Aktuelno

Nova faza izrade Plana razvoja Grada Kikinde za period 2022-2030 podrazumeva definisanje vizije i pravca razvoja, kao i aktivnosti koje će dovesti do postavljenih ciljeva, u narednoj dekadi. Plan razvoja je najvažniji dokument, koji daje strateški okvir na osnovu koga se definišu konkretne aktivnosti i usmeravaju resursi. Javna rasprava o planu razvoja grada Kikinde je kruna rada Regionalnog Centra za društveno ekonomski razvoj „Banat“ i Grada Kikinde, prethodnih godinu dana naveo je, na današnjoj Javnoj raspravi, Radomir Topalov, ispred RCR „Banat“.

„Grad Kikinda je imao prethodnu strategiju razvoja, zaključno sa 2020 godinom. Događanja i situacija, kada je epidemija u pitanju su odložili na neko vreme izradu plana, te smo početkom prošle godine ušli u proces izrade novog plana, po novim pravilima, po sistemu rada Republike Srbije“.

Novim planom razvoja grada će se uticati na unapređenje uslova za život i rad u Kikindi, što podrazumeva, kako je rekao Saša Tanackov, član GV u resoru privreda i investicije, obuhvat svih segmenata, koje čine društvene delatnosti, obrazovanje, zdravstvo i kulturu.

„S obzirom na lošu demografsku sliku važan deo Plana razvoja grada će biti posvećen podršci i pomoći mladima i porodici. Mi smo predvideli da u narednom periodu nastavimo sa razvojem industrijske infrastrukture, budići da je privreda ta koja čini ekonomski osnov za sve deletnosti u ovoj sredini, počev od sporta, pa sve do zdravstva. Kroz ovaj dokument vidimo da će Kikinda biti grad, koji će imati svoju ekonomsku stabilnost, koji će biti atraktivno mesto za život, gde će se vraćati mladi nakon studiranja.“

U izradi Plana razvoja grada učestvovali su predstavnici javnog, privatnog i sektora civilnog društva. Za potrebe izrade Plana razvoja Grada Kikinda obrazovano je šest radnih grupa. Plan razvoja zajednički realizuju Grad Kikinda i Regionalni centar za društveno – ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjanina uz finasijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine.
 

Lovačko udruženje Kikinda u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj organizovalo je zajedničku akciju uređenja grada. Lepo vreme i poprilično visoka temperatura, u prvom danu vikenda išlo je na ruku vrednim Kikinđanima. Dušan Savuljesku, član kikindskog Udruženja lovaca, kaže da je ovo tek prva u nizu akcija, te da nastavak sledi u aprilu.

„Koristim priliku i da pozovem i druga udruženja da se organizuju i uzmu učešće u ovakvim akcijama, za čistiju i lepšu Kikindu. Obratili smo se lokalnoj samoupravi, naišli na razumevanje i podršku, te smo opredelili ovu lokaciju za početak. Trudićemo se i da učestvujemo u akcijama, ne samo čišćenja, već i pošumljavanja."

Ovoga puta se radilo na potezu oko nekadašnje Kasarne, tačnije u ulicama Stevana Sremca i Braće Arsenov sa spoljne strane. Akcija, kako je navela Miroslava Narančić sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, je prva ovogodišnja akcija za uređenje grada i podrazumevala je orezivanje rastinja oko ograde stare kasarne i čišćenje smeća.

„Ovo je prva saradnja Lovačkog udruženja Kikinda i resornog Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Akcija obuhvata, ne samo čišćenje i pošumljavanje, tu je i edukacija građana i najmlađih žitelja grada. Pričamo o tome kolika je povezanost lovstva i zaštite životne sredine. Sada je baš pravo vreme za ovakvu vrstu akcije. Naime, vegetacija još nije počela, samim tim mnogo je lakše raditi na uređenju. Sekretarijat sarađuje sa JP, lovačkim udruženjima u akcijama zasada u vangrađevinskom području.“
 

Članove Udruženja pčelara „Matica“ posetio je danas Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde sa saradnicima. On je imao priliku da se uveri u veliko angažovanje vrednih pčelara koji su uspeli da od stare zgrade nekadašnjeg mlina naprave pristojno mesto za svoja okupljanja:

„Dobar je osećaj videti kako sada izgleda ova zgrada, budući da je ovde do nedavno bilo jedno ruinirano zdanje koje nije ničemu služilo. Ovo sada je dokaz da smo vrednim radom i angažovanjem žitelja dobili ovakav jedan koristan, pristojan i lep prostor koji će značiti pčelarima. Grad će i dalje pomagati pčelarima određenim sredstvima, da dokupe sve one neophodne mašine koje će im unaprediti proizvodnju, a ujedno će im pomoći i da što bolje i kvalitetnije plasiraju svoje proizvode.“

Udruženje „Matica“ je osnovano 2006. godine i tada je brojalo svega pet članova. Iz godine u godinu broj se povećava, što govori u prilog dobroj organizaciji, na šta je naročito ponosan Mirko Knežević, predsednik Udruženja „Matica“:

„Trenutno nas je 40 u članstvu, iz Kikinde, Novih Kozaraca, Nakova. Trudimo se da svojim članovima obezbedimo kvalitetnu i konkretnu edukaciju, kako bi se što bolje usavršili u pčelarenju. Objekat smo uspeli potpuno da renoviramo zahvaljujući, kako sredstvima Grada, tako i ličnim donacijama i zalaganjima članova i prijatelja udruženja. Ono što nam je sada najbitnije je pomoć koju očekujemo, takođe od grada, a u vidu sredstava za ugradnju centralnog grejanja, čime završavamo ciklus potpunog opremanja enterijera prostorija.“

Udruženju pčelara „Matica“ iz Banatskog Velikog Sela za 2021. godinu opredeljeno je 90 000 dinara, dok su za 2022. godinu potpisani ugovori u iznosu od 250.000 dinara, koliko će biti uloženo za postavku centralnog grejanja.

Grad Kikinda opredelio je 15 miliona dinara za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju. Od tog iznosa za podršku pčelarima izdvojeno je gotovo dva miliona dinara rekao je Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu i dodao:

„Kroz program smo opredelili i sredstva za podršku udruženjima koja se bave poljoprivredom. Pozivam poljoprivrednike da prate lokalne medije, gde će biti objavljeni novi konkursi. Opredelili smo sredstva za 11 mera, a uveli smo i neke nove mere. Velika je podrška za stočarstvo, pčelarstvo i podršku mladima u ruralnim područjima“.
 

Književnu nagradu Dušan Vasiljev, Grad Kikinda od 1997. godine dodeljuje u znak promocije savremene srpske književnosti, kao simbol sećanja na velikog kikindskog i srpskog pesnika. Ove godine su za knjigu priča „Priča o Adamu“ plaketa, kao i novčani iznos pripali Lazaru Pavloviću, mladom Kikinđaninu koji, kako je rekao, nije prvi put pokazao svoje književno umeće, kroz književni izraz.

„Zbirka je nastajala dve godine. Prvo je bila forma romana, onda sam ga iseckao na priče i dodao neke druge. U uređivanju mi je pomogao Vladan Krečković, koji je i urednik izdanja, kao i Zvonko Karanović. Zbirka se sastoji iz 25 priča, sve su o jednom savremenom, mladom čoveku, koji životari i svašta mu se dešava. Nije mi bila namera da zahvatim neku širu sociološku sliku, niti da kritikujem. Nagrada je još jedan podsticaj da nastavim da stvaram.“

Književna nagrada dodeljuje se u cilju afirmacije savremene srpske književnosti i kao sećanje i izraz poštovanja prema delu kikindskog pesnika i pisca Dušana Vasiljeva. Poželevši mladom laureastu da nastavi koracima Dušana Vasiljeva, Valentina Mickovski članica GV je rekla da je vrlo značajno što je nagrada baš potekla u Kikindi.

„Upravo zato što nam omogućava da oživimo sećanje na tako jednog velikog umetnika i da budumo stvaralački duh u našim mladim ljudima“.

U konkurenciji za nagradu „Dušan Vasiljev“ ove godine se našao 181 naslov, rekao je Srđan Srdić, koji je zajedno sa Dunjom Ilić i Ivanom Radosavljevićem žirirao, pri odabiru najboljeg književnog dela. On smatra da nagrađena knjiga predstavlja izraz pasivnosti, očaja ali i revolta jedne nove generacije, one koja dolazi čitav vek iza Dušana Vasiljeva:

„Stigli smo do 181 dela. Nagrada „Dušan Vasiljev“ je treća nagrada po broju naslova u Srbiji. Lazareva knjiga je za prvu knjigu, izrazito dobra i kvalčitetna. Vidi se da se na tekstu urednički radilo. Apsolitno odgovara profilu Dušana Vasiljeva. Lazar Pavlović je danas glas jedne generacije, koja se suočava sa sasvim drugačijim problemima i to je uradio na najbolji mogući način.“

U najužem krugu izbora, pored nagrađene knjige su se našli i naslovi „Noćna projekcija“, Ota Horvata, zatim „Tonemo“ Dubravke Rebić „Gledaj, vraćaju se“ Jelice Kiso. Uoči same dodele nagrade, na Melinom groblju u Kikindi položeni su venci i cveće na grob istaknutog književnika, koji je sahranjen u blizini Manastira Svete Trojice. Od ove godine, zalaganjem Gimnazije, koja nosi ime poznatog pisca spomenik je potpuno očišćen i uređen.
 

Kikindi su ove godine opredeljena značajna sredstva za kapitalna uglaganja izjavio je danas Miroslav Dučić. On je prilikom obraćanja medijima rekao da će do kraja 2023.godine biti završena zamena vodovodnih azbest cementnih cevi u gradu, a da radovi počinju već jula ove godine.

„Lokalnoj samoupravi je, na osnovu konkursa Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, za projekate iz oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, odobreno 90 miliona dinara za prvu fazu rekonstrukcije distributivne mreže, koja će ići uporedo sa izgradnjom Fabrike vode. Grad će sufinansirati projekat sa 20 miliona dinara. Obuhvaćeno je skoro 6 kilometara vodovodne mreže odnosno vodovodnih cevi, koje će biti zamenjene. To je prioritet. U sistemu kvalitetne vode za piće, grad je imao dva prioriteta. Prvi je početak izgradnje Fabrike vode, a drugi je zamena vodovodnih cevi, sa čime počinjemo već 1. jula.“

Prvom fazom obuhvaćeno je 14 ulica, procenjuje se da će direktnu korist imati 500 domaćinstava, odnosno oko 2000 sugrađana saopštio je Dučić.

Radovi na zameni vodovodnih cevi se rade u kontinuitetu. Do sada je zamenjeno oko 30% vodovodnih cevi, 50% ispunjavaju sve uslove, dok je 20% onih koje će ovim projektom biti zamenjene. Ukupna vrednost projekta je više od 237 miliona dinara.

Pored Dučića medijima se obratio i član Gradskog veća Saša Tanackov i dodao da je na konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Ministarstva privrede, Grad Kikinda takođe dobio i sredstva za strateške projekte važne za dalji razvoj infrastrukture u iznosu od oko 45 miliona dinara namenjena za izgradnju interne saobraćajnice u okviru industrijske zone “Rasadnik“. Budžetom Grada Kikinde predviđeno je još 61 milion dinara za tu namenu, rekao je Tanackov i dodao:
„Ta sredstva su od izuzetnog značaja, budući da je u planu da i ta industrijska zona bude privedena nameni na način kako su izgrađene fabrike Mekafor i Kalcedonija. Ovim će ponuda biti jedna od najatraktivnijih, van najvećih centara, gde su investitori do sada dolazili. Radovima ćemo, osim internih saobraćajnica, dužine 478 metara i širine 7 metara, napraviti i biciklističke i pešačke staze, dužine preko 900 metara, a predviđena je i izgradnja javne rasvete.“

Osim ovog projekta u planu je realizacija projekta izgradnje nove trafostanice, snage 5 megavata koji će biti realizovan u saradnji sa EPS-om. Zajednička investicija vredna je 34 miliona dinara.

Nakon svega ovoga ostaje da se izgradi prečistač otpadnih voda. Budući da iza industrijske zone prolazio kanal predviđeno je da se na obodu zone uradi prečistač, gde će prečišćena voda iz budućih fabrika odlaziti u kanalsku mrežu.

Posredstvom Razvojne agencije Srbije, u toku su pregovori sa dva potencijalna investitora.