Aktuelno

Grad Kikinda i Sportski savez Kikinde organizovali su u hali Sportskog centra ''Jezero'' predavanje proslavljenog odbojkaša, Andrije Gerića, sportskog psihologa, koji je pred velikim brojem dece od 11 do 16 godina pričao o tome na koji način da se mladi mentalno pripreme za postizanje što boljih rezultata, kako u školi, tako i na treninzima. Cilj ovakvog predavanja jeste da se deca opuste i da postanu svesna svojih mogućnosti, uz što veće samopouzdanje i jaču mentalnu snagu. U planu je da se ova predavanja organizuju češće i da budu namenjena, ne samo učenicima, već i trenerima i sportskim radnicima. Programu su prisustvovali i Dragan Pecarski, član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, kao i Jelena Bakić, predsednica Sportskog saveza Kikinde.

''I ja sam se još kao dete bavila sportom i vrlo dobro znam koliko je važno da smo mentalno jaki. Zato nam je ovo predavanje bilo veoma korisno kako bismo decu podstakli na razmišljanje, pripremili ih za školu i postizanje još boljih rezultata na takmičenjima koja ih očekuju. Ono što me raduje, jeste da je predavač izrazio posebnu želju da održi veliki broj predavanja upravo u našem gradu jer smatra da je Kikinda grad sporta i grad koji ulaže u sport'', istakla je Jelena Bakić, predsednica Sportskog saveza Kikinde.

Novi trendovi u svetu sporta pokazali su da je svakom timu i mladom čoveku koji radi na sebi i koji se usavršava, neophodna i dobra mentalna priprema:

''Vrlo dobro sam svestan da sam predavanje održao deci i da su ona sada u periodu života kada mogu mnogo toga da nauče, tako da se nadam da će veliki broj posetilaca shvatiti kojim sportom želi da se bavi ili da shvati da ne želi sportom da se bavi, što je takođe u redu, već da se orijentišu na neke druge kvalitetne životne stvari. Zastupam tezu da nisu svi stvoreni da budu vrhunski sportisti, ali da svi treba da se bave sportom na bilo kom nivou'', dodao je Andrija Gerić.
 

Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj "Banat" iz Zrenjanina, u okviru preorijentacije na zelenu energiju, realizuje projekat pod nazivom "Promocija korišćenja solarne energije kroz pristup kupac-proizvođač", koji finansira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. U sklopu projekta, u Gradskoj kući u Kikindi, održana je obuka na temu "Mogućnosti i prednosti korišćenja solarne energije kroz pristup kupac-proizvođač i aspekti energetskog siromaštva". Cilj projekta je podsticanje ljudi koji električnu energiju proizvode za sopstvene potrebe iz solarne energije, višak da ustupe na korišćenje drugima. Obuci je, između ostalih, prisustvoao i Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

''Energetska zavisnost veoma je nestabilan faktor u privredi, ekonomiji i društvu uopšte. Zato je prelazak sa klasičnih vidova korišćenja energije ka zelenoj energiji cilj kojim će naše društvo morati da se vodi u narednom periodu. U našoj sredini se u značajnoj meri sprovode ovakvi projekti, pa tako u Sajanu postoji solarni park, a u toku je projektovanje vetroparka u Bašaidu. Postoje i privredna društva koja već imaju mini solarne parkove za sopstvene potrebe, a neke institucije, poput Opšte bolnice i Sportskog centra Jezero, takođe koriste solarnu energiju'', podsetio je Tanackov.

Realizacija projekta "Promocija korišćenja solarne energije kroz pristup kupac-proizvođač" trajaće do januara 2023. godine, a projekat će u ovaj proces uključiti pre svega lokalne samouprave, kao nosioce energetske tranzicije. Projekat će uključiti i energetske stručnjake, obrazovne institucije, nevladine organizacije i građane. Predavač na obuci bio je prof. dr Filip Kulić, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu:

''Izvore električne energije treba razvijati ravnomerno, da ne bismo došli u stiuaciju da su se stihijski razvili neki izvori, kao što je sad jako popularno ulagati u solarne panele. U tom slučaju može da se desi da imamo suviše energije koju ne možemo da apsorbujemo u sistem. Iz tog razloga to mora da se radi planski, da se odrede tačne količine iz kojih izvora mogu da budu prihvaćene, a na osnovu toga se može projektovati upotreba obnovljivih izvora energije'', objasnio je prof. Kulić.
 

Koncertom u Hramu Svetih Kozme i Damjana, Hor "Sveti Josif Temišvarski" obeležio je svoju slavu i sedmu godinu postojanja. Bila je to prilika da posetioci pogledaju priredbu kikindskog hora, koji postoji pri Hramu, posvećenu pravoslavnoj i liturgijskoj muzici. Već po tradiciji, svako obeležavanje hor proslavlja koncertom, a tom prilikom budu pozvani i mnogobrojni crkveni horovi iz Vojvodine kako bi uveličali svečanost. Koncert, posvećen Svetom Josifu Temišvarskom, upriličen je tri dana pre slave, koja se obeležava 28. septembra, a svečanosti su prisustvovali Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

''Kao predstavnici lokalne samouprave svojim prisustvom želeli smo da pokažemo koliko je važna saradnja Grada Kikinde i kikidnskog namesništva Srpske pravoslavne crkve. To je osnova na kojom mi počivamo i crkva je jedna od najvažnijih institucija našeg društva, kao čuvar tradicije i jedinstva srpskog naroda. Gradska vlast želi da im pruži podršku i da u budućnosti unapredi ovu saradnju'', istakaoje Bogdan.

Prigodan program, u vidu duhovnog koncerta, izvodi se uvek u ovom hramu pred publikom:

''Redovno učestvujemo u Hramu svetih Kozme i Damjana na liturgiji, bdenju, venčanjima i krštenjima, a nije nam strana ni koncertna delatnost. Po običaju i tradiciji, sada već sedam godina, naš hor svoju slavu Svetog Josifa Temišvarskog uvek obeležava koncertom'', dodala je Danica Mandić, dirigent hora "Sveti Josif Temišvarski".

Na dan Svetog Josifa Temišvarskog, u sredu, 28. septembra, obeležiće se slava svetom molitvom i liturgijom:

''Vikendom je lakše organizovati dolazak horova i ostalih zvanica, tako da je svečani koncert upriličen u nedelju uveče'', nadovezao se otac Boban Petrović, starešina Hrama svetih Kozme i Damjana.
 

Glumci Dečjeg pozorišta ''Lane'' izveli su premijeru predstave ''Desa eko kesa'', koja je realizovana u saradnji sa Gradom Kikinda. Posle 14 godina i predstave ''Zdravko prljavko'', publika je bila u prilici da pogleda komad koji je ostavio snažnu poruku u vezi sa klimatskim promenama, reciklažom i drugim ekološkim bitnim temama. Svako dete koje je prisustvovalo premijeri predstave dobilo je na poklon biorazgradivi ranac, sa amblemom ''Desa eko kesa''. Predstavi je prisustvovao i Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

''Grad Kikinda nastavio je da ulaže u podizanje ekološke svesti naših sugrađana. Pored eko datuma, podizanja školskih šuma, promovisanja vožnje bicikala i njihove nabavke, rešili smo da pomognemo i Dečjem pozorištu Lane pri realizaciji ekološke dečje predstave koja će se naći na njihovom redovnom repertoaru'', istakao je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.

Predstavu je režirala ekipa kikindskih glumaca, po tekstu Sanje Petkov. Scenski dizajn uradio je Filip Bajilo, a pomagali su mu Sonja Beloš, Nikola Gajić, Miloš i Milan Vujić, koji je uz Predraga Popovića izradio lutke, Zorana Rajić, koja je igrala glavnu ulogu, Aleksandar Maletin i Aleksandar Krulj. Muziku je uradila Svetlana Ceca Milić, uz Arpada Balaža.

''Predstava je namenjena deci i sam kraj se odnosi na poruku da sve ostaje na našim mališanima , ali da smo mi odrasli tu da ih usmerimo, motivišemo kako bi više povela računa o zaštiti životne sredine. Zaista je mnogo ljudi radilo na ovom komadu, ali je presudnu ulogu imala Gradska uprava i resor za ekologiju. Deci treba preneti direktnu poruku, što smo mi ovom predstavom i učinili, tako da očekujemo i odličnu povratnu informaciju'', dodala je Sanja Petkov, glumica Dečjeg pozorišta ''Lane''.
 

Na fudbalskom stadionu ''Ilija Pantelić“ u Novim Kozarcima, održano je Gradsko vatrogasno takmičenje. Na ovogodišnjoj smotri dobrovoljnih vatrogasnih društava sa teritorije našeg grada učestvovalo je više od 200 takmičara, koji su se u nekoliko uzrasnih kategorija nadmetali od korišćenja pumpi brentača, preko poligona, do upotrebe pumpi za gašenje požara. Na ovom velikom vatrogasnom nadmetanju načelniku Severnobanatskog upravnog okruga, Milivoju Linjačkom, uručena je plaketa za pruženu pomoć u dosadašnjem radu vatrogasnih društava, a Smotri je prisustvovao i Miroslav Dučić, član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije.

''Grad Kikinda nastavio je kontinuitet posvećivanja posebne pažnje na dobrovoljna vatrogasna duštva u Kikindi , a jedan od najčina jeste i podrška radu sa mladima. Nažalost, počelo je osipanje dece u ovoj oblasti tako da nam je želja da animiramo što više mladih kako bi se uključili u ovaj oblik saradnje sa Gradom jer na tan način i mi imamo veću sigurnost i zaštitu, ne samo ljudi već i imovine. Mi na godišnjem nivou odvajamo određena sredtva za uredno funkcionisanje svih društava na teritoriji Grada Kikinde, ali ćemo u narednom periodu pronaći i nove modele finansiranja kako bismo mogli da im pomognemo'', istakao je Miroslav Dučić, član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije.

Na osnovu velike pomoći koju Severnobanatski okrug pruža u radu dobrovoljnih vatrogasnih društava, napravljeni su veliki pomaci u zaštiti ljudi i imovine, istakao je načelnik Okruga, Milivoj Linjački, prilikom preuzimanja plakete:

''Situacija je do 2012. godine bila veoma loša, vozila su bila u kvaru, vatrogasni domovi devastirani, pa je samim tim dolazilo i do napuštanja društava pogotovo na selima gde je biti dobrovoljni vatrogasac ovuvek bila velika čast. Od tada se dosta promenilo, radili smo mnogo sa njma, izdvojili velika sredstva i vratili tim ljudima veru u ono što rade i čime se bave na dobrovoljnoj osnovi'', dodao je Linjački.

Grad Kikinda raspolaže sa, za sada, zadovoljavajućim brojem članova u dobrovoljnim vatrogasnim društvima, a poseban akcenat biće stavljen na edukaciju mladih:

''Na području Grada Kikinde funkcioniše devet dobrovoljnih vatrogasnih društava, a na osnovu novog zakona odrđeni broj članova već je prošao sve obuke i preglede. Takođe, plan je da se do kraja 2024. godine sva društva u Vojvodini preregistruju u APR-u kako bi imala vatrogasnu jedinicu treće kategorije'', podsetio je Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine.