Aktuelno

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, upriličio je prijem za atašea za poljoprivredu i životnu sredinu Ambasade Austrije u Srbiji, dr Kristijana Bravenca, delegaciju austrijskog agrarnog klastera, kao i predstavnike pogona "Delta agrar". Tema sastanka bilo je pokretanje novog zajedničkog pilot projekta iz oblasti biodiverziteta, odnosno da se na neiskorišćenim poljoprivrednim parcelama zasade šumske vrste, kako bi se napravilo kvalitetno stanište za biljni i životinjski svet. Gradonačelnik je tom prilikom istakao da će se tim projektom povratiti prirodna staništa mnogim vrstama, a sve na osnovu iskustva jedne vrlo uspešne zemlje na tom polju kao što je Austrija.

''Zajednički želimo da ostvarimo određene projekte koji su za sada na dobrovoljnoj bazi, a želja nam je da budemo pioniri u ovom projektu, da zajedno sarađujemo sa izuzuetno društveno odgovornom kompanijom kao što je Delta holding, kao i sa Ambasadom Autrije i da njihovim primerima pokušamo projekat da prilagodimo i realizujemo u našoj sredini. Takođe nam je želja da sa malim poljoprivrednicima realizujemo ovaj projekat. To znači da ćemo kvalitetnije čuvati životnu sredinu, povratiti prirodna staništa mnogim vrstama, a sve to na osnovu iskustva jedne vrlo uspešne zemlje na tom polju kao što je Austrija. Sve to zajedno sa domaćim kompanijama i poljoprivrednicima''.

Ataše Ambasade Austrije u Srbiji, za poljoprivredu i životnu sredinu, dr Kristijan Bravenc dodao je da bi ovim projektom Kikinda bila pionir u Srbiji, a da su mogućnosti brojne, kao i korist koja bi se ostvarila u domenu ekologije:

''Tema sastanka bila je biodiverzitet u poljoprivredi, koji je veoma važan sektor u Kikindi, tako i u celoj Vojvodini, s obzirom na to da se zemljište obrađuje na velikim površinama. Vrlo često se dešava da se velike površine poljoprivrednog zemljišta ne koriste, a zamislite kako bi bilo da se to promeni. Od toga niko nema koristi, ni poljoprivrednici ni životinjski svet. Želimo da iskoristmo neobradivo zemljište kako bi napravili novi svet za bube, ptice, kao i druge životinje. Ovakvi projekti već su sprovedeni u Austriji''.

U narednom periodu obaviće se pregled parcela, tako da će se potom, u dogovoru sa svima, odlučiti na kom zemljištu će se sprovesti pilot projekat:

''Delta agrar kao jedna od najodgovornijih kompanija u delu poljoprivrne proizvodnje, zdravstveno bezbedne hrane, uvek je bila pionir i težila je ka savremenim razvojem poljoprivredne proizvodnje. Ovim projektom sproveli bismo sistem biodiverziteta na našim imanjima tako da planiramo da sprovedemo projekat koji bi objedinio više gazdinstava , udruženja građana, lovaca, tako što ćemo u narednom periodu raditi na pošumljavanju određenih površina i na popravci svega onoga što biodiverzitet znači. Najvažnija stvar u celoj priči biće edukacija, a ovo će biti projekat koji će služiti kao primer celoj Srbiji'', nadovezao se Vlado Krejić, direktor primarne proizvodnje ''Delta Agrara''.
 

Brojnim manifestacijama, ali i centralnim programom na Gradskom trgu, na kom su nastupili članovi Baletske škole i zabavišta, ritmičke sekcije ''Lala Kovačev'', članice Ženske pevačke grupe ''Melizmi'', Gradskog duvačkog orkestra i hora ''Atendite'', Kulturni centar Kikinda proslavio je svoj 37. rođendan. Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta, istakao je tom prilikom da je Kulturni centar jedna od najznačajnijih kulturnih ustanova u gradu sa najbogatijim programom za veliki broj građana.

''Kulturni centar sprovodi veliki broj programa, prosto ne postoji nijedan dan, a da u toj ustanovi nije organizovano književno veče, koncert ili izložba. Svojim radom, zaposleni pokazuju koliko im je stalo da promovišu kulturu, ali i tradiciju, tako da će i dalje uz podršku Grada Kikinde, nastaviti i da okupljaju ljubitelje kulture i umetnosti. Svakako je najvažnije što ova ustanova građanima svih uzrasta pruža mogućnost da osete kulturu na pravi način. Mi kao Grad želimo da im na svaki mogući način pomognemo i zajednički da realizujemo sve buduće aktivnosti''.

Tanja Nožica, direktorka Kulturnog centra Kikinda, istakla je da ta ustanova u toku dana primi više od 300 posetilaca:

''Mi smo rođendan obeležili tako što smo pozvali sve naše korisnike da izađu i pokažu Kikindi čime se sve bavi naša ustanova. Tu su radionice sa decom, likovne kolonije, promocije knjiga, izložbe, rad hora, orkestra, ženske pevačke grupe, baletske škole i zabavišta. Od 2009. godine smo Kulturni centar, do tada smo bili Dom omladine. Osim imena, ništa se bitno u radu nije promenilo, ostali smo ustanova dostupna svima od sedam do 107 godina''.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, sa svojim saradnicima, posetio je Banatsku Topolu, kako bi zajedno sa predstavnicima Saveta Mene zajednice, ali i meštanima, sagledao situaciju u tom selu i informisao se o problemima sa kojima se meštani Banatske Topole suočavaju. Stav gradonačelnika je da su izneti problemi veoma realni, a da su upravo ovakvi sastanci veoma važni za dalji razvitak sela i unapređenje postojećeg stanja.

Gradonačelnik je podsetio da je do sada, u prethodnom periodu, obišao nekoliko kikindskih sela, što bi trebalo da bude uobičajena praksa svih onih koji vode brigu o ruralnim sredinama našeg grada:

''Veoma dobro znam da je u Banatskoj Topoli veliki broj starijeg stanovništva, potrebna je ambulanta, lekar, stomatolog, tako da ćemo sigurno poraditi na tome kako bi pronašli najbolje rešenje. Ovo je poljoprivredni kraj, uvek ćemo imati razumevanja za poljoprivrednike, pre svega u smislu uređenja atarskih puteva. Mi smo jedan od najnepošumljenijih delova zemlje, nedostaju nam šume, moraćemo da dosta toga uradimo i po tom pitanju''.

Nedeljko Cimeša, predsednik Saveta Mesne zajednice Banatska Topola, ocenio je sastanak kao veoma konstruktivan:

''Mi smo zadovoljni. Posle dugo vremena, konačno nam je Grad obezbedio Dom kulture, a nadam se da će iduće godine biti obezbeđen i novac za njegovo renoviranje. Imamo problema za koje sam siguran da ćemo uspešno rešiti, to se pre svega odnosi na rad amblante, s obzirom na to da smo mi mala sredina i na osnovu zakona ne pripada nam seoski lekar, pa smo bili prinuđeni da se snalazimo u Kikindi''.
 

U Svečanoj sali Gradske kuće održano je takmičenje mladih preduzetnika, na kom su učestvovali učenici srednjih škola, a prvo mesto ostvarili su članovi ekipe Ekonomsko-trgovinske škole u Kikindi. Bila je to prilika da takmičari u okviru projekta ''Mladi preduzetnik'' predstave i svoje poslovne ideje, kao i načine izrade biznis plana. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, istakao je, obraćajući se takmičarima, da su pravi primer uspešnog preduzetništva upravo bili članovi žirija, koji zajedno sa svima pokazuju kako se slede ideje sa željom da se one uspešno i realizuju:

''Svi preuzetnici koji su bili članovi žirija na ovom lepom takmičenju samo su deo svih nas u Kikindi koji sledimo svoje ideje, sa namerom da se svi vrate u svoj rodni grad. Zahvaljujem svim učesnicma, najbolji utisak ostavio je onaj tim koji je dobio prvu nagradu, ali svima želim da se vrate u Kikindu i da zajedničke snove o boljoj budućnosti gradimo u našoj sredini''.

Zahvaljujući odličnoj saradnji Grada Kikinde i Visoke poslovne škole strukovnih studija ''dr Radomir Bojković'', ovakvi, ali i slični projekti trebalo bi da se nastave kako bi se podigla svest o značaju preduzetniptva u razvoju domaće ekonomije:

''Čestitam pobedničkom timu koji je slavio na takmičenju Mladi preduzetnik, a takođe i ostalim takmičarima jer su svi oni pobednici, s obzirom na to da su pokazali da svaki problem mogu da prevaziđu, a potom i koliko kreativnosti imaju u sebi. Izaći pred žiri, predstavljajući ovako ozbiljne projekte, zaista je vredno pohvale. Zahvaljujem i organizatorima na ovoj inicijativi, a Grad Kikinda će uvek podržati sve programe koji bude entuzijazam kod mladih ljudi'', rekla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

''Projekat pod nazivom Mladi preduzetnik sproveli smo već u nekoliko gradova u našoj zemlji, a prvi put realizovan je u Kikindi. Imamo veoma lepu saradnju sa Gradskom upravom, a posebno mi je zadovoljstvo što nas je u ovom projektu lično podržao kikindski gradonačelnik'', dodala je Aleksandra Golubović Stojanović, rukovodilac projekta.
 

U okviru prekograničnog IPA projekta ''Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi - ''ECOLAKES'', Grad Kikinda upriličio je na Starom jezeru izložbu likovnih radova predškolske dece iz Kikinde i Žombolja, na temu zaštite životne sredine. Tako je na izložbi predstavljeno 120 crteža mališana iz kikindske ustanove ''Dragoljub Udicki'', a izloženo je i tridesetak radova dece iz Rumunije. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, podsetio je tom prilikom da je IPA projekat nastavak uspešne, dugogodišnje saradnje dva bratska grada i još jedan korak ka daljem jačanju uspostavljenog partnerstva.

''Ovo je jedan od većih projekata koji je realizovao Grad Kikinda sa opštinom Žombolj u Rumuniji. Zahvaljujući njemu, rekonstruisali smo veći deo prostora na Starom jezeru, koje je postalo moderno i lepo uređeno šetalište. Sada je na nama da utičemo na decu i sve naše mlađe sugrađane kako bi im na što bolji način predočili važnost zaštite životne sredine. Zato je i jedan deo pomenutog projekta da deca izraze svoje viđenje prirode. Imali smo priliku da pogledamo crteže naših mališana i na koji način oni doživljavaju životnu sredinu''.

Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije, dodao je da će uskoro kikindski učenici gostovati u Rumuniji, u okviru nastavka realizacije projekta:

''Ono što je zaista važno, jeste da ćemo sa našim pertnerima iz Žombolja uskoro organizovati sličnu aktivnost, ali ovoga puta sa rumunske strane granice. Predviđeno je da učenici viših razreda osnovnih škola gostuju na dvodnevnom kampu, posvećenom takođe zaštiti životne sredine''.

U okviru prekograničnog IPA projekta ''Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi - ''ECOLAKES'', ukupno je izdvojeno oko 788.000 evra, s tim što Evropska unija sufinansira celokupan projekat sa 85 odsto opravdanih troškova, dok je ostatak obaveza projektnih partnera.