Aktuelno

U dvorištu Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u Kikindi, organizovana je šesta humanitarna likovna kolonija pod nazivom ''Humani umetnici za Čigru''. Tako je i ove godine na koloniji učestvovalo petnaestak umetnika iz Sombora, Novih Kozaraca i Kikinde. Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, istakla je da će Grad Kikinda uvek podržati ovakve manifestacije sa namerom da postanu lepa tradicija u našem gradu.

''Grad Kikinda je i ove godine pružio finansijsku podršku ovom Društvu preko Konkursa za udruženja od posebnog značaja. Mi smo veoma ponosni na ovo udruženje koje po šesti put organizuje humanitarnu manifestaciju i tako pokazuje veliku odgovornost prema marginalizovanim grupama u našem društvu. Novac im je dodeljen za adaptaciju prostorija, kao i za samu organizaciju likovne kolonije''.

Društvo ima četrdesetak članova, a prikupljeni novac sa kolonije biće iskorišćen za adaptaciju prostora, kao i putovanja na ekskurzije:

''U goste su nam ponovo došli likovni umetnici iz Sombora, Kikinde i Novih Kozaraca, a ono što je takođe lepo jeste što ima dosta mladih učesnika, koji su se sami prijavili kako bi prisustvovali na našoj koloniji. Izložili smo sve slike koje mogu da se pogledaju, pozvali goste, tako da će se novac od prodaje slika iskoristiti za naše ekskurzije, odnosno za uređenje prostora'', istakla je Zagorka Novakov, predsednica Društva.
 

Na stadionu OFK Kikinde pred velikim brojem posetilaca, 444 mališana Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki'' imalo je završnu prirebu koja je ove godine održana pod sloganom ''Kad si srećan, pleši''. Svečanost je otvorio gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je tom prilikom istakao da ova manifestacija postaje lepa tradicija i da će Grad Kikinda učiniti sve da toj deci i narednim generacijama učini ovu sredinu još lepšim mestom za život, učenje, igranje kako bi osmesi mališana cele godine bili na njihovim licima.

''Nema ničeg lepšeg nego kada nam Predškolska ustanova za svim svojim zaposlenima priredi ovako lep ispraćaj predškolaca, a još lepše je što će 444 mališana na jesen krenuti u školu na najlepši mogući način. Ova manifestacija divna je prilika da svi roditelji, bake i deke kao i svi oni koji su bili na našem stadionu, pogledaju predstavu, osete tu energiju, osmeh naše dece koja kreću u još lepšu budućnost''.

Mališani su se na najlepši mogući način oprostili od svojih vrtića spremni za naredne korake koji ih očekuju:

''Naš grad je grad dobrih ljudi, a vrtić je mesto gde deca uživaju, gde su mališani srećni i nasmejani, gde snovi nemaju granice, gde vlada ljubav, drugarstvo i prijateljstvo. Gde god da su deca, nama daje pozitivnu energiju i sve ono najlepše što smo uspeli da prikažemo i uradili na ponos naše ustanove, nešto što će deca i njihovi najmiliji pamtiti do kraja života'', dodala je Kristina Drljić, direktorka Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki''.
 

U toku je realizacija velikog projekta koji sprovodi Javno preduzeće ''Toplana'' u Kikindi. Radi se o zameni magistralnog voda u ulici Miloša Velikog, starog preko 40 godina. Ovom rekonstrukcijom, broj havarija trebalo bi da se znatno smanji, s obzirom na to da je u protekloj grejnoj sezoni zabeležen veći broj kvarova, upravo na ovoj deonici, koja se trenutno rekonstruiše. Direktor preduzeća, Dušan Marjanović, istakao je da je za radove, koji će trajati do kraja jula, iz sopstvenih sredstava firme, obezbeđeno oko 28 miliona dinara i dodao da bi rekonstrukcija trebalo da bude završena do kraja jula.

''Radi se o rekonstrukciji magistralnog voda dugog 220 metara, znatno će se modernizovati, a sigurno ćemo uspeti da smanjimo gubitke i havarije u ovom delu. Usled izuzetno komplikovanog projekta, deo ulice gde se izvode radovi će biti zatvoren za saobraćaja, ali će građani razumeti, imajući u vidu da je ovo veoma bitno za njih. Do sada smo obavili rekonstrukciju magistralnog voda u ulici Uglješe Terzina, dužine oko 60 metara, a sada nam je u planu da zamenimo i određeni deo trase u Mikronaselju. Pored toga, obnavljamo opremu, automatizuju se podstanice, modernizujemo rad i sistem i nadam se da ćemo uspeti sve da realizujemo do kraja godine''.
 

Na Atletskom stadionu Sportskog centra ''Jezero", predstavljen je projekat pod nazivom ''Trening bezbedne vožnje za motocikliste i mopediste", koji sprovode Agencija za bezbednost saobraćaja i Grad Kikinda. Pavle Popović, inspektor za drumski saobraćaj Grada Kikinde, istakao je da su ovakvi projekti namenjeni da se broj saobraćajnih nezgoda smanji, s obzirom na to da je u poslednjih pet godina u nezgodama učestvovalo 19 osoba koje su vozile motocikl. Od tog broja, četiri osobe su stradale, njih desetoro prošlo je sa teškim telesnim povredama, dok je njih četvoro zadobilo lakše telesne povrede.

''Ponovo smo sproveli veoma korisnu akciju kako bismo uticali na svest učesnika u saobraćaju, a sve kako bismo povećali bezbednost u saobraćaju. U prethodnom projektu ciljna grupa su nam bili učenici završnih razreda srednjih škola, a ovoga puta smo sproveli projekat bezbedne vožnje za bicikliste i mopediste, pogotovo za one koji su skoro dobili vozačke dozvole i one koji su u proceduri obuke''.

Projekat se sprovodi od 2017. godine, iz tog projekta proistekle su još mnoge ideje namenjene povećanju bezbednosti u saobraćaju:

''Agencija je prepoznala uzroke saobraćajnih nezgoda, to je takozvana samoobuka koja je ključni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda. Ono što je interesantno, jeste da smo sproveli praktičan deo jer naši inspektori nisu u mogućnosti svim učesnicima da prenesu obuku, pogotovo mlađoj populaciji u auto - školama kako bi bili samostalni i bezbedni u saobraćaju'', istakao je Ivan Bojović, iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

''Ideja je bila da podignemo svest vozača motocikala i mopeda u korišćenju zaštitne opreme i edukovanju kako bi bili veštiji vozači i u nekim opasnijim situacijama da mogu da primene važne tehnike koje su im neophodne u tom trenutnku'', nadovezao se Miodrag Dimitrijević, rokovodilac projekta.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije, prisustvovali su svečanom potpisivanju ugovora sa kikindskim preduzetnicima, koji su, na osnovu konkursa, dobili bespovratna sredstva Grada Kikinde za unapređenje svoje proizvodnje. Tako je za 11 vlasnika mikro i malih preduzeća u našem gradu ukupno obezbeđeno dva miliona dinara. Gradonačelnik je, podsetivši da je Grad Kikinda ovogodišnji nosilac najvišeg priznanja Novosadskog sajma poljoprivrede za najuspešniju lokalnu zajednicu u oblasti agrobiznisa, istakao da će i za preduzetnike, koji su važan deo privrede u našem gradu, naredne godine biti opredeljeno još više sredstava.

''Ovim konkursom za preduzetnike prepoznali smo probleme koje smo, celokupan moj tim i ja, želeli da rešimo i pomognemo našim sugrađanima, vlasnicima mikro i malih preduzeća. Strategija razvoja grada upravo ide u tom pravcu pomoći našim sugrađanima kako bi nastavili da razvijaju svoj posao. Dodelili smo im bespovratna sredstva koja će im, siguran sam, značiti u opstanku u svom poslu, a nadam se da će neko od njih verovatno i zaposliti nekog od naših građana''.

Na ovogodišnji konkurs prijavljeno je bilo 16 preduzetnika i firmi, njih 13 je zadovoljilo uslove, dok je njih 11 potpisalo ugovore:

''Maksimalan iznos sredstava koji je bilo moguće dobiti je 400 hiljada dinara, odnosno 50 odsto ukupne vrednosti zahtevane mašine ili opreme. Minimalni iznos bio je 75 hiljada dinara. Kada pričamo o odobrenim projektima, minimalni odobreni iznos bio je 100 hiljada, a projekat koji je dobio najviše sredstava iznosio je preko 288 hiljada dinara'', dodao je Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije.

Preduzeće ''Frida šugar art i tapas bar'' konkurisalo je za rashladnu komoru i dobilo 288 hiljada dinara:

''Naša firma postoji četiri godine, a zapošljavamo trenutno 23 radnika. Zahvaljujem Gradu Kikinda na pomoći i prilici da kupimo sredstva koja smo želeli. Pandemija je zaista loše uticala na naše poslovanje, tako da nam ova pomoć veoma znači'', dodala je Olivera Petrov, vlasnica preduzeća.

''Sredstva koja smo dobili na konursu utrošićemo na CNC plazmu za sečenje metala kako bi olakšali proizvodnju. Preduzeće funkcioniše sedam godina. Bavimo se obradom metala i poljoprivrednom mehanizacijom'', nadovezao se Branislav Berbakov, preduzetnik iz Ruskog Sela, kom je pripalo oko 240 hiljada dinara.