Aktuelno

U galerijskom prostoru Kulturnog centra danas je upriličeno otvaranje kolektivne izložbe 74 fotografa iz Srbije, od kojih su mnogi učestvovali na Foto safariju, koji je u decembru organizovan u našem gradu. Kikinda će imati priliku da i u narednom periodu ugosti fotografe koji su uočili lepote našeg grada, rekao je Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta:

„Lepo je znati da naš grad ima sve ono što je zanimljivo i inspirativno oku fotografa. Grad Kikinda je i ovoga puta pomogao i podržao ovakav vid saradnje Kulturnog centra sa Foto klubom Beograd, a namera je da i u narednom periodu budemo domaćini ovim kreativnim ljudima, koji se okupljaju oko zajedničkog cilja, a to je što lepši odraz svega što je inspiracija za objektiv. Svesni smo i činjenice, da se Kikinda na ovaj način promoviše, što u svakom slučaju podržavamo.“

Lepote Kikinde, kroz objektiv profesionalaca i strastvenih zaljubljenika u sve ono što fotografija jeste objedinjeno je u postavci 126 fotografija, koja je izložena u Kulturnom centru. Do saradnje je došlo sasvim spontano, naveo je Marko Markovljev, organizator kulturnog programa KC i dodao:

„Započeli smo ovu priču i dogovorili Foto safari u Kikindi. Nakon toga smo ugovorili i ovu izložbu. Namera je da nastavimo sa ovakvom saradnjom i ove i narednih godina.“

Na foto konkurs "Kikinda 2022" je pristiglo126 fotografija, od tog broja 39 u kadru imaju Kikindu i sve njene lepote, a na 87 slika su autori fotografisali na slobodnu temu. Aleksandar Jočić je bio gost Kikinde u decembru:

„Bio sam oduševljen raznolikošću vašeg grada. Primamljiv je za oko fotografa, može puno toga da se vidi. Kikinda je puno postigla u svom životnom veku, tako da je jako primamljiva za svakoga ko dođe. Vidi se da je tu uložen jedan rad, koji daje rezultate. Generalno jako lepe utiske nosim iz vašeg grada.“

Za one, kojima je inspiracija bila Kikinda prva tri mesta pripala su Jan Valu, Gezi Farkašu i Slavku Rošulu, dok su pohvaljeni Nevena Stevanović, Dragan Leleš i Slađana Radovanović. Na slobodnu temu, prema mišljenju tročlanog žirija najbolje foto radove napravili su Mirjana Jovanović, Jan Valo i Slađana Radovanović. Pohvale su uručene Maji Stošić, Aleksandru Jočiću i Ivanu Stojanoviću.
 

U Svečanoj sali Gradske kuće danas je održan okrugli sto sa temom „Rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena u Srednjem i Severnom Banatu“. Gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač otvorio je diskusiju, a teme u okviru iste ticale su se jasnog cilja unapređenja položaja žena na tržištu rada, kao i osnaživanja žena u ruralnim područjima u okvirima preduzetništva.

Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, obratila se prisutnim učesnicima diskusije, ističući zadovoljstvo što je naš grad domaćin predstavnicima vladinog sektora, organizacija UN, predstavnicima civilnog sektora i drugih lokalnih samouprava, koji su inicirali diskusiju na jednu itekako aktuelnu i važnu temu:

,,Ova tema je izuzetno značajna u okviru naše lokalne samouprave, koja teži ka maksimalnom učinku u stvaranju jednog zdravog i tolerantnog društva koje isključuje bilo koji vid diskriminacije. Mi smo do sada na lokalu uspostavili rodne mehanizme, te je u okviru Gradske uprave oformljena komisija za populacionu politiku i rodnu ravnopravnost koja se bavi ovim značajnim pitanjima. Kikinda je jedan od retkih gradova koji je u više od šest programa uveo rodno odgovorno budžetiranje, gde se precizno zna koji su to rodno odgovorni ciljevi i aktivnosti i ka čemu su usmereni, a struktura je definisana po polu. Cilj projekta je da se ženama iz seoskih sredina pruži institucionalna podrška za ekonomsko osnaživanje, imajući u vidu činjenicu da su nedovoljno prepoznate i uključene u razvoj svojih zajednica", navela je Jakšić Kiurski.

Ispred Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica istakla je sledeće:

„U avgustu 2019. započela je realizacija projekta „Osnaživanje žena u Vojvodini – projekat razvoja preduzetništva seoskih žena“, koji se realizuje u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde, a u aktivnosti su uključena seoska udruženja žena iz Srednjeg i Severnog Banata. U narednih godinu dana nastavićemo svoj rad na unapređenju ekonomskog položaja žena prvenstveno kroz pružanje podrške i pomoći ženama da razviju svoje preduzetničke ideje u samostalni i održivi biznis".

Nevena Marčeta, projektna koordinatorka u Agenciji UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u ruralnom području dodala je da su istraživanja, kao i različita iskustva, potvrdila da se žene koje žive u ruralnim područjima suočavaju sa brojnim teškoćama koje njihov položaj u zajednici čini nepovoljnim: „Namera nam je da ženu iz ruralnih područja učinimo ekonomski nezavisnijom, da joj omogućimo otvaranje novih radnih mesta, obezbedimo bolji kvalitet života i utičemo na održivi ekonomski, kulturni i društveni razvoj kroz mere podrške koje se sprovode. To su mere aktivacije na tržištu rada poput različitih obuka za sticanje znanja, dokvalifikacija, prekvalifikacija, a posebno se stavlja akcenat na žensko preduzetništvo, kako bi žene svoj hobi mogle da pretvore u biznis.“

Današnji okrugli sto su zajedno realizovali Grad Kikinda, Centar za podršku ženama, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za evropske integracije i “UN Women”, uz podršku Delegacije Evropske Unije kao i predstavnici RPK Severnobanatskog upravnog okruga, Nacionalne službe za zapošljavanje, Edukativnog centra Zrenjanin, i predstavnici Opština Čoka i Nova Crnja.
 

Projekat „Uvođenje sistema tehničke zaštite u osnovnim i srednjim školama u Kikindi“ čiju je realizaciju podržala kompanija NIS predstavljen je danas u OŠ „Sveti Sava“. Projektom je obuhvaćeno dvanaest škola u Kikindi, osam osnovnih i četiri srednje škole, rekla je Gordana Rackov, direktorica OŠ „Sveti Sava“ i dodala:

„Radi se o uvođenju video nadzora i alarmnog sistema kao zaštite kao i za bezbednost dece u školama, što i jeste cilj i najbolja promocija projekta. Za realizaciju ovog projekta kompanija NIS je izdvojila značajna sredstva u iznosu od 17 miliona dinara. Projekat je realizovan u toku 2021. godine i završen je u februaru ove godine. Primetno postavljene kamere dovode do poboljšanja discipline učenika. One nam pružaju mogućnost preventivnog reagovanja i sprečavanja neželjenih posledica. Postojanje alarmnog sistema će sigurno doprineti zaštiti objekta i u budućnosti redukovati nedolično ponašanje .“

Saradnja sa NIS-om, kroz program „Zajednici zajedno“ traje od 2009. Godine, a Grad Kikinda je spreman da nastavi zajedničku realizaciju planiranih projekata, rekao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

„Na ovaj način pokazujemo da nam je zajednički prioritet bezbednost i sigurnost dece u školama. Jasno opredeljenje grada je da vodi računa o deci. U prethodnom periodu smo u okviru realizacije projekta kroz program „Zajednici zajedno “ uradili mnogo. Do sada smo u saradnji sa NIS-om realizovali 164 projkta u okviru kojih je uloženo 236 miliona dinara u naš grad. Ovo će nam i dalje biti jedan od prioriteta i siguran sam da ćemo nastaviti ovu lepu saradnju.“
Škole su dobile sistem video nadzora i alarmni sistem koji su u skladu sa tehničkim standardima, naveo je Milan Borenović, rukovodilac Pogona NIS - Severni Banat.

„Ovakav sistem tehničke zaštite visokog kvaliteta pruža mogućnost da utvrdimo pojedinosti eventualnih incidentnih događaja kako bismo pravilno reagovali. Na ovaj način će biti zaštićeno negde oko 4.000 dečaka i devojčica. Zahvaljujem se i našim partnerima, Gradu Kikindi, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovo nije jedini projekat, koji smo radili. Prošle godine smo kroz projekte „Zajednici zajedno“ u Kikindu uložili više od 15 miliona dinara u pet projekata ekološke zaštite“, zaključio je Borenović.
 

Polaganjem venaca na spomen bistu, koja je podignuta u dvorištu MZ, koja nosi ime kikindske revolucionarke, odata je počast Lidiji Aldan, koja je pre 80 godina, na današnji dan izvršila samoubistvo, kako ne bi pala u ruke fašističkom okupatoru. Gradski odbor SUBNOR-a, je i ove godine organizovao komemorativni skup, na kom su prisustvovali predstavnici Gradske uprave, kao i predstavnici drugih organizacija i udruženja i pojedinci. Danas se sećamo Lidije Aldan, jedne od najmlađih učesnica NOR-a, kojoj iako nije rođena u Kikindi, ovaj grad joj duguje veliko poštovanje i obavezu na sećanje, rekao je Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i dodao:

„Kikinda je nikada nije zaboravila i duguje joj veliko poštovanje. Ovde joj je podignuta bista. Ono što mogu da dodam, je da sam imao priliku da upoznam njenu mlađu sestru. Od nje sam čuo i da je takođe bila članica KPJ i NOB, učestvovala je u ratu. Ona je doživela duboku starost. Imala je mogućnost da ispriča sve o tome, kako je to izgledalo kada su mladi ljudi odlučili da se bore protiv okupatora, jer su smatrali da je to njihova dužnost i obaveza, da se fašizam nikada više ne vrati. To i jeste najveća poruka svih ovih okupljanja i obeležavanja. Istrajna i trajna borba protiv fašizma.“

U organizaciji svečanog pomena učestovale su članice Aktiva žena SUBNOR-a, čija je namera da se slične manifestacije organizuju i povodom pomena narodnim herojinama Feješ Klari i Slobodanki Acigan. Opisujući angažovanje i lik i delo Lidije Aldan, najmlađa članica Aktiva žena, Dragana Drljić je rekla da je 5. april datum koji je ostao upisan u istoriji NOB-e, kao datum kada je mladost rekla ne.

„Nedavno sam ušla u ovu organizaciju. Moj pradeda je bio u NOR-u. Htela sam da budem deo svega onoga što je on poštovao i čemu je stremio. Jedna od aktivnostu udruženja i Aktiva je i obeležavanje važnih datuma, bitnih za našu narodnooslobodilačku borbu, koja je iznjedrila veliki broj heroja. Jedna od onih, čije se ime pamti, svakako je i mlada Lidija Aldan, oko čije biste smo se okupili u nameri da joj još jednom odamo počast.“

Lidija Aldan je rođena u Rusiji, u Jekaterinodaru 1921. bila je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije i učesnica Narodnooslobodilačke borbe.
 

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Kikinda, sa tradicijom dugom 68 godina, svrstava se u red najstarijih vaspitačkih škola u Srbiji, a prepoznatljiva je po svom radu i kvalitetu. Svečanom akademijom i dodelom diploma, navela je Angela Mesaroš, direktorica škole, obeležen je Dan ustanove i Dan studenata:

„Svečano obeležavamo ovaj važan dan. Tradicionalno na ovaj dan uručujemo diplome studentima koji su završili osnovne i master strukovne studije.”

Radost je doći u Kikindu, u jednu od škola koje kreiraju našu budućnost, rekao je na svečanoj dodeli diploma, profesor dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost:

„Punoća naše radosti je u činjenici da je ovde jedinstvena fabrika onih koji će sutra preneti ne samo znanja već i vrednosti koje buduće društvo traži od nas. To su sigurno novi zahtevi u radu, u etici u estetici, a to mogu samo učitelji i vaspitači. Jedna nova generacija stasava i ona će pokazati ono što je najveći kapital našeg društva.“

Osnovne i master strukovne studije u ovoj obrazovnoj ustanovi prošle godine završila su 122 studenta, a za najboljeg u generaciji proglašen je Nikola Halaj.

„Meni lično nije ništa bilo teško, obzirom da sam se pronašao u ovoj profesiji. Najviše je ostavilo utisak baš to što profesori imaju razumevanja i što se ceni kreativnost što je kod mene izraženo. Kreativni put ka ovoj tituli za mene ostavilo najveći utisak. Trenutno sam na master studijama, tako da su moji planovi da sledeće godine završim master studije i da diplomiram. Bilo bi lepo da se ukaže prilika da radim u vrtiću, ili u profesiji koja ima neke veze sa radom sa decom.“

Svečanosti je prisustvovala i Valentina Mickovski, članica GV. Ona je pohvalila rad škole i čestitala Dan svim studentima kao i predavačima:
„Smatram da je događaj vrlo bitan, kao i ova ustanova, koja već sedmu deceniju uspešno egzistira i školuje isto tako kvalitetan vaspitački kadar, koji će, nadamo se i ostati u našem gradu.“

Danas je Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi savremena vaspitno-obrazovna institucija koja ispunjava sve standarde Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, sa osnovnim strukovnim studijama prvog stepena i master strukovnim studijama drugog stepena. Nastava na osnovnim strukovnim studijama realizuje se na dva studijska programa: Strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta i Strukovni vaspitač za tradicionalne igre.