Aktuelno

Kroz temu „Mladi preduzetnici i sticanje preduzetničkih veština“ danas je u Gradskoj kući, direktorima i predstavnicima kikindskih srednjih škola prezentovan rad Visoke poslovne škole strukovnih studija „Prof. dr Radomir Bojković”. Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, naglasio je da je ovo dobra mogućnost za srednjoškolce da nakon srednje škole mogu da steknu fakultetsko obrazovanje u svom gradu.

Omladinsko preduzetništvo je program koji se realizuje sa srednjoškolcima i sa ciljem da mlade motiviše da preduzetnički razmišljaju i uključe se u pokretanje sopstvenog biznisa. Ovaj projekat je veoma bitan za grad i srednjoškolce kojima će biti omogućeno da steknu ne samo teorijsko znanje već i praktične veštine, dodala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća:

„Smatram da su te veštine jako bitne u poslovnoj klimi i biće im potrebne bez obzira čime odluče da se bave, bilo da odaberu da studiraju, ili pokrenu lični biznis. Otvaranje ovakve škole bila bi prednost u našem gradu. Na taj način pruža se mogućnost mladima da studiraju, a da ne opterećuju budžet svoje porodice, a ujedno, nakon sticanja diplome da mogu da se zaposle u svom gradu.“

Savremeno obrazovanje za savremeno poslovanje, krilatica je Visoke poslovne škole strukovnih studija. Projekat kojim se predstavlja ova škola „Omladinsko preduzetništvo“, kako je objasnila Zorana Nikitović odvija se kroz dve radionice:

„U okviru motivacione radionice, kojom počinjemo, radi se na izradi biznis plana, kreiranju poslovne ideje, a đaci se uče i kako da preduzetnički razmišljaju. Sve to rade sa svojim mentorima, profesorima. Druga radionica, koja je planirana za kraj meseca je prezentovanje biznis plana“.

Za sam kraj, kako je navela Nikitović, u planu je Gradsko takmičenje srednjoškolaca. Pobednici takmičenja će se nakon toga nadmetati sa đacima iz Smedereva i Beograda. Članovi žirija će imati zadatak da ocenjuju inventivnost preduzetničke ideje, realnost i veštinu srednjoškolaca.
 

Da je proleće stiglo kalendarski, april nam je već demonstrirao, ali da ga najmlađi Kikinđani i najlepše dočekaju, to slučajni ili prolaznik namernik ima mogućnost da proveri svakog proleća u samom centru Kikinde. Tako je bilo i ovoga puta. Manifestacija, koja je ušla u treću deceniju održavanja okupila je mališane iz kikindskih vrtića, da uz pesmu i igru pokažu svojim roditeljima, dekama i bakama sav raskoš ovog za mnoge, najlepšeg godišnjeg doba. Manifestaciju, koja se održava u organizaciji Kulturnog centra, uz podršku Grada Kikinde, otvorio je Nikola Lukač, gradonačelnik, poželevši deci i roditeljima, kao i vaspitačima da ova lepa manifestacija nastavi da traje.

 „23. put pozdravljamo proleće i nastavljamo tradiciju ove zaista lepe manifestacije, koja je i osmišljena da okupi što veći broj najmlađih sugrađana, koji su sa svojim vaspitačima i roditeljima došli upravo s tom namerom, da kroz pesmu i igru pozdrave proleće. Grad Kikinda, grad dobrih ljudi stoji iza ove manifestacije i na pravi način podržava angažovanje kako Kulturnog centra, Predškolske ustanove, tako i svih onih koji su deo ove lepe tradicionalne, smotre posvećene proleću “.

Nakon dve godine sprečenosti, da sve dobije pravu i zasluženu dimenziju, manifestacija ovog aprila traje čak tri dana, objasnila je Tanja Nožica, direktorka Kulturnog centra Kikinda:

„U okviru programa organizovana je predstava „Hvala Vuku za azbuku“, zatim posebno atraktivan deo trodnevnog događaja, trka "Naj kića", u kojoj kikindske bebe svoju brzinu pokazuju puzanjem. Zatim je tu bila i dodela nagrada za likovni i literarni konkurs, crtanje kredama u boji, a i ovoga puta nam je u gostima bio i Branimir Rosić i njegova leteća gitara. Najmlađi glumci Dečijeg pozorišta "Lane" su izveli predstavu "Vesnici proleća".

Ovo je treći put da je sam program osmišljen i kroz angažovanje Sekretarijata za zaštitu životne sredine, koji je okupio najmlađe u akciji „Mali ekolog“:

„April je mesec proleća i meces posvećen planeti Zemlji. U ovom mesecu mi datumski obeležavamo Dan zaštite od buke i Dan zaštite prirode. Danas su sa nama drugari iz PU „Dragoljub Udicki“, a maskirani „Mali ekolozi“ su iz vrtića „Naša radost“. Očekujemo i otvaranje izložbe fotografija osnovaca „Moje omiljeno mesto u prirodi“. Na ovu izložbu je pristiglo oko 80 fotografija. Za srednjoškolce najavljena je tribina, „Buka u životnoj sredini“ koja je u organizaciji Gradske uprave, Kulturnog centra i ZZJZ.“

Grejna sezona, prema Zakonu o energetici završava se u petak 15. aprila. U slučaju da tri dana, u kontinuitetu spoljna temperatura u 21 sat bude ispod 12 stepeni, „Toplana“ će nastaviti da greje kaže Dušan Marjanović, direktor JP “Toplana” i dodaje da će sva postrojenja biti u pripravnosti:

“Mart i april su bili hladni, ali očekuje se da će se temperature stabilizovati i da ćemo posle 15. aprila imati prekid isporuke toplotne energije. Za 16. i 17. april najavljene su nešto niže temperature, tako da ćemo, u slučaju da tri dana uzastopno budu manje od 12 stepeni, ispoštovati gradsku odluku i nastaviti sa grejanjem”.

Potraživanja “Toplane” u privatnom sektoru iznose više od 34, a poslovnom više od 22 miliona dinara. „Toplana“ sve obaveze izmiruje na vreme i trenutno nema dugovanja prema dobavljačima. Ove grejne sezone evidentirano je duplo više havarija nego u prethodne dve godine, što znači da se ovo javno preduzeće suočilo sa većim problemima nego ranijih godina:

“To je nešto čime ne možemo da se pohvalimo, ali se nadamo da ćemo u remontnom periodu otkloniti kvarove na tim lokacijama. Najveći problem je magistrala Miloša Velikog, koja nam je probleme zadavala i u ovoj grejnoj sezoni. Imali smo sedam teških havarija na ovoj lokaciji, tako da smo plan za remont usmerili upravo na tu deonicu. Sredstva su obezbeđena iz sopstvenih prihoda, tako da ćemo izdvojiti preko 20 miliona dinara na sanaciju deonice od 220 metara u pomenutoj ulici.”

Marjanović je dodao da budući da je sistem star ulaganja su neophodna, tako da je u planu i zamena dotrajale opreme, izmenjivača i proširenje automatizacije. Kada je u pitanju zamena cevovoda, osim ulice Miloša Velikog, u planu su još dve lokacije:

“Uradićemo jedan deo u Mikronaselju u bloku C, kao i deo trase u Ulici Uglješe Terzina koji treba da se zameni. Za sve ostalo ćemo videti u zavisnosti od situacije, vezano za materijal i cene, ali i za vremenske okvire. Iako nismo imali dobru grejnu sezonu, nadamo se da će remontni peirod biti dobar.”

Prošle godine je, kako objašnjava Marjanović, cena energenta, koje koristi Toplana za proizvodnju toplotne energije, a misli se na gas povećana 40%, a cena struje preko 60 %. Lokalna samouprava je stala iza korisnika i “Toplane” i odobrila je subvenciju u iznosu od 30 miliona dinara, kako bi pokrila razliku u poslovanju.

U Kikindi 3.500 domaćinstava koriste centralno grejanje. Najveća kotlarnica JP “Toplana” Centar, snabdeva 70 posto korisnika, dok kotlarnica Mikronaselje snabdeva oko 25 posto potrošača.
 

Javni uvid u Nacrt Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine od 2021. do 2035. godine predstavljen je danas u Kikindi, kao sedištu Severnobanatskog upravnog okruga kroz izveštaj o strateškoj proceni uticaja Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine na životnu sredinu. Nosilac izrade Nacrta je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a obrađivač je JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ iz Novog Sada. Prezentacija je počela 21. marta i traje do 19. Aprila, navela je Jelena Vujasinović, savetnik za Urbanizam u Pokrajinskom Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine i dodala:

„Ovo je sedma, ujedno i poslednja javna prezentacija, koja se evo održava u Kikindi. Javna sednica Komisije za planove je zakazana za 11. maj u Novom Sadu. Ovde se danas razmatraju primedbe i odluke o onim primedbama, koje će se ugraditi u planski dokument, a plan kasnije odlazi u proceduru usvajanja.“

Regionalni prostorni plan AP Vojvodine, predstavlja najznačajniji strateški dokument prostornog razvoja teritorije AP Vojvodine. NJime je opredeljena strategija prostornog razvoja na način da se svi potencijali sa kojima Vojvodina raspolaže stave u funkciju razvoja ovog područja i da se planskim usmeravanjem razvoja obezbede uslovi za sprečavanje štetnih posledica i devastacije prostora kao jedinog neobnovljivog resursa. Dokument je vrlo bitan i značajan, kao krovni dokument, koji dalje usmerava razvoj AP Vojvodine, rekao je Milivoj Linjački, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga:

„On daje smernice za usklađivanje svih sektorskih politika na teritoriji AP Vojvodine, usklađuje procedure. Ono što je najbitnije za naš okrug je brza saobraćajnica koja spaja granični prelaz Nakovo sa prelazom Gornji Breg, svakako da su tu industrijske zone, a i potreba da budemo pošumnjeniji deo nego što smo to do sada, kao i sve ono što će učiniti da život bude još bolji na teritoriji AP Vojvodine.“

Javnoj prezentaciji prisustvovali su predstavnici Severnobanatskog upravnog okruga, Gradske uprave Grada Kikinda, opština sa teritorije SBUO, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ Novi Sad. Nakon prezentacije upućen je poziv zainteresovanim licima da dostave primedbe na Nacrt Regionalnog prostornog plana Autonomne pokrajine Vojvodine od 2021. do 2035. godine, do kraja trajanja javnog uvida, u pisanoj formi, organima zaduženim za poslove urbanizma u jedinicama lokalne samouprave i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.
 

Prvi put u istoriji Grada Kikinde, ispred Gradske kuće podignuta je zastava romske nacionalne manjine, uz intoniranje pesme „Đalem - đelem“ poznatije i kao „Romska himna“. 8. april obeležava se kao Međunarodni dan Roma, od 1990. godine u znak sećanja na osnivanje prve velike međunarodne romske civilne inicijative, Međunarodne romske unije. Čestitajući pripadnicima romske nacionalne manjine Međunarodni dan Roma, gradonačelnik Nikola Lukač naglasio je da je cilj da se u narednom periodu zajednički kreiraju još bolji uslovi za život svih sugrađana:

„Prvi put uz intoniranje romske himne, podigli smo i zastavu Roma. Time pokazujemo da brinemo za svaku nacionalnu manjinu i zajednicu. Grad Kikinda, kako je to rađeno i do sada, ima nameru da zajedničkim projektima emancipuje pripadnike romske nacionalne manjine, kako bi zajednički rešavali probleme. Radimo na edukaciji, kako najmlađih, tako i ostalih pripadnika ove nacionalne manjine. Grad decenijama radi na poboljšanju uslova života Roma, kroz sanaciju kuća, uređenja prostora u kojima žive, pomažući im u građevinskom materijalu i kroz različite druge vidove pomoći. Najveća pomoć ipak je edukacija i obrazovanje kako bi sticanjem znanja uspešno ostvarili svoja prava. Smatram da smo u tome poprilično odmakli, baš u Kikindi. Svestan sam da to još uvek nije dovoljno, i da moramo još više radimo kako bi poboljšali uslove i standard Roma u Kikindi.“

Željko Radu, romski aktivista, smatra da obeležavanje ovog datuma ukazuje na slavu kulture i romske tradicije, kao i na probleme sa kojima se romska zajednica suočava:

„Želeo bih da istaknem činjenicu da smo siromašni zato što smo neobrazovani, a neobrazovani smo zato što smo siromašni. To je jedan začarani krug siromaštva iz kog je jedini izlaz obrazovanje. Posebno me raduje to što se svest kod Roma poslednjih godina podiže. Sve više je Roma koji završavaju visoke škole i fakultete, zapošljavaju se. Želeo bih da se zahvalim Gradskoj upravi, gradonačelniku Nikoli Lukaču i svima onima koji su doprineli da se danas, prvi put u istoriji Kikinde, ispred Gradske kuće zavijori zastava Roma.“

Romi su najveća manjinska zajednica u Evropi sa 10 miliona pripadnika. Na prostoru Grada Kikinde živi i radi oko 3.000 pripadnika romske nacionalne manjine. Tibor Zaharević iz kikindskog Udruženja Roma istakao je da je najbitnije za romsku nacionalnu manjinu podizanje svesti o koristima edukacije i obrazovanja, te da je jedino kroz buđenje svesti moguće dostići prave vredosti kojima teži savremeni čovek.