Aktuelno

Na 23. Sednici Skupštine grada Kikinde, odbornici su usvojili 24 tačke, koliko ih je bilo na dnevnom redu. Između ostalog, uvojena je odluka o javnim parkiralištima kojom će se urediti i izgraditi novi parking prostor oko Opšte bolnice Kikinda, a usvojen je i godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim je predviđeno oko 140 miliona dinara u 2022. godini, za sprovođenje niza mera iz oblasti agrara. Na Sednici je usvojen i novi cenovnik usluga grejanja Javnog preduzeća ''Toplana'', tako da će cene biti više 23 odsto, za korisnike kojima se usluge obračunavaju po kvadratu i 28,5 odsto za potrošače koji potrošnju obračunavaju po kilovat – času. Nova cena je, uprkos sprovođenju nepopularnih mera, bila neminovnost i neophodna za normalno funkcionisanje energetskog sektora u našem gradu.

''Kada je gas u 2020. godini bio jeftiniji, bili smo odgovorni i tada smo cenu grejanja snizili. Međutim, danas imamo znatno povećanje cene gasa, koja utiče na povećanje cene grejanja. Svesni smo situacije u energetskom sektoru, imali smo tim povodom niz sastanaka, kako bismo nastavili da nesmetano nastavimo proizvodnju toplotne energije. Treba da budemo svesni da će ovo biti teška sezona za sve nas, imamo obećanja da će biti obezbeđene dovoljne količine gasa, kako bi se nesmetano toplotna energija isporučila. Zato je u ovom momentu neophodno povećanje od 23 odsto za korisnike kojima se grejanje obračunava po kvadratu i 28,5 odsto za potrošače kojima se usluga grejanja obračunava po kilovat - času jer su tržišne cene istorijski visoke. Cena gasa koju sada plaćamo je oko 50 odsto viša nego u prethodnom periodu i novi cenovnik je nemiovnosnost, kako bi naše preduzeće moglo da funkcioniše. Svestan sam da su ovo nepopularne mere, ali ovo je nešto što je moralo da se usvoji'', istakao je v.d. direktor JP ''Toplana'', Dušan Marjanović.

Tokom grejne sezone, nova cena će, za stambeni prostor, iznositi 182,32 dinara, dok će se za poslovni prostor izdvajati 227,90 dinara po kvadratnom metru. Za šest meseci van grejne sezone, za stambeni prostor cena je 45,58 dinara po kvadratnom metru, dok je cena za poslovni prostor po kvadratu 56,97 dinara.

''Mi ćemo u narednom periodu izaći sa odgovorom kako da pomognemo najugroženijim sugrađanima i tako lakše prebrode tešku situaciju. Država je pokazala svoju sposobnost, da ima odgovorne ljude koji su odlučili da se uspešno bore protiv ovako teškog vremena'', nadovezao se predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan.

Odbornici su na 23. Sednici lokalnog parlamenta usvojili i odluku o javnim parkiralištima i uklanjanju vozila kojom se utvrđuje uređenje parking prostora oko Opšte bolnice Kikinda. Time će se definisati prostor, adaptiraće se parking mesta, ali i izgraditi nova, prvenstveno u Ulici braće Bogaroški iza Bolnice, čime će se uvećati broj parking mesta i neće se naplaćivati.

Usvojen je godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Grada Kikinde za 2022. godinu. Najveći deo programa odnosi se na državno poljoprivredno zemljište. Oko tri i po hiljade hektara namenjeno je za izdavanje u ovoj godini, s tim da stočari imaju pravo prečeg zakupa na oko 900 hektara, dok je ostatak namenjen klasičnoj licitaciji. Od zakupa je plan da se ostvari oko 85 miliona dinara, s tim što će se iz gradskog budžeta dodati 30 miliona, pa će sa prenetim sredstvima iz prošle godine i sredstvima Pokrajinske administracije na raspolaganju biti oko 140 miliona dinara. Sredstva će se iskoristiti najviše na uređenje zemišta, kanale za odvodnjavanje, uređenje atarskih puteva, rad poljočuvarske službe i subvencije poljoprivrednicima.
 

U Osnovnoj školi "1. oktobar" u Bašaidu, prigodnim programom, u kom su učestvovali učenici i zaposleni, obeležen je Dan ove obrazovne ustanove, a ujedno je obeležen i Dan sela, datum kada je ovo mesto oslobođeno u Drugom svetskom ratu. Dan škole obeležen je sportskim takmičenjima i kvizom, u kojima je učestvovalo svih 300 učenika bašaidske škole. Događaju je prisustvovao i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

''Lokalna samouprava uvek je pomagala bašaidskoj školi, tako da je kroz tekuće održavanje i popravke, rekonstruisan krov, zamenjeno je sedam sanitarnih čvorova, a zamenjene su i vodovodne cevi. Takođe, ugrađeni su nova led rasveta i video nadzor, a posebno bih istakao zamenu kotla, što je doprinelo velikoj uštedi. Grad Kikinda nastaviće da ulaže u ovu obrazovnu ustanovu'', rekao je Tasovac.

Sportski dan u školi obuhvatio je poligon za niže razrede i fudbal za učenike viših razreda, a ujedno je organizovan i kviz, za đake od petog do osmog razreda, koji je pripremila nastavnica srpskog jezika:

''Školstvo u Bašaidu datira još od 1777. godine, od nastanka sela, dok Osnovna škola postoji od 1973. godine, tako da ćemo naredne godine obeležiti značajan jubilej od 50 godina postojanja'', podsetio je direktor OŠ "1. oktobar", Mirko Vlajkov.
 

U svečanoj sali Narodnog muzeja održan je koncert solo pesama za glas i klavir pod nazivom ''Srbija nas spaja'', umetnica iz Novog Sada, soprana Agote Vitkai Kučere i pijanistkinje Jelene Simonović Kovačević. Na koncertu, koji je organizovao Kulturni centar Kikinda, izvedena su dela Petra Konjovića, Josifa Šlezingera, kao i bugarske, grčke i makedonske pesme. Publika je imala priliku da posluša kompozicije na deset jezika, što je bio jedan od najlepših načina da se prikaže kako nas Srbija muzikom spaja. Ovom događaju prisustvovale su Ramona Tot i Valentina Mickovski, članice Gradskog veća.

''Sam naziv koncerta me je veoma zainteresovao, podsetio me je na najlepši mogući način spajanja svih naroda muzikom i kulturom. Grad Kikinda će i u narednom periodu pripremiti bogat program prilagođen ukusima svih naših sugrađana'', istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Nakon koncerta u Kikindi, program pod nazivom ''Srbija nas spaja'' biće predstavljen u Rumi, Čačku, Beogradu, Vršcu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu:

''Na koncertu solo pesama izveli smo dela kompozitora i sa ovih prostora, publiku smo uspeli da uputimo u ono što već duže vreme radimo, a obezbedili smo joj i prevod kako bi u potpunosti uživala i imala uvid u kompozicije na stranom jeziku'', istakla je Agota Vitkai Kučera, redovni profesro Univeriteta u Novom Sadu na Akademiji umetnosti.

''Neophodno je imati više ovakvih koncerata, upravo na ovakav način koncipiranih iz raloga što smo mi jedna multinacionalna sredina, sredina u kojoj žive mnogi narodi, a srećom imamo i kompozitore koji su predstavnici tih nacionalnih zajednica. Pokazali smo publici na koji nas to način Srbija spaja kroz muziku'', dodala je Jelena Simonović Kovačević, docentkinja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, imali su, u gradonačelnikovom kabinetu, radni sastanak sa predstavnicima Fondacije ''Dajana Paunović", na temu rodne ravnopravnosti. Cilj Fondacije "Dajana Paunović" je ekonomsko osnaživanje žena, afirmacija žena, podsticanje preduzetništva, kao i promocija jednakih mogućnosti. Sa druge strane, Grad Kikinda izdvaja značajna sredstva iz gradskog budžeta, kada su u pitanju populaciona i socijalna politika, već godinama se primenjuju određene mere, kojima se pospešuju porodica, rađanje i na taj način doprinosi ekonomskom osnaživanju žena.

''Kikinda je ušla u program Tri plus, a uveli smo i novu meru, izdvajanje sredstava za vantelesnu oplodnju. Možemo da se pohvalimo da smo u ovoj godini dobili Povelju za jednu od najboljih lokalnih samouprava kada se radi o merama populacione politike. Razgovarali smo i o organizovanju edukacija za decu i roditelje, kako bi život u našem gradu bio što kvalitetniji'', rekao je gradonačelnik.

Za rešavanje problema neophodna je izmena zakonske regulative, ali i znatno veća finansijska sredstva, tako da je pomoć lokalnim sredinama jedan od prioriteta pomenute fondacije:

''Posetili smo već tridesetak lokalnih samouprava, od kojih se svaka suočava sa specifičnim problemima. Najveći problem sa populacionom politikom imamo u većim centrima, ali i to je rešivo, samo moramo pristupiti problemu adekvatno i težiti ka održivim strateškim rešenjima'', napomenula je predsednica Fondacije, Dajana Paunović.

Cilj organizovanja radnih sastanaka jeste da se istakne važnost uloge Gradske uprave u rešavanju problema iz ove oblasti:

''Neophodno je precizno na terenu da definišemo ciljne grupe. U tome je ta važna uloga lokalne samouprave, jer su uslovi specifični za svaku sredinu. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu'', podsetio je predsednik Upravnog odbora Fondacije, Marko Matić.
 

Članovi kikindskog ''Rotari kluba'' donirali su osnovnim školama ''Vuk Karadžić" i ''Jovan Popović" u Kikindi i ''1. oktobar" u Bašaidu, kao i Predškolskoj ustanovi ''Dragoljub Udicki", informatičku opremu. Predškolska ustanova dobila je table za crtanje, ormariće, lap-top i kamere, dok su školama uručeni takozvani mBot roboti, edukativna nastavna sredstva za učenje programiranja za mlađi uzrast. Tim povodom je u Gradskoj kući upriličeno potpisivanje ugovora o ovoj donaciji, kom su prisustvovali Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika Kikinde, direktori ustanova i predstavnici ''Rotari kluba'' Kikinda.

''Dugujemo veliku zahvalnost kikindskom Rotari klubu jer svojim akcijama redovno slede svoju misiju. Ovo tumačimo kao veliku pomoć našem obrazovnom sistemu i kvalitetu nastave. Vidmo da je donacija potpuno prilagođena današnjim trendovima, koji će u svakom slučaju deci pomoći da unaprede svoju informatičku i digitalnu pismenost. Živimo u svetu razvoja informacionih tehnologija, budućnost se oslanja na digitalizaziju poslovnih proseca i novac koji dolazi iz sfere informacionih tehnologija, tako da se i naša zemlja nalazi na putu digitalne transformacije i mislim da imamo neograničeni prostor da napredujemo. Tu pre svega mislim na mlade ljude koji su se oprobali u svetu računarstva'', istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

Svakoj školi pripalo je po pet mBot robotića, koliko je neophodno za kvalitetnu nastavu:

''Drago mi je što smo i ove godine uspeli da doniramo opremu koja će doprineti tome da naša deca zakorače u svet modernih tehnologija. Vrtićima smo donirali table za crtanje, ormariće, lap- top, kamere i sve što će im dalje koristiti u njihovom radu. Prošle godine smo školama donirali dronove, a sada mBotove u ustanovama koje ih nisu dobile. Nadam se da ćemo i u budućnosti doprinositi našoj zajednici kroz neke druge projekte'', istakla je dr Tatjana Pecarski, sekretarka kikindskog ''Rotari kluba''.

Rotarijanci su pre nekoliko godina potpisali memorandum sa resornim Ministarstvom prosvete kako bi se pomoglo oko digitalizacije u školama. S obzirom na to da je Ministarstvo uvelo obaveznu informatiku za učenike petih i šestih razreda, u tom trenutnu nedostajalo je oko 5.000 računara u školama:

''Tada smo donirali 600 računara, s tim što smo tako animirali i druge kompanije da pomognu školama. Zatim smo donirali zajedno sa fondacijom B92 robote, dok smo prošle godine donirali dronove za učenje programskih jezika. Plan nam je da u naredne dve godine sve škole u Kikindi imaju robote, dronove i svu neophodnu opremu'', dodao je Vladimir Matić,past guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i čarter predsednik Rotari kluba Beograd Čukarica.