod Srba, a desetak godina kasnije odigrana je i prva predstava na srpskom jeziku. Radi se o komadu 'Svetislav i Mileva', Jovana Sterije Popovića. Dokument koji smo dobili biće u vlasništvu Narodne biblioteke, a da bi kvalitetno bio sačuvan treba da bude podvrgnut restauraciji i konzervaciji, tako da ćemo pregovarati sa referentnim ustanovama kako bi dokument bio sačuvan na pravi način'', istakao je direktor Narodne biblioteke ''Jovan Popović'', Brane Marjanović.

Svake godine u okviru obeležavanja svog Dana, Biblioteka organizuje literarni, a od skoro i likovni konkurs:

''Veoma smo ponosni što su nam stigli radovi iz svih gradova Srbije, Republike Srpske i Crne gore. Likovni konkurs je namenjen deci do sedam godina i to za decu sa teritorije našeg grada. Dobili smo dosta radova, pogotovo se vidi da su deca bila inspirisana knjigama koje su pročitala. Smatramo da decu treba nagraditi i da im pokažemo da ih cenimo i damo im podršku za naredne konkurse'', dodala je Dunja Brkin Trifunović, urednica u Narodnoj biblioteci ''Jovan Popović'' u Kikindi.
 

U Osnovnoj školi "Jovan Popović" u Kikindi, sportskim i kreativnim radionicama, na temu "Škola, nekad i sad", u kojima su učestvovali učenici, nastavnici i roditelji, obeležen je Dan te obrazovne ustanove i 72 godine njenog postojanja. Osnovnu školu "Jovan Popović trenutno pohađa 302 učenika, a svečanost je bila prilika da se u obeležavanje važnog datuma uključe, pored đaka, zaposleni, kao i roditelji. Događaju je, između ostalih, prisustvovala i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

''Grad Kikinda veoma ceni predanost nastavnika i učitelja, koji zaista mnogo ulažu i trude se, ne samo kada je redovna nastava u pitanju, nego i vannastavne aktivnosti. Treba znati da su učenici ove škole pre nekoliko dana posetili Gerontološki centar, gde su pripremili priredbu za tamošnje korisnike, a potom su im poklonili i likovne radove. Na osnovu svega, možemo da kažemo da ova škola radi na podizanju svesti dece i da ih uči pravim vrednostima, kao što su ljubav, empatija i briga o starijima’’, rekla je Mickovska.

Grad Kikinda obezbedio je dva miliona dinara za kikindsku školu u okviru predviđenih investicija:

‘’Prioritet je zgrada produženog boravka i kuhinje, gde su zamenjeni deo krova i prozora koji su prokišnjavali. U narednoj godini očekujemo da završimo kompletan krov i fasadu tog objekta, uz pomoć Grada Kikinde, ali i drugih konkursa, tako da se nadam se da ćemo uspeti i unutrašnjost zgrade da sredimo. U obeležavanju Dan škole učestvovali su roditelji učenika četvrtog razreda, koji su nekada bili đaci ove škole, takmičili su se protiv svoje dece u poligonima spretnosti. Pored toga, svako odeljenje će sa razrednim starešinom i nastavnicima izraditi porodično stablo, materijal ćemo pretvoriti u video zapis, tako da će nam to ostati kao trajna uspomena’’, dodala je Jelena Krvopić, direktorka OŠ ‘’Jovan Popović’’ u Kikindi.
 

Grad Kikinda i ove godine obeležio je 17. novembar, Svetski dan prevremeno rođenih beba. Tim povodom, kao podrška malim herojima i njihovim roditeljima, Gradska kuća je osvetljena ljubičastom bojom, bojom svetlosti inkubatora, kako bi se skrenula pažnja na probleme sa kojima se suočavaju i roditelji i bebe. Godišnje se u svetu rodi više od 15 miliona prevremeno rođene dece.

''Ovaj dan posvećen je najvećim borcima, koji se bore od prvog minuta svog rođenja, ali u toj borbi znamo da učestvuju i njihovi roditelji. Naše društvo verovatno nije dovoljno svesno koliko je hrabrosti i volje potrebno da bi se prevazišli svi problemi sa kojima se suočavaju, zato je Grad Kikinda tu da od prvog trenutka pruži pomoć i podršku roditeljima i našim najmlađim sugrađanima, tako da su za njih naša vrata uvek otvorena'', istakla je Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za rodnu ravnopravnost, nacionalne manjine i brigu o porodici.

Svoje iskustvo podelila je Sandra Marković majka je osmogodišnje devojčice, koju je rodila u 36. nedelji:
''Dani borbe, strepnje, kao i more suza je iza nas. Zato pružamo podršku majkama i očevima koji su prošli kroz isto iskustvo kao ja. Nikada ne treba da odustanu, da se bore do kraja i da uvek budu tu pored svoje dece. Oni zaista jesu naša snaga, naši mali divovi, jedini su kojima je život dat, ali se od prve sekunde bore za njega'', dodala je Sandra Marković.
 

Naši najmlađi sugrađani su na Gradskom trgu dočekali Deda Mraza i svečano obeležili postavku praznične Kutije želja, koja se od sada nalazi u tradicionalnoj drvenoj kućici ispred Gradske kuće. Deca, od jedne do 10 godina starosti, imaju priliku da do 11. decembra odluče šta bi volela da dobiju od Deda Mraza, a potom da pismo sa željama, u kom treba da piše ime i prezime, godina rođenja deteta, tačna adresa i broj telefona roditelja ili staratelja, ubace u kutiju u drvenoj kućici. Prošle godine Deda Mraz i njegova Dobra Vila podelili su preko 5.700 paketića, koje su obezbedili Grad Kikinda i donatori.

''Kao i svake godine, tako sam i ove, već deseti put, posetio Grad Kikindu zajedno sa svojom Dobrom Vilom jer sam čuo od roditelja, deka i baka da su naša deca bila jako dobra i zaslužila su da ih i ove godine posetim i donesem im poklone. Svake godine sve više mališana dođe da zajedno sa mnom postavi Kutiju želja što znači da ćemo se truditi da svakom detetu koje u kutiju ubaci pismo sa svojim željama, to i da mu ispunimo. Pozivam sve mališane, njihove roditelje, bake i deke da mi pišu i da mi svoje želje prenesu preko Kutije želja, a ja obećavam da ćemo posetiti svaku kuću i doneti poklone našim mališanima'', poručio je Deda Mraz.
 

Grad Kikinda jedan je od osam lokalnih samouprava u Vojvodini kojima je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine opredelio bespovratna budžetska sredstva u 2022. godini, na osnovu ugovora o sufinansiranju izrade planskih dokumenata. Radi se o Prostornom planu Grada Kikinde i Izmeni plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde. Posao je poveren Javnom preduzeću Zavod za urbanizam iz Novog Sada. Za prvi projekat, koji košta oko 11 i po miliona dinara, od Pokrajine je obezbeđeno tri miliona bespovratnih sredstava, dok je za drugi, koji je vredan oko 400.000, od Pokrajine dobijeno više od 300.000 dinara. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, potpisao je ugovor sa resornim sekretarom AP Vojvodine o dodeli sredstava, dok je detalje pojasnila Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.

''Prostorni plan je najvažniji strateški dokument jedne administrativne jedinice i on se odnosi na Grad Kikindu, uključujući sva sela. Ispitaćemo postojeći planski dokument koji je donet 2013. godine, tako da će se usklađivati sa novom zakonskom procedurom, a biće usaglašen i sa prostornim planom Pokrajine i Republike. Ispitaće se postojeće stanje na terenu i videćemo na koji način možemo da ga unapredimo. U izmenama plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde, izmene se odnose samo na tekstualni deo planskog dokumenta jer nam je namera da u radnoj zoni proširimo namenu kompleksa. Rok za završetak prvog projekta je kraj 2023. godine, a za drugi je prva polovina sledeće godine. Kada planovi budu na javnom uvidu, očekuje se da i građani takođe učestvuju sa svojim mišljenjima'', istakla je Jelena Bajić Ivetić, sekretarka Sekretarijata za urbanizam, objedinjenu proceduru i izgradnju grada.