Aktuelno

U galeriji Kulturnog centra u Kikindi otvorena je izložba fotografija pod nazivom "Mali svet u velikoj Kikindi". Radi se o izložbi više od 70 fotografija nastalih u kikindskoj kući "Sova", vlasnice Kikinđanke Dragane Aleksić Piterson, koja već dugo živi u Londonu. Kuća "Sova" rekonstruisana je pre šest godina, uz očuvanje prvobitnog izgleda, a njena autentičnost veoma je inspirativna fotografima, koji su izložene radove napravili u junu mesecu. Autori fotografija su Čedomir Vujanić, Jelena Veselinov, Ivana Jovanović, Goran Birimac, Zoltan Šari i Miloš Ivetić. Otvaranju izložbe prisustvovali su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, kao i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

''Kikinđanka Dragana Aleksić Piterson je obišla ceo svet, ali su joj srce i misli uvek vezani za naš grad. Kuća koju je adaptirala predstavlja spoj tradicije, prošlosti, sadašnjosti i vizije mladih ljudi. Ova izložba obuhvata radove šest umetnika, koji su svojim okom i objektivom videli i zabeležili sve lepe detalje iz te kuće. Mladi ljudi, nova energija i nove ideje, povezani sa prošlošću ovih prostora, mogu da nas sve zajedno učine mnogo boljim'', smatra gradonačelnik.

Fotografi su imali priliku da odaberu šta će fotografisati i da na svoj način prikažu objekat u kom su se nalazili:

''Lično sam više puta ulazio u kuću i svaki put sam video nešto novo, što je i bio razlog zašto smo odabrali baš tu lokaciju. Izložba nosi naziv Mali svet u velikoj Kikindi, jer u našem gradu zaista dosta stvari može da se vidi, za koje možda i neki Kikinđani nisu znali. To je i bio cilj, da prikažemo građanima čime sve naša sredina raspolaže'', rekao je autor izložbe, fotograf Čedomir Vujanić.

Pre nekoliko godina, kuća ''Sova'' dobila je arhitektonsko priznanje "Čuvar prošlosti":

''Gajim veliku ljubav prema Srbiji, Banatu i našim običajima. Biti stranac je veoma teško, a pripadanje je jako važno i to je ono što sam osetila u momentu kada sam ušla u dvorište te kuće i rešila da je kupim. Ta kuća sada prima goste iz raznih krajeva sveta, sarađujemo sa humanitarnim organizacijama i Društvom za zaštitu ptica Srbije, a pomažemo i deci kojoj je to potrebno. Želja nam je da još više budemo pristupačni građanima i širom otvorimo kapiju'', dodala je Dragana Aleksić Piterson, vlasnica kuće ''Sova''.
 

Udruženje ’’Vreteno’’ iz Iđoša, organizovalo je ’’Iđoške đakonije’’, koje su se šesti put održale u centru sela. Manifestacija je ove godine okupila veliki broj takmičara koji su se nadmetali u kuvanju paprikaša od iđoškog petla, kao i u pravljenju starinskih kolača. Manifestaciji, koju su obogatili gosti iz Kikinde i okoline, Padeja, Ostojićeva, Bačkog Petrovca, Laćarka, Niša i Bratunca iz Republike Srpske, prisustvovao je i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

’’Bila je ovo prilika da posetioci probaju čuvene iđoške krofne, izvrstan paprikaš od iđoškog petla, ali i da pogledaju razne rukotvorine kao i originalne peškire sa tradicionalnim motivima’’ – rekao je Tasovac.

Manifestacija je održana šesti put, a program obogaćen kulturnim, zabavnim i gastronomskim sadržajima.

''Upriličili smo izložbu obrednih peškira na kojoj je učestvovalo više od 40 učesnika. Na takmičenju u kuvanju pilećeg paprikaša učestvovalo je 16 ekipa, a domaćice su se nadmetale i u pravljenju starinskih kolača. Pored toga, organizovali smo i etno bazar na kom su svoje proizvode predstavila udruženja iz mnogih krajeva naše zemlje i Republike Srpske, tako da se manifestacija proširila, a ima i međunarodni karakter’’, dodala je Brankica Mikalački, predsednica Udruženja ’’Vreteno’’ iz Iđoša.
 

U Osnovnoj školi ’’Vuk Karadžić’’ otvorena je galerija pod nazivom ’’ Ars longa’’, u kojoj je organizovana postavka umetničkih radova učenika i zaposlenih. Galerija je osmišljena kao prezentacijski, afirmacijski i edukacijski prostor bez ikakvih granica u vezi sa pravcima i stilovima u umetnosti, bilo da se radi o slikarstvu, skulpturi, grafici, stripu ili nekonvencionalnom izrazu učenika. Predviđeno je da program rada galerije u narednom periodu bude deo školskih aktvnosti, a sve kako bi se popularisala škola, umetnost, kreativnost i kako bi se obogatio obrazovni život mladih i talentovanih učenika, koji će tako imati priliku da se povežu kroz umetnost. Otvaranje galerije obeležio je i poslednji radni dan direktorice škole, Olivere Lazić, koja tako odlazi u zasluženu penziju, a svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.

’’Ovo je zaista poseban dan za školu, ali i direktoricu Oliveru Lazić, koja odlazi u zasluženu penziju. Uspeli su da otvore galeriju, jedinstven projekat u našoj zemlji, u kojoj se nalaze radovi učenika i zaposlenih. Sigurno je trebalo mnogo vremena da se ceo projekat osmisli, da se realizuje i da škola dobije prostor koji je na ponos svih nas. Grad Kikinda nastojaće da podrži ovakve i slične projekte. Oliveri Lazić čestitam odlazak u zasluženu penziju, zahvaljujem joj na svemu što je uradila za školu, na divnim idejama i projektima koji su upravo krenuli iz ove škole, od koje su zaposleni i ona stvorili simbol kvalitetnog obrazovanja’’, rekao je gradonačelnik.

Direktorica škole, Olivera Lazić, osvrnula se na odličnu saradnju koju je imala sa zaposlenima, a potom se prisetila i lepih momenata sa kolegama i učenicima:
’’Zaista sam ponosna što smo uspeli da uradimo ono što smo jako dugo planirali i želeli. Ovo je jedinstven slučaj, da jedna škola otvori umetničku galeriju u kojoj su prikazana dela naših učenika i zaposlenih i sada mi je najveća želja da se u galeriji što više izlaže. Najviše sam ponosna na svoj kolektiv, delili smo uspehe, ideje i mnogo toga lepog smo uradili’’, istakla je direktorica OŠ ’’Vuk Karadžić’’, Olivera Lazić.
 

Predstavnici SUBNOR-a, Grada Kikinde, kao i mnogih boračkih organizacija, ali i izviđači, polaganjem venaca na spomen obeležje kod Gradske kuće, obeležili su 78 godina od formiranja 13. Udarne vojvođanske brigade. Ona je formirana 1944. godine sa oko dve hiljade pripadnika i imala je pet bataljona sa po dva voda i tri odeljenja. Brigada je formirana od dobrovoljaca sa područja srednjeg i severnog Banata, a u borbama je više od 20 pripadnika izgubilo život. Polaganju venaca i obeležavanju, prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave.

-Brigada je vršila veoma bitne zadatke kao što su očuvanje granice, vitalnih objekata, pruga, ustanova, ali je učestvovala i u borbama protiv stranih agenata i diverzantskih grupa. Iako su se Nemci povlačili pred vojskom Crvene armije, s vremena na vreme bi ubacivala grupe koje su bile namenjene da poljuljaju moral i zadaju poslednje očajničke poraze. Veliku ulogu pripadnici brigade imali su u KNOJ-u, koji je služio u čišćenju terena – ispričao je Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a u Kikindi.
 

Članovi Organizacije slepih i slabovidih ‘’Severni Banat’’ obeležili su Svetski dan belog štapa. Oni su organizovali akciju kojom su prošetali od prostorija organizacije do Narodnog muzeja, kako bi simbolično skrenuli pažnju na društveni položaj slepih i slabovidih građana, na njihove mogućnosti i dostignuća, ali i potrebe i probleme. Beli štap predstavlja simbol slobode, samostalnosti i poverenja jer omogućava slepoj osobi da se kreće slobodno i sigurno. Akciju je podržala i Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za rodnu ravnopravnost, nacionalne manjine i brigu o porodici.

''Svetski dan belog štapa obeležava se uz poruku da se slepima i slabovidima prizna pravo na jednake šanse u svim oblastima života. Poteškoće sa kojima se susreću slepe i slabovide osobe je nemogućnost zapošljavanja, kao i nedostatak pomagala, pomoću kojih ostvaruju potrebe kao i drugi građani. Zaista smo zahvalni organizaciji Severni Banat jer učestvuje u mnogim manifestacijama i akcijama, tako da smatram, da bi građani trebalo da se solidarišu sa njima, da ih razumeju i pomognu im. Grad Kikinda će nastaviti da pruža podršku organizaciji'', rekla je Ramona Tot.

U 21. veku, kada je moderna tehnologija napredovala, slepe i slabovide osobe i dalje se suočavaju sa različitim oblicima nepristupačnosti na putu ostvarivanja socijalne i ekonomske nezavisnosti:

''Obeležavanje ovog datuma je od velike važnosti s obzirom na to da je slep ili slabovid čovek takođe građanin našeg društva, koji živi u svojoj zemlji. Smatramo da građani treba da budu više upoznati sa našim potrebama i problemima, tako da je najbolji način da ukažemo na sve to upravo ova akcija koju smo organizovali'', dodala je Branka Šobot Jeličić, zamenica predsednika Organizacije ‘’Severni Banat’’.