Aktuelno

U Osnovnoj školi ''Vuk Karadžić'' u Kikindi, prigodnim programom i dodelom priznanja najboljim učenicima, obeležene su 72 godine rada i postojanja te obrazovne ustanove u našem gradu. Bila je to prilika da se nagrade najbolji, tako da je za učenika generacije proglašen Bogdan Dejanović, dok je sportista generacije Tadija Stanišić. Pored toga, uručena su priznanja iz Fonda "Velinka Tešin", koja su, pored učenika generacije, dobili i Dorotea Borenović, Marijana Milanov i Bogdan Zavišin, nosioci Vukovih i posebnih diploma iz različitih oblasti. Na svečanosti je, uz poseban program, u penziju ispraćena bivša dirketorka škole, Olivera Lazić. Osnovna škola ''Vuk Karadžić” osnovana je 1950. godine. Već od 1952. imala je svih osam razreda. Iste godine, odlukom Nastavničkog veća, škola je preimenovana u Osmoletku. Priredbi su, pored velikog broja gostiju i zaposlenih, prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, sekretar Sekretarijata, Bogdan Tasovac, kao i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

''Moram da priznam da sam sa posebnim osećanjima prisustvovao događaju jer sam pohađao baš ovu školu. Slaveći rođendan, škola ispraća u penziju bivšu direktoricu Oliveru Lazić, zbog čega su emocije još jače. Siguran sam da će novi direktor, Ivan Pantelić, nastaviti u istom pravcu i da će škola sa izuzetnom decom i odličnim kadrom nastaviti sa vrednim i uspešnim radom, kako bi deca iz ove škole izašla kao još bolji ljudi'', rekao je gradonačelnik.

Svakog novembra škola obeležava svoj Dan, na datum rođenja Vuka Karadžića:

''U okviru sportskih aktivnosti ugostićemo učenike drugih škola, a u četvrtak će biti održan maskenbal za učenike nižih razreda i igranka za đake viših razreda. Cele nedelje, u saradnji sa Crvenim krstom i Narodnom kuhinjom, prikupljamo hranu za njihove potrebe i to je naš način da lepim gestom i sportom obeležimo Dan naše škole'', dodao je direktor škole, Ivan Pantelić.

Učenik generacije Bogdan Dejanović od ove školske godine pohađa Gimnaziju "Dušan Vasiljev":

''Ostvario sam uspehe iz oblasti istorije, književnosti i fizičkog. Moram da kažem da sam tokom školovanja imao jako dobar odnos sa učenicima i nastavnicima. Sve ono što sam stekao, mislim na znanje i iskustvo koje imam iz osnovne škole, pomažu mi sada, tako da su mi prvi utisci o srednjoj školi jako dobri'', istakao je Dejanović.
 

Grad Kikinda raspisao je konkurs za nagradu ‘’Dušan Vasiljev’’, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom 2022. godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. Izdavači i autori mogu poslati dela na adresu Narodne biblioteke ‘’Jovan Popović’’, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci ‘’Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 1. februara 2023. godine. Žiri će raditi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik i Đorđe Pisarev, član. Nagrada će biti dodeljena 27. marta 2023. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi ime tog velikog ekspresionističkog autora. Konkurs su najavili Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje i književnik Radovan Vlahović, predsednik žirija.

''Cilj konkursa i dodele nagrade je afirmacija književne umetnosti, ali i iskazivanje poštovanja prema našem književniku Dušanu Vasiljevu. Nadam se da će na konkursu pristići znatno više radova nego prethodne godine kada smo imali 184 dela. Nama je cilj da konkurs podignemo na viši nivo, tako da se nadam da će konkurs inspirisati mnoge umetnike kako bi i oni sami podstakli svoje mlađe kolege'', istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Nagrada je osnovana odlukom Kulturno prosvetne zajednice Kikinde još 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine:

''Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, ekspresionističke ideologije. Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo uspostavljena 2009. godine i tokom proteklih godina nagradu su dobili književnici poput Jovana Zivlaka, Stevana Raičkovića, Jovice Aćina, Milorada Pavića, Milisava Savića, Gojka Tešića, Franje Petrinovića, Davida Albaharija, Zvonka Karanovića, Miće Vujičića i mnogih drugih književnika'', objasnio je predsednik žirija, književnik Radovan Vlahović.
 

U Narodnom pozorištu u Kikindi održana je 23. Smotra stvaralaštva slepih i slabovidih umetnika Srbije. Svoje umeće u oblasti muzike, likovne umetnosti i različitih oblika stvaralaštva prikazali su članovi udruženja slepih i slabovidih iz cele zemlje, što je bio i jedan od načina da se afirmiše rad osoba sa invaliditetom, ali i da se podseti na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju. Smotru stvaralaštva organizovali su Organizacija ''Severni Banat'' i Savez slepih Srbije, a podržali su je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Kikinda. U foajeu Pozorišta upriličena je izložba rukotvorina i umetničkih radova, a nakon izložbe održana je Svečana akademija na kojoj su, između ostalih, prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, kao i članovi Gradskog veća Valentina Mickovski i Dragan Pecarski.

''Grad Kikinda oduvek je otvoren za sve manifestacije, mi smo sredina velikog srca otvorena za sve posetioce. Zato nije čudo što je Savez slepih Srbije odabrao baš naš grad da bude domaćin 23. Smotre umetničkog stvaralaštva i svečane akademije. Grad Kikinda izuzetno pomaže rad lokalnog udruženja slepih i slabovidih jer smo svesni da osobe sa invaliditetom imaju dosta životnih poteškoća. Međutim, zahvaljujući svojoj ogromnoj energiji i zahvaljujući podršci društva, mislim da slepi i slabovidi u velikoj meri prevazilaze probleme. Uradili smo dosta toga kako bi olakšali njihovu svakodnevicu, ali ćemo morati još više da radimo na tome'', istakao je gradonačelnik.

Organizacija ''Severni Banat'' okuplja više od 160 članova. Na Smotri je učestvovalo 14 udruženja iz Srbije:

''Ovo je veoma značajno za afirmisanje slepih i slabovidih lica, kojih na teritoriji grada Kikinde u poslednje vreme ima mnogo više. Jako puno znači za njih, velika je motivacija da i oni krenu da se bave nečim sličnim, kao što je stvaralaštvo'', kaže Zoran Stefanović, iz Organizacije slepih i slabovidih ''Severni Banat'' u Kikindi.

Savez slepih Srbije ima oko 12 hiljada članova, od kojih su devet hiljada slepe osobe, dok su ostale slabovide. Kao osnovi problem, slepi i slabovidi izdvajaju to što teško dolaze do zaposlenja, budući da pojedini poslodavci još uvek imaju predrasude prema osobama sa invaliditetom:

''Postoje zakonske osnove, ali nisu stvoreni praktični uslovi i ima teškoća u obezbeđivanju adekvatnih kadrova, kao što su pedagozi, odnosno defektolozi i nastava pomagala, za praćenje i izvođenje nastave, knjige na Brajevom pismu i još dosta toga na čemu treba raditi'', poručio je Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.
 

U Svečanoj sali Gradske kuće, gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, potpisao je ugovore sa prvih 60 sugrađana, kojima su, na osnovu konkursa, odobrena sredstva za nabavku bicikala. Nakon usvajanja konačne liste za krajnje korisnike i odluke Gradskog veća, uvećana su sredstva za ukupno 213 prijavljenih građana kako bi svi koji su konkurisali dobili ovaj vid subvencije. Ugovori su potpisani između Grada Kikinde, krajnjih korisnika i privrednih subjekata. Grad Kikinda će početkom marta naredne godine ponovo raspisati ovaj konkurs koji se pokazao kao veoma kvalitetan, a za tu namenu obezbediće se duplo veća sredstva iz gradskog budžeta.

''Ovo je bio prvi put da subvencionišemo kupovinu bicikala, koje je realizovano u pravom trenutku, imajući u vidu da je energetska kriza prisutna u celom svetu. Nama u ravničarskim predelima bicikl je vrlo često prevozno sredstvo i mislim da ne postoji nijedan građanin Kikinde koji ne koristi bicikl. Grad Kikinda odmah se priključio ovoj akciji i opredelio sredstva koja će omogućiti da Kikinđani kupe bicikle. Svih 213 prijava biće usvojeno i finansijski podržano u ovom vrlo korisnom programu'', rekao je gradonačelnik.

Kupovina bicikala suvnecionisana je sa 10.000 dinara po korisniku, tako da je za pomenuti program iz gradskog budžeta izdvojeno više od dva miliona dinara:

''Kako smo po prvi put raspisali ovaj konkurs, po ugledu na šest gradova u našoj zemlji, koji su započeli ovakav vid programa, znali smo da u Kikindi svaka kuća ima bar po jedan bicikl, ali se nismo nadali da će tako velika zainteresovanost vladati'', dodao je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Nakon potpisivanja ugovora, sugrađani bi trebalo da dođu u maloprodajni objekat i preuzmu bicikl, uz doplatu iznosa:

''Zahvaljujem Gradu Kikindi koji nas je podržao i nadam se budućoj saradnji jer je ovo imalo veoma lep odziv koji je značio malim privrednicima. Rok za preuzimanje bicikala je pet dana. Najviše se uzimaju bicikli namenjeni za gradsku vožnju'', istakao je Miroslav Vujin, iz firme ''Apolo bajk''.

''Mi smo sa naše strane i u dogovoru sa našim dobavljačem snizili cenu 10 odsto kako bismo podržali ovu akciju, a i kupci treba da znaju da ćemo kupovinu bicikala omogućiti na dve mesečne rate, tako da što povoljnije mogu da nabave bicikle. Isto ćemo uraditi i naredne godine'', nadovezao se Nikola Karanović, iz firme ''Etalon''.
 

U Svečanoj sali Gradske kuće upriličena je promocija projekta, koji se sprovodi u okviru programa ''Zajednici zajedno u 2021.'', na osnovu kog je zamenjen kotao u vrtiću "Kolibri", koji ujedno koriste Mesna zajednica, kao i ambulanta Dečjeg dispanzera. Nakon promocije, gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, je zajedno sa Vadimom Smirnovim, zamenikom generalnog direktora kompanije NIS i Kristinom Drljić, direktorkom Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki", obišao vrtić ''Kolibri". Vrednost projekta iznosila je 3,4 miliona dinara i trebalo bi da doprinese smanjenju potrošnje gasa , povećanju bezbednosti korisnika i energetske efikasnosti objekta. U 2021. godini, na teritoriji Kikinde, kompanija NIS uložila je ukupno 15,5 miliona dinara za realizaciju pet projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, dok je od početka realizacije programa ''Zajednici zajedno'' do danas u Kikindu uložila 236 miliona dinara za uspešno realizovana 164 projekta.

''Grad Kikinda i kompanija NIS na ovom programu sarađuju od 2009. godine i na tome zahvaljujemo kompaniji koja ima razumevanja za naše sugrađane. Izuzetno je veliko zadovoljstvo kada imate mogućnost da pomognete našim najmlađim sugrađanima, na šta je i Grad posebno fokusiran, tako da ćemo strateški u narednom periodu pokušati da deci obezbedimo bolju budućnost i bezbednost, a sve u skladu sa aktuelnom situacijom kako bi sve bilo energetski efikasno. Za pet projekata iz 2021. godine, uloženo je 15,5 miliona dinara tako da sam siguran da će Predškolska ustanova, Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja, Osnovna škola u Bašaidu i Sportski centar imati odlične uslove za rad. Očekuju nas novi projekti u narednom periodu, tako da ćemo nameniti oko 17 miliona dinara Opštoj bolnici i Domu zdravlja kako bi obezbedili još bolje uslove i pružili još jedan doprinos povećanju nataliteta u našem gradu'', istakao je gradonačelnik.

Kontinuirano ulaganje u ekološke projekte jedan je od vodećih prioriteta koje kompanija NIS sprovodi kroz različte programe društvene odgovornosti. Od 2009. godine, samo kroz program ''Zajednici zajedno'', kompanija NIS je u Srbiji realizovala preko hiljadu projekata u oblasti javnog zdravlja i socijalne zaštite, nauke i obrazovanja, kulture, sporta i zaštite životne sredine i tom prilikom uložila više od 1,5 milijardi dinara:

''Nećemo nikada odustati od ovog projekta, jer je to stub našeg poslovanja, od kog nismo odustali ni tokom pandemije, a kamoli sada kada kompanija posluje veoma uspešno. Zaradili smo dosta novca u ovoj godini, pa smo samim tim izdvojili više sredstava za našu kampanju što znači da ćemo više novca uložiti u Grad Kikindu'', rekao je Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora kompanije NIS.

Novi kotao doprineće povećanju stepena opšte bezbednosti, pre svega vrtića ''Kolibri'', ali i Mesne zajednice i ambulante Dečjeg dispanzera, koji su sistemom grejanja povezani na kotlarnicu.

''Postojeća kotlarnica nekada je posedovala stari kotao koji je radio na čvrsto gorivo, koji je kasnije prerađen u gasni kotao, uz velike potrošnje energenata, a usled problema je i dolazilo do zagađenja životne sredine. Zahvaljujući kompaniji NIS, Gradu Kikindi i Predškolskoj ustanovi, sada imamo novi kotao. Krajnji cilj našeg zajedničkog rada, truda i projekta jesu benefiti koje smo dobili završtekom ovog projekta'', istakla je Kristina Drljić, direktorica Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki''.