Aktuelno

Poljoprivredna stručna služba Kikinda organizovala je Dan polja strnih žita i herbicidnih ogleda u kukuruzu i suncokretu. Na tradicionalnoj manifestaciji istaknuto je da poljoprivrednici ove sezone mogu da očekuju umanjene prinose pšenice i ječma od 10 do 50 odsto, u zavisnosti od lokaliteta. LJuban Sredić, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i mesne zajednice, rekao je da Grad Kikinda i Poljoprivredna stručna služba imaju odličnu saradnju od koje najveću korist imaju upravo kikindski poljoprivrednici.

''Imao sam priliku da posetim nekoliko ovakvih manifestacija, tako da mogu da kažem da su kikindski Dani polja jedni od najbolje organizovanih u Vojvodini. Održavanje ovakve manifestacije značajno je za Grad Kikindu, s obzirom na to da su na jednom mestu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici instituta i semenarskih kuća. Imamo odličnu saradnju sa Poljoprivcrednom stručnom službom, koja će u narednom periodu biti još aktivnija imajući u vidu da je resorni Sekretarijat preseljen na novu lokaciju, svega stotinak metara od Službe, što će omogućiti neposrednu saradnju Grada i te ustanove'', rekao je Sredić.

Jesenji deo sezone bio je zadovoljavajući, imajući u vidu da je bilo dosta padavina sa realtivno visokom temperaturom. Problemi su nastali od januara kada je palo svega 14 litara kiše po kvadratnom metru, pa sve do 26. maja do kada nije bilo efektivnih padavina:

''Ječmovi su u fazi tehnološke zrelosti, tako da žetvu očekujemo već početkom sledeće nedelje. Veliki deo pšenice je u voštanoj zrelosti, a žetvu očekujemo krajem juna. Nedostatak padavina svakako je uticao na prinose. Na većini terena prinos će biti umanjen od 10 do 30 odsto, dok će na manjem delu terena prinosi biti prepolovljeni'', istakao je Zoran Simić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

''Jedan od osnovnih razloga održavanja Dana polja je razmena iskustava, tako da smo i ove godine planirali da održimo dve ovakve manifestacije. Ovo je prilika da vidimo kako su se na oglednim poljima sorte i hibridi pokazali u našim uslovima. Imali smo zaista dobru posetu poljoprivrednih proizvođača i kompanija, što je samo dokaz da smo dobri domaćini'', podvukao je direktor Poljoprivredne stručne službe Kikinda, Mladen Đuran.
 

U Narodnoj biblioteci ''Jovan Popović'' upriličena je promocija publikacije pod nazivom ''Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi od 1928-1941", kikindskog autora, Aleksandra Mitrevskog. Promociji knjige, koja je objavljena na osnovu konkursa Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa i Grada Kikinde za 2021. godinu, za prve knjige mladih autora, prisustvovala je i članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski. Ona je tom prilikom pohvalila kikindskog autora koji je odlučio da celokupan prihod od prodaje knjiga bude namenjen za lečenje našeg sugrađanina Arsena Tanackova.

''Čestitala bih Alekandru Mitrevskom na objavljivanju svoje prve knjige u kojoj je on spojio ljubav prema muzici i pisanoj reči. Grad Kikinda je pomogao izdavanje ove knjige u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom iz Novog Miloševa. Grad će i ove godine zajedno sa ustanovom iz Novog Miloševa raspisati konkurs, tako da pozivam sve mlade pisce da pronađu inspiraciju i učestvuju na konkursu sa svojom prvom knjigom''.

Publikacija predstavlja rezultat interesovanja prema arhivskom radu u domenu primenjene muzikologije i spoznavanju toka razvoja muzičke kulture u lokalnoj sredini:

''Svakako da su četiri lista koje pominjem u ovoj publikaciji Kikindska nedelja, Narodni glasnik, Srpski glasnik i Jugosloven obeležili taj period svojim napisima i praćenjem kulturnog života tadašnje Velike Kikinde, koji je bio izuzetno bogat. Naš grad imao je veoma puno društava, horskih ansambala. Listove koje sam pomenuo možemo smatrati vrsnom muzičkom periodikom u čijim sam tekstovima mogao da saznam kakva je bila organizacija, kakav se program izvodio, koliko su društva imala članova i to su interesantne činjenice koje do sada nisu objavljene'', objasnio je autor, Aleksandar Mitrevski.

''Rekla bih da je ovo delo izuzetno vredno zato što se u njemu saznaje muzički život Velike Kikinde ne samo kroz organizacije muzičkih društava koja su u njemu delovala, već i na izdavake kuće koje su se bavile pisanjem o muzičkom u životu u gradu. Ta sprega muzike i reči je izuzetno važna jer pokazuje kako se muzika kroz istoriju pretapa u reči'', dodala je Tisa Jukić, recenzent.
 

U Svečanoj sali Kulturnog centra Kikinda organizovana je tribina na temu "Socijalna zaštita i mladi i perspektiva socijalnog rada". Sa učenicima trećih razreda srednjih škola u našem gradu, osim predavača, razgovarali su Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje. Cilj tribine bio je da se mladim Kikinđanima približe oblasti socijalnog rada i socijalne zaštite.

''Tribina je bila namenjena pre svega srednjoškolcima, učenicima trećeg razreda, jer smatram da je sada pravo vreme da oni počnu da razmišljaju o svojoj budućoj profesiji. Cilj je da se približi socijalna zaštita i socijalni rad kao profesije i jedan vid mogućnosti o kom mogu da razmisle tokom raspusta. Temu su im približili profesori sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kao i predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, koji je sa prisutnima podelio svoje lično iskustvo radeći u Centru za socijalni rad. Zaista mi je drago što smo započeli ovakve tribine jer smo prepoznali njihovi zahteve, tako da će ih biti još dosta u narednom periodu'', rekla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

Ideja tribine bila je da se javnost upozna sa temom kao što je socijalni rad, koja je uloga socijalnih radnika u društvu i šta je to socijalna zaštita:

''Došli smo sa namerom da Kikinđanima predstavimo naš studijski program – socijalni rad koji je osnovan 2017. godine. Tribina je bila namenjena učenicima koji žele da vide šta je to socijalni rad i socijalna zaštita. Ideja je da senzibilišemo javnost o tome šta je socijalni rad, koja je uloga socijalnih radnika u društvu i šta je to socijalna zaštita'', objasnila je Jovana Škorić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na studijskom programu socijalni rad.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, obišli su školsku šumu u Nakovu, zasađenu prošle godine, u okviru projekta ''Zasadi drvo", u organizaciji kompanija ''Adria media group'' i ''DM drogerie markt'' sa partnerima Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine. Radi se o sedmoj školskoj šumi na području našeg grada, na kojoj je prošle godine zasađeno stotinak drveća sibirskog bresta i javora, koju su tada zasadili, a danas posetili i zalili učenici OŠ ''Petar Kočić''. Gradonačelnik je podsetio da će se i u narednom periodu intenzivno raditi na pošumljavanju, dodajući da je u prethodnih nekoliko godina na području Kikinde zasađeno oko 100.000 stabala.

Gradonačelnik je napomenuo da će Grad Kikinda zajedno sa svojim partnerima sve učiniti kako bi se što više radilo na pošumljavanju i vodilo računa o novim sadnicama:

''Zahvaljujem Pokrajinskim sekretarijatima, ali i kompanijama Adria media group i DM drogerie markt koji već dugo zajedno sa Gradom Kikinda učestvuju u ovakvom projektu, kako bismo podigli svest mladih u vezi sa zaštitom životne sredine, a upravo je jedan od modela da deca sama sade svoje školske šume. Vidimo da se o tim stablima brine, što je znak da su učenici shvatili značaj životne sredine, a posebno je lepo što se deca poistovete sa tim stablima znajući tačno kome pripadaju, tako da veoma odgovorno vode računa o tome, što i jeste suština kompletnog projekta''.

U periodu prolećne i jesenje sadnje, zasađeno je oko 30.000 stabala različitih vrsta, kako u gradu, tako i u seoskim sredinama, a radilo se i na pošumljavanju poljoprivrednog zemljišta, tako da se godinama unazad intenzivno radi na pošumljavanju Kikinde:

''Uspešnost sadnje je na oko 90 procenata i to je zaista veliki procenat uspešnosti baš zbog toga što su sadnice zasađene s ljubavlju, dečjom rukom. Sadnice koje se pravilno razvijaju, stare su pet godina i vrlo lepo izgledaju uz pažnju i brigu dece iz osnovne škole'', istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Cilj podizanja škoslkih šuma je edukacija, kako bi deca znala, pored sadnje, da neguju drveće:

''Cilj je da očuvamo životnu sredinu, da negujemo humane vrednosti, a samim tim što je zasađena školska šuma, istovremeno učimo decu kako se neguje drveće, čemu ono služi, a istovremeno sakupljamo čepove od flaša i staru hartiju i plastiku'', nadovezala se Biljana Novaković, učiteljica u OŠ ''Petar Kočić''.

Učenici šest kikindskih osnovnih škola osvojili su prvo mesto na Okružnom takmičenju "Šta znaš o saobraćaju", koje se održalo u Ostojićevu. Tako je ekipa iz OŠ "Vasa Stajić" iz Mokrina, "Gligorije Popov" iz Ruskog Sela, "Jovan Popović", "Sveti Sava", "Vuk Karadžić" i Đura Jakšić" iz Kikinde, bila najbolja u konkurenciji šest lokalnih samouprava. Učenicima koji su učestvovali i na Republičkom takmičenju, Grad Kikinda obezbedio je bicikle, a svečanosti su prisustvovali Miroslav Dučić, član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije i Pavle Popović, inspektor za drumski saobraćaj Grada Kikinde.

''U saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, želimo da unapredimo spektar aktivnosti i edukacija u našem gradu, kako bi se bezbednost podigla na još viši nivo i vidimo da ima pomaka na tom polju. Osnovci nisu jedina ciljna grupa, radimo uporedo i sa najstarijim sugrađanima, kao i sa srednjoškolcima'', rekao je Dučić.

Pehar osvojen na Okružnom takmičenju učenici i nastavnici predali su Gradu Kikindi:

''Ovo je zajednička nagrada osnovaca iz gradskih i seoskih škola i nastavnika. Predajemo pehar Gradu Kikindi koji nas je uvek podržavao i stajao uz nas'', objasnio je Vladimir Gojković, nastavnik tehnike i tehnnologije u OŠ "Vasa Stajić" u Mokrinu.

''Radi se o tradicionalnom takmičenju, koje je 53. put ove godine organizovano, masovno je i nije lako osvojiti plasman. Grad je prepoznao koliko je važno da se podrži ovo takmičenje, upravo zbog bezbednosti dece u saobraćaju'', nadovezao se Goran Gojkov, nastavnik tehnike i tehnologije u OŠ "Vuk Karadžić".