Aktuelno

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, upriličio je prijem u svom kabinetu za pokrajinsku poslanicu, Jelenu Jovanović i direktorku pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, LJiljanu Mihajlović. Grad Kikinda u prethodnom periodu je, u velikoj meri, povećao kvalitet života romske nacionalne zajednice, značajno se ulaže u obrazovanje, očuvanje romskog jezika, ali i poboljšanje infrastrukture. Gradonačelnik je na sastanku istakao da će se u Kikindi, kao multinacionalnoj sredini, zajednički graditi bolja budućnost za sve pripadnike romske nacionalne manjine.

''Zahvaljujući brojnim predlozima Kancelarije za inkluziju Roma, kao i našim inicijativama, došli smo do toga da smo smo značjano poboljšali uslove života pripadnicima romske zajednice, kao i svakom pojedincu. Na osnovu projekta sprečavanja siromaštva, pomažemo Romima da pronalaze zaposlenje, da se lakše i u što većoj meri školuju, a sa druge strane, obezbeđujemo sredstva za sanaciju kuća, nabavljamo građevnski materijal kako bi se stanovnicima u romskim naseljima pomoglo u podizanji standarda i kvaliteta života. Sigurno ćemo u narednom periodu mnogo toga uraditi, čuvaćemo kulturu i običaje romske nacionalne manjine i realizovati, kako na pokrajinskom, tako i na republičkom nivou, sve projekte kojima ćemo još više poboljšati status romske nacionalne zajednice u našem gradu''.

LJiljana Mihajlović, direktorka pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, istakla je da Kancelarija ima odličnu saradnju sa Kikindom, dodajući da su sve inicijative koje su potekle od pripadnika romske nacionalne manjine podržane i realizovane:

''U proteklom periodu zaista je mnogo urađeno kada se radi o poboljašanju životnih uslova romske nacionalne zajednice i činjenica je da sve svi trude kako bi se ta oblast unapredila. Svi se rado odazovu kada je neophodna pomoć romskim porodicama. Pored toga, mi se veoma trudimo da preko raznih projekata pomognemo našim građanima kako bi se unapredio život Roma u Kikindi''.

Pokrajinska poslanica, Jelena Jovanović, dodala je da se saradnja romske nacionalne zajednice i Grada Kikinde odvija na visokom nivou:

''Moram da kažem da je gradonačelnik Kikinde i dok je obavljao prethodnu funckiju načelnika Okruga, pružao veliku podršku romskoj nacionalnoj manjini i ono što je važno jeste da je Kikinda jedna od lokalnih samouprava u kojoj romski učenici u najvećoj meri uče romski jezik sa elementima nacionalne kulture i to nam je veoma važno jer ako ne poštujemo naš jezik i običaje, ne možemo očekivati da nas drugi cene i uvažavaju. Pohvalila bih i obeležavanje Svetskog dana roma u Kikindi, kada se na kvalitetan način obeležio veoma važan datum''.

Krajem maja planirano je da se organizuje kulturna manifestacija u Narodnom pozorištu u Kikindi , kako bi se Romi iz našeg grada predstavili publici svojom igrom, pesmom i predstavljanjem kulture i običaja:

''Cilj je da se Romima obezbedi bolji status, zato je neophodna saradnja na svim nivoima u državi. Kikinda je veoma zainteresovana da nam pomogne i da koristimo razne programe koji omogućavaju zaposlenje mladih Roma, koji imaju završeno srednje, više ili visoko obrazovanje, što je jedan od najboljih načina za što lakše sticanje posla. Grad Kikinda je jedan od najboljih organizatora Svetskog Dana Roma u Srbiji i na to smo veoma ponosni'', dodao je Željko Radu, predstavnik Kancelarije za smanjenje siromaštva i romski aktivista.

Na području Kikinde danas živi više od 3.000 pripadnika romske nacionalne manjine.
 

Građani Kikinde, ljubitelji boćanja, odnosno balote, na čiju inicijativu je i potekla priča o izgradnji terena za taj tradicionalni sport, od sada imaju modernu i veliku stazu za treniranje i takmičenje. Novi teren za boćanje nalazi se kod vrtića ''Kolibri'', na mestu gde su se i do sada okupljali ljubitelji ove stare sportske igre. Građane je pozdravio gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, istakavši tom prilikom da je dogovor sa njima od pre nekoliko meseci ispoštovan, novi teren je izgrađen i da od Kikinđana očekuje nove predloge za podizanje kvaliteta života na viši nivo.

Gradonačelnik je rekao da je planirana izgradnja još jednog terena za boćanje:

``Drago mi je što smo uspeli da napravimo novi teren za boćanje, odnosno balote, upravo na predlog naših građana, čiju inicijativu smo tom prilikom podržali. Sigurno ćemo napraviti još jedan ovakav teren na Mikronaselju, kako bi svi mi koji volimo da na ovakav ili sličan način iskažemo svoje veštine, mogli da uživamo u druženju i takmičenju. Sigurno će se organizovati i turnir. Želim svojim sugrađanima da u sreći, veselju i dobroj igri koriste ovaj novi teren. Na nama je da ono što obećamo građanima i uradimo, kao što smo realizovali projekat u vezi sa ovim terenom. Zato će nam biti potrebna vaša podrška, svaki vaš predlog kako bi uradili velike i lepe stvari u svakom delu našeg grada``.

Novi teren za boćanje nosiće naziv ``Dule Ivetić``, po najstarijem i najboljem igraču balote u Kikindi.

``Ovo nam zaista mnogo znači, pogotovo što se mi već desetak godina okupljamo na ovom mestu i igramo boćanje. Ima dvadesetak igrača koji redovno dolaze, okupljamo se i treniramo, pogotovo mi stariji, koji veoma cenimo i volimo ovi staru tradicionalnu sportsku igru, a zahvaljujući novom terenu, siguran sam da će se od sada više nas okupljati kako bismo promovisali zdrav način života. Zahvaljujemo lokalnoj samoupravi, sponzorima i gradonačelniku, koji su nas podržali i ispunili našu želju``, dodao je dugogodišnji ljubitelj boćanja, Boro Janjić.

Boćanje je veoma stara sportska igra koja se vekovima igra u mediteranskim zemljama, ali je popularna i u drugim krajevima. Boćanje je 1984. godine postalo paraolimpijski sprot, a od 2008. godine se igra u preko sto zemalja širom sveta.
 

Kulturno – umetničko društvo ''Marija Bursać'' proslavilo je 26 godina postojanja velikim koncertom u Banatskom Velikom Selu. U prepunoj seoskoj bioskopskoj sali, članovi velikoselskog KUD-a, priredili su posetiocima bogat program, koji je obilovao igrama iz svih krajeva naše, ali i zemalja u okruženju. Na koncertu su, pored predstavnika Saveta Mesne zajednice i velikog broja meštana, prisustvovale članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, koja je istakla da je Grad ponosan na sve ono što je KUD ''Marija Bursać'' do sada uradio, dodajući da sa velikim zadovoljstvom očekuje nove koncerte i projekte.

Zamenica gradonačelnika rekla je da je seoski KUD jedno od najvažnijih mesta za okupljanje mladih, ali i očuvanje tradicije našeg naroda:

``Zaista smo uživali u velikom koncertu koji nam je KUD Marija Bursać priredio u čast svojih 26 godina rada i postojanja. Uz iskrene čestitke na trudu, želim da istaknem da smo ponosni na sve ono što su do sada uradili i što će raditi u narednim godinama. Želim im da nastave sa očuvanjem tradicije i onog pravog folklora. Podsećam da je ovaj KUD nedavno osvojio i prva tri mesta u sve tri kategorije u okviru Međunarodnog festivala Zlatni opanak u Valjevu i to je zaista nagrada koja zaslužuje sve pohvale, što je dokaz da se u Banatskom Velikom Selu već decenijama igra kvalitetan folklor. Osvojivši tu nagradu, obradovali su svoje selo i naš grad jer nema lepšeg načina da se odužite svojoj zajednici nego da učinite nešto lepo i korisno. Puno uspeha želim velikoselskom KUD-u na ponos svih nas``.

Kulturno – umetničko društvo ``Marija Bursać`` ima 117 članova koji su raspoređeni u četiri igračke sekcije, tri igračke grupe, u orkestru i grupi veterana, a nedavno su osnovali i mlađu žensku pevačku grupu, kao i treći ansambl za decu uzrasta od prvog do četvrtog razreda:

``Radimo veoma aktivno, postojimo 26 godina i funkcionišemo bez prekida, iza nas je veliki broj koncerata, gostovanja i na sve to smo ponosni. Zaista nam znači što okupljamo veliki broj dece. Veoma često im priređujemo zanimljive igre, za velike praznike upriličimo takođe program prilagođen tom datumu. Najmlađi član nam ima tri, a najstariji 64 godine. Svi smo zajedno, mnoge porodice su uključene kod nas, tako da nije čudo da u programu učestvuju otac i ćerka ili majka i sin, a imamo i jednu baku sa unukom``, ispričao je Goran Šormaz, predsednik KUD-a ``Marija Bursać``.

U seoskom KUD-u, koji je proslavio svoj 26-ti rođendan, potvrdili su da veliku podršku dobijaju od Mesne zajednice i Grada Kikinde, bez čije pomoći ne bi bili u prilici da publici prirede kvalitetan program ni da okupe veliki broj dece, na šta su posebno ponosni.
 

U Parku prijateljstva ''Narvik'', polaganjem venaca na spomenik kikindskim internircima, obeleženo je 80 godina od stradanja naših sugrađana u Norveškoj u Drugom svetskom ratu. U znak sećanja na 46 Kikinđana koji su nasilno deportovani u ozloglašeni logor Beisfjord, od kojih je samo sedam preživelo, vence su položili predstavnici Gradske uprave Kikinda, Društva srpsko-norveškog prijateljstva, SUBNOR-a, kao i Srpskih ratnih veterana Kikinda. Događaju su, između ostalih, prisustvovali načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Milivoj Linjački, predsednik Skupštine grada Kikinde, Mladen Bogdan, kao i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, koja je tom prilikom istakla da je prijateljstvo srpskog i norveškog naroda potpisano sporazumom o bratimljenju Kikinde i Narvika, još 1975. godine, kao i da spomenik ’’Kamene ruže’’ simbolizuje čvrstinu i neraskidivost prijateljstva dva naroda, koje se i danas neguje.

Zamenica gradonačelnika dodala je da su internirani Kikinđani prošli kroz strahotu i golgotu surovih klimatskih uslova na severu Norveške u polarnom krugu. Zahvaljujući požrtvovanosti i plemenitosti Norvežana, koji su rizikovali svoje živote i dali sve od sebe da pomognu logorašima, omogućeno je bar nekima da se vrate svojim kućama:

¬¬’’Te 1975. godine intenzivirali su se kontakti između srpskog, odnosno jugoslovenskog naroda preko raznih aktivnosti kao što su razmene studenata, ali i đaka kikindske Gimnazije sa učenicima iz Narvika, odlaska mnogih naših delegacija i umetnika, a mnogi se sećaju i dolaska mladih Norvežana koji su boravili tokom leta učestvujući na radnim akcijama. Mnogi naši sugrađani su odlazili u Narvik, zasnovali porodice i tako ojačali širenje srpske zajednice u Norveškoj. Ne treba da zaboravimo veliku pomoć Vlade Kraljevine Norveške našoj zemlji koja i danas postoji u vidu bespovratne finansijske pomoći pre svega za obnovu infrastukture, iz oblasti saobraćaja, zdravstva i kulture, a treba pomenuti i izdašne stipendije za hiljade naših učenika. Nama je cilj da to prijateljstvo i dalje postoji, da se neguju lepi odnosi i trudićemo se da ta saradnja bude što sadržajnija’’.

Negovanje i održavanje kulture sećanja na stradanja naših sugrađana najvažniji je cilj Društva srpsko – norveškog prijateljstva:

’’Nažalost, ali relacija između Norveške i Srbije poljuljana je ratom devedesetih godina u nekadašnjoj Jugoslaviji i teško uspevamo da je revitalizujemo i vratimo u vreme pre nego što se to sve desilo. Želimo da vratimo karavane prijateljstva, bratske posete i da razvijamo veliko prijateljstvo dva naroda, kao što su srpski i norveški’’, istakao je Tibor Firedi, sekretar Društva srpsko-norveškog prijateljstva.
U okviru obeležavanja, kustos istoričar, Milan Pušara, priredio je izložbu fotografija i predavanje pod nazivom ’’Stradanje na severu’’:

’’Ova godina je u znaku dva tužna jubileja kao što je Krvavi januar i 80 godina od interniranja naših sugrađana u norveške logore. Izložba je osmišljena kako bi se osvežila kultura sećanja. Na izložbi se može videti hronološki tok od momenta odvođenja, do života u logoru i do načina kako su Kikinđani izgubili svoje živote’’.
 

Više od 100 izvođača, članova KUD-a „Izvor“ se na bini Bioskopske dvorane, u Nakovu kroz pesmu i igru predstavilo publici. Rad ovih kreativaca kojima muzika i ritam znače više od običnog hobija pozdravili su i Nikola Lukač, gradonačelnik i Valentina Mickovski, članica GV, koja je pozdravila rad i angažovanje članova KUD-a i ujedno im čestitala nemali jubilej:

„Punoletstvo, kada su igra, ritam, pesma, ali i druženja, pregoran rad u pitanju, govori u prilog dobroj organizaciji KUD-a „Izvor“ koji egzistira već 18 godina. I sama sam dugi niz godina bila deo te priče i znam da bavljenje folklorom zahteva disciplinu, rad i dosta angažovanosti, što su ovi mladi ljudi na sceni i pokazali uigranim korakom i skladnom igrom. Čestitam im na velikom datumu i želim im, u svoje i u ime Grada Kikinde uspeh u daljem angažovanju. Takođe ističem da je izuzetno važno imati KUD u jednom mestu, jer smatram da je to jedna kreativna kuća u kojoj članovi svih uzrasta mogu raditi zajedno i ispoljiti svoju kreativnost kroz pesmu i igru. Nadam se i da će i ovim koncertom i budućim izvođenjima uspeti da animiraju druge da postanu deo folklornog ili pevačkog ansambla KUD-a „Izvor“.

Nakovo od 2004. Godine, u okviru rada KUD-a „Izvor“ okuplja mlade. Kako navodi Sanja Rokvić, predsednica KUD-a, društvo broji 80 članova:

„Ženska i muška pevačka grupa, dve dečije grupe i izvođački ansambl, a večeras su nam se na bini pridružili i naši veterani i nekadašnja ženska pevačka grupa. Izvođački anambl je nastupio sa tri koreografije, a veterani sa dve. Bila je naša ideja da prikažemo ono što smo nekada radili i ono što radimo sada. Vrlo je značajno što KUD egzistira u selu. To je inače i jedino aktivno društvo i udruženje koje okuplja mlade, u selu, ako ne računamo sport i fudbal, gde su više angažovani muški članovi. Nadamo se i namera je da nastavimo sa uspešnim radom u KUD i negovanjem tradicije i običaja naših naroda“, zaključila je Rokvić.

Ono što je bilo evidentno, to je činjenica da je Bioskopska sala i ovoga puta bila poprilično tesna, te da nije mogla da primi sve one koji su želeli da uživaju u dugo pripremanom celovečernjem koncertu u kojoj je mladost, rame uz rame nastupala sa vremešnim članovima, koji su pokazali da pesma i igra, u svakom slučaju, čine da mladost i vitalnost duže traju.