Aktuelno

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, svečano je u Temišvaru uručio Nikoljdanske povelje generalnom konzulu, Vladanu Tadiću, kao i Milici Pljoskar, vlasnici tekstilne firme iz tog rumunskog grada. Gradonačelnik je povelju Vladanu Tadiću uručio za poseban doprinos i unapređenje odnosa naše zemlje i Rumunije, kao i Kikinde i Temišvara, dok je Milici Pljoskar povelju uručio u znak zahvalnosti što je posredstvom Generalnog konzulata u Temišvaru i generalnog konzula Vladana Tadića, obezbedila Gradu Kikindi, za vreme trajanja vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, šivene maske i materijal za izradu zaštitnih maski.

Gradonačelnik je povelje uručio na svečanosti u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Temišvaru:

''Grad Kikinda duguje veliku zahvalnost svima koji su pomogli tokom pandemije, iskreno bih više voleo da smo se sreli u Kikindi, u našem divnom zdanju, Gradskoj kući, kako bismo vam uručili skromnu zahvalnost iz razloga što ste u najtežim momentima pomogli baš nama. Donirali ste nam maske, neophodan materijal, na tome od srca zahvaljujem, a na osnovu dobre saradnje sa Konzulatom i Savezom Srba u Temišvaru, kao i mnogim privrednim subjetima, saznao sam mnogo o vlasnici kompanije koja nam je pomogla i siguran sam da će svoju firmu još više unaprediti. Naša slava Grada je u nedelju, 22. maja, tako da nam je bila želja da se odužimo onima koji su bili uz nas tokom teških dana. Čast mi je da Nikoljdansku povelju uručim i gospodinu Vladanu Tadiću, generalnom konzulu, kako bih izrazio veliku zahvalnost na pomoći tokom trajanja pandemije, a siguran sam da ćemo u nekom narednom periodu zajednički mnogo toga uraditi''.

Na svečanosti se obratio i generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, Vladan Tadić, slavodobitnik Nikoljdanske povelje:
''Ovo je za mene bio običan, svakodnevni rad, ali Grad Kikinda je to prepoznao i na to sam vrlo ponosan. Radio sam onako kako osećam, ali je bitno da, sa druge strane, Kikinda ima razumevanja jer sa tim gradom imamo odličnu saradnju''.

Povelja je uručena i Milici Pljoskar, jednoj od najuglednijih privrednika u Rumuniji, preduzetnicom sa nekoliko svojih preduzeća, poznatoj po tome što je uvek spremna da pomogne:

''Kikinda slavi Letnjeg Svetog Nikolu, što je i kućni svetac moje porodice. Suviše lepih reči ste mi uputili, na koje sam veoma ponosna. Radim ono što osećam, uvek sam optimista, jeste mi žao što je narod stradao tokom pandemije, tako da sam učinila sve što sam mogla kako bih mu pomogla. Imamo fabriku tekstila, bavimo se poljoprivredom, imamo dosta zemlje, bavimo se spoljnom trgovinom, a od nedavno posedujemo i bolnicu. Uvrštena sam u Privrednoj komori kao potpredsednik, ceo život sam u privredi i spremna sam da pomognem onima kojima je pomoć neophodna''.
 

U prepunoj sali Narodnog pozorišta, održane su prve ''Kikindske tamburaške svečanosti'', u organizaciji Kulturnog centra Kikinda pod pokroviteljstvom Grada Kikinde. Prvo mesto pripalo je Tamburaškom sastavu ''Lale sa Moriša'' iz Čanada u Rumuniji, dok su drugoplasirani bili članovi Tamburaškog orkestra Novi Bečej. Za najboljeg muzičara proglašen je Darko Vlaščić iz Čanada. Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta, uručio je, zajedno sa Aleksandrom Grastićem, priznanja prvoplasiranom i drugoplasiranom sastavu, dok je slavodobitniku nagrade ''Živica Grastić'' uručio tamburu majstora Miše Jankovića.

Bogdan je istakao da će Grad Kikinda uvek podržavati ovakve i slične manifestacije, kako bi se očuvali zvuci tamburice, zaštitnog znaka Kikinde i Vojvodine:

''Velika mi je čast što sam imao priliku da prisustvujem i da uručim nagradu najboljim tamburaškim sastavima i laureatu na Kikindskim tamburaškim svečanostima. Kada smo čuli da će se ovaj festival organizaovati, odmah smo podržali i jedva čekali da sve počne, a mi ćemo i u narednom periodu uvek podržavati ovakve i slične događaje i nadam se da ćemo imati još posećeniji i veći festival, koji će okupiti najbolje tamburaške orkestre''.

Tamburaški sastav ''Lale sa Moriša'' nastao je 1990. godine i iza sebe ima brojne nastupe na festivalima i takmičenjima, a posebno pominju nastup u beogradskom Sava centru 1996. godine, kao prvi orkestar iz Rumunije koji je nastupio na sceni Sava centra:

''Veoma sam uzbuđen i srećan zbog nagrade koja mi je pripala. Nisam je zaista očekivao, ali je ovo samo dokaz da se tamburaška muzika neguje i van granica Srbije i Vojvodine, odnosno neguje se sve do Moriša gde se nalazimo mi u Čanadu i na to smo veoma ponosni'', rekao je lauret nagrade ''Živica Grastić'', najbolji muzičar na festivalu, Darko Vlaščić.

Bila je ovo prilika da se publika priseti i nedavno preminulog kikindskog tamburaša Živice Grastića, po kom nagrada nosi ime:

''Vojvodina je kolevka tamburaške muzike, tako da je ideja bila da se pokrene festival kako bi se radilo na popularizaciji ovog instrumenta i posebno što nas je podstaklo jeste prerana smrt našeg kolege i tamburaša Živice Grastića, kako bismo sve ovo organizovali njemu u čast'', dodao je Alber Nađ, umetnički direktor festivala.

Pored takmičarskog, u revijalnom delu programa, nastupio je kikindski umetnik Milan Prunić Duma, koji je nedavno dobio i nagradu za životno delo Saveza estradnih muzičkih umetnika Srbije. Duma je uz pratnju orkestra ''Banatski štim'' i sa specijalnim gostom Branimirom Jovanovićem, članom Velikog tamburaškog orkestra RTV-a, publici otpevao najlepše tamburaške kompozicije:

''Imali smo dva orkestra u takmičarskom delu, dok je treći sastav iz Novog Sada bio sprečen da dođe i prikaže svoj program, ali je efekat svakako bio dobar. Jako je dobro što se ovakav festival održava jer je došlo vreme ne samo da čuvamo već i da branimo to što je naše i koje ima duboku tradiciju. Orkestri su se predstavili sa tradicionalnim numerama i instrumentalima, a publika je bila veoma zadovoljna, dodao je Dubvravko Isakov Cicko, šef Tamburaškog orkestra RTV Novi Sad i predsednik žirija.
 

Kulturno – umetničko društvo ''Bašaid'' organizovalo je jubilarni koncert povodom 25 godina postojanja i rada. U dvorištu OŠ ''1. oktobar", publici su se, pored domaćina, predstavili članovi ADZNM ''Gusle" iz Kikinde, KUD ''Pionir" iz Zrenjanina, kao i KUD ''Sveti Sava" iz Crepaje. Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, čestitala je članovima seoskog KUD-a veliki jubilej, istakavši tom prilikom da je očuvanje tradicije, običaja i kulture veoma važno, pogotovo u seoskim sredinama, u kojima folklor ima posebno mesto.

''Ovom prilikom želim da čestitam KUD-u Bašaid veliki jubilej i 25 godina postojanja i želim im da traju i napreduju, a to će postići upornim i vrednim radom koji su prikazali do sada. Takođe mi je jako drago što su prisustvovali i članovi KUD-ova iz drugih gradova jer smatram da je takva saradnja veoma bitna, kako za lokalno društvo tako i za ostala udruženja. Grad Kikinda i Mesna zajednica oduvek vode računa o lokalnom KUD-u i uvek ćemo stajati iza njihovih inicijativa i predloga''.

Pred članovima KUD-a ''Bašaid'' su gostovanja, novi projekti i koncerti:

''Proslavili smo 25 godina postojanja sa gostima iz Kikinde, Crepaje i Zrenjanina. KUD Plavi delija iz Sanpetera nije mogao da dođe iz opravdanih razloga, ali mi nastavljamo dobru saradnju i već sledeće nedelje gostujemo u Ruminiji. Naše društvo broji 130 članova i uglavnom su u folklornim sekcijama raspoređeni. Zahvalio bih Gradu Kikindi koji je prepoznao naš rad, podržao na konkursu i odobrio sredstva za organizaciju koncerta, a zahvaljujem i Mesnoj zajednici na velikoj pomoći'', istakao je Radovan Ćirić, iz KUD-a ''Bašaid''.

Kulturno – umetničko društvo koje okuplja više od 130 članova uvek će biti podržano od Mesne zajednice, kako bi se rad sa, pogotovo mlađim generacijama, nastavio kao i do sada:

''Od početka godine ovo je četvrta manifestacija kojim bašaidski KUD obeležava 25 godina postojanja i rada, izuzetno mi je drago što su došli gosti iz Zrenjanina, Kikinde i Crepaje i ovom prilikom čestitam našem društvu veliki jubilej i organizaciju ovakvog koncerta, a Mesna zajenica uvek će podržati ovakve manifestacije'', dodala je Aneta Jankov, iz Saveta Mesne zajednice Bašaid.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, svečano je otvorio prvi ''Gastro karavan'', u organizaciji Turističke organizacije grada Kikinde i pod pokroviteljstvom Grada Kikinde. Turističko – gastronomska manifestacija, koja je okupila kuvare i predstavnike turističkih organizacija iz Boljevca, Zaječara, Valjeva, Žagubice, Sente, Sombora, Novog Bečeja i Kikinde, odvija se na Starom jezeru, gde ljubitelji specijaliteta imaju priliku da probaju jela iz svih krajeva naše zemlje. Gradonačelnik je gostima poželeo dobrodošlicu u grad dobrih ljudi, uz želju da ova manifestacija preraste u tradicionalni gastronomski program.

Gradonačelnik je dodao da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će na najbolji način predstavljati spoj kulture, tradicije i običaja naroda iz svih krajeva naše zemlje:

''Volim kada Grad Kikinda prihvati nove inicijative i bude prvi u nečemu, a ovoga puta to je Gastro karavan i mogućnost da turističke organizacije i gastronomske ponude naših gradova budu prikazani široj javnosti, da među sobom razmene dobra iskustva, kako bi naša gastronomska ponuda bila poznata po celoj Srbiji. Zahvaljujem svim gostima i domaćinima koji su prepoznali da ovo može da bude kvalitetan program za koji sam siguran da će biti tradicionalan, a da će se vremenom još više gradova uključiti. Naša turistička ponuda je veoma dobra, naši specijaliteti vrhunski, tako da sam siguran da će se svi gosti na najlepši način sećati Kikinde i vrlo rado ponovo doći na sever Banata''.

Prilikom svečanog otvaranja manifestacije, članovi bubnjarske sekcije studija ''Maus'' predstavili su se na svoj način, a potom su svoje umeće prikazali i studenti Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi. Takođe, članice udruženja žena izložile su svoje specijalitete karakteristične za sever Banata.
 

Društvo srpsko ruskog prijateljstva i Kulturni centar Kikinda, uz podršku Centra Ruskog geografskog društva iz Beograda, organizovali su izložbu fotografija Ruskog geografskog društva pod nazivom ''Najlepša zemlja'', kao i veče savremenog ruskog dokumentarnog filma. Izložbu u Galeriji Kulturnog centra Kikinda otvorio je predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, koji je tom prilikom istakao da ona krije u sebi suštinu života današnjeg sveta, a to je priroda, na koju treba posebno obratiti pažnju.

Bogdan je dodao da će Grad Kikinda uvek podržavati ovakve manifestacije koje neguju tradiciju, kulturu i običaje, preko fotografija ili velikog platna:

''Često prirodu zanemarujemo i retko u današnje vreme kada se brzo živi uz brojne obaveze, teško obraćamo pažnju na nju, a onaj ko joj se posebno posveti, postaje srećan i pronalazi pravu suštinu. Na izložbi možemo da vidimo prelepe pejzaže autora iz više zemalja sveta, nadam se da će naši građani uživati u divnim fotografija. Na izložbi se nalaze i urbanije fotografije, koje takođe u sebi nose neku notu prirode gde se može nazirati ono što je važno i što se skriva u svemu tome''.

Izložbu i veče savremenog ruskog dokumentarnog filma pozdravio je prvi savetnik Ambasade Ruske Federacije i ataše za kulturu, Aleksandar Konanihin:

''Između Vojvodine i Rusije postoji posebna veza kao i veza sa Kikindom. Preko hiljadu ljudi je sredinom 18. veka došlo iz ovih krajeva u Rusiju i još uvek pamte da su srpskog porekla. Čak su sačuvali i prezimena što je još jedna potvrda o našim dugogodišnjim vezama. Što se tiče izložbe, ona je poslednja aktivnost prilikom obeležavanja 9. maja, veoma značajnog datuma za sve nas''.

Cilj foto-konkursa bio je očuvanje izvorne prirode Rusije i vaspitanje brižljivog odnosa prema životnoj sredini kroz umetnost fotografije:

''Izložba je vlasništvo Ruskog geografskog društva, a zaključno sa 31. decembrom prošle godine organizovan je 1.001 izložbeni dan ovih fotografija na prostoru Balkana, od Skoplja, Banjaluke, preko Berana i Subotice, po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji. Povrante informacije su veoma pozitivne, a vredno je napomenti da je ovo nama treći boravak u Kikindi u kojoj realizujemo različite programe, a ideja imamo na pretek, što znači da nas uskoro očekuju novi projekti'', dodao je direktor Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, prof. dr Miroljub Milinčić.

Publici će u ponedeljak, 16. Maja, od 18 časova, biti prikazani filmovi ''Ipatijevski manastir'' i ''Pskovski kremlj i lavra'', dok će u utorak, 17. maja, u istom terminu, ljubitelji savremenog ruskog dokumentarnog filma moći da pogledaju ''Od dužnosti i zakletve ne odstupaj '' - film o jedinstvenom arhitekti Nikolaju Petroviču Krasnovu i ''Zaviriti iza horizonta'' – Sibirska ekspedicija. Svi filmovi su prevedeni na srpski jezik:

''Zahvaljujem Kulturnom centru Kikinda, koji su nam verni pratioci u svim projektima koje realizujemo, a takođe veliku zahvalnost dugujemo Gradu Kikindi, kao i našim gostima iz Beograda i zahvaljujući njima mi smo u prilici da organizujemo lepe izložbe, a Kikinđanima ponudimo sadržajan i kvalitetan program'', nadovezao se Ostoja Vojinović, iz Društva srpsko-ruskog prijateljstva.