Aktuelno

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 78 dana. Prema procenama, tada je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. U tim teškim danima, Kikinda je dala svoje žrtve. Dan sećanja na žrtve NATO agresije, kao i na poginule i nestale vojnike i policajce u ratovima devedesetih godina sa područja našeg grada obeležen je parastosom, koji je održan u crkvi Svetog Nikole. Nakon parastosa, vence na spomen ploču „Tuga“ sa imenima 37 nastradalih sugrađana, položili su Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Mladen Bogdan, predsednik gradske Skupštine. Vence i cveće položili su članovi porodica, boračkih organizacija, udruženja veterana i političkih stranaka, pripadnici vojnih udruženja iz drugih gradova. Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde obratio se okupljenima i rekao je da se danas navršilo 23 godine od početka najsramnije vojne akcije u posleratnoj istoriji čovečanstva:

„Nato agresor nije štedeo nikog, ni bolnice, ni vozove, ni kolone izbeglica, ni civilne žrtve, ni decu. Danas smo ovde da se setimo ovih žrtava. Setimo se danas naših sugrađana, koji su svojim činom položili živote na oltar otadžbine i tim činom postali besmrtni u kolektivnoj savesti našeg grada, koji se danas ponosi činjenicom da jednako poštuje sve Kikinđane, žrtve svih ratova.“

24. mart je Dan sećanja u Kikindi, iako vreme prolazi, zločin prema našoj zemlji nikada neće moći da bude zaboravljen, rekao Vladimir Radojčić predsednik Skupštine Udruženja srpskih ratnih veterana:

„ Ovo je 23. godišnjica od bombardovanja i petogodišnjica polaganja venaca na spomeniku „Tuga“. Meni je kao Kikinđaninu i članu Udruženja ratnih veterana neizmerno drago što smo mi u krugu gradova koji imaju tu mogućnost da se sete ovih dana, ovih tragedija našeg naroda, ispred ovakvog spomenika. Danas pored parastosa koji se služi u Pravoslavnoj crkvi, prvi put imamo i služenje mise u Katoličkoj crkvi, sve ovo u pomen žrtvama ratova devedesetih“.

Obeležavanjem značajnog datuma u istoriji našeg naroda u Kulturnom centru Kikinda održana je i svečana Akademija, posvećena 72. brigadi za specijalne operacije. Takođe otvorena je i izložba fotografija i dokumenata „72. Specijalna, nekad i sad“, autora Milenka Baljaka, pukovnika u penziji.

„72. specijalna brigada je nastala 1992.godine i traje i dalje. Na ovoj izložbi se vidi njen put od nastajanja, uz sećanje na začetke specijalnih jedinica na prostoru Srbije. Na slikama su prikazani dosadašnji komandanti, kao i 30 ratnih žrtava ovog sastava.

Nakon ovih događaja u 19:45, kada je NATO 24. marta 1999. godine počeo vazdušni napad, u hramu Svetih Kozme i Damjana održan je parastos žrtvama bombardovanja.
 

Edukacija trenera u sportu, bila je tema današnjeg sastanka u organizaciji Grada Kikinde, Sportskog Saveza Kikinde, u saradnji sa fakultetom TIMS iz Novog Sada. Tema sastanka je bila „Upoznavanje predstavnika sportskih klubova sa procesima za sticanje zvanja Operativni sportski trener i Sportski operativni trener-sportski učitelj.“ Sava Rajković, profesor TIMS fakulteta iz Novog Sada je objasnio da je za sticanje zvanja Sportski operativni trener potrebno proći edukaciju od 360 časova.

„Time se stiče zvanje Sportskog operativnog trenera u određenoj sportskoj grani, atletika, odbojka, košarka. Za rad sa decom, ispod 16 godina, neophodno je da se završi drugi kurs, to je četvrti nivo neformalnog obrazovanja, koji takođe traje 360 časova.“

Na sastanku su prisutni imali mogućnost da saznaju potrebne informacije o Zakonu o sportu i obavezama sportskih udruženja i trenera, na čega je naročito ukazala Dragana Pecarski, sportska inspektorka Grada Kikinde:

„Kada sam počela da radim kao sportska inspektorka, naišla sam na niz nepravilnosti. U gradu pojedini ljudi koji nemaju dokaz o stručnosti, kada je sport u pitanju bave se sportskim radom, što je, evidentno problem. Oni nisu edukovani, nisu stručni. Grad je to prepoznao i zato smo pokrenuli ovakvu vrstu edukacije, u saradnji sa fakultetom za sport i psihologiju TIMS. Jako je bitno da svi sportski stručnjaci imaju adekvatnu stručnu spremu, budući da bi im pri izlasku na teren mogle biti izricane kazne i mere“, zaključila je Pecarski.
 

Kontigent u vidu napitaka i hrane, koji je donirala organizacija Banke hrane Vojvodine za socijalno ugrožene, danas je stigao u Centar za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda i do Narodne kuhinje Crvenog krsta.

„Želela bih da se zahvalim Banci hrane Vojvodine, od kojih smo dobili materijal, koji se koristi u ishrani. Mi ćemo to iskoristiti za naše kulinarske radionice. Mi sa našim korisnicima pravimo slatke i slane kolače, a dobro će nam doći i za pripremu toplih napitaka, koje svakoga jutra pravimo našim korisnicima“, rekla je Slađana Kosarenko Stanaćev,  defektolog u Centru. Crveni krst u Kikindi sada prvi put sarađuje sa ovom humanitarnom organizacijom, ali se, kako je navela Danijela Bjeljac, sekretarka organizacije, nadaju da će se saradnja nastaviti.

„Ovo je izuzetna donacija Banke hrane Vojvodine. Naime dobili smo dopunske artikle hrane za korisnike Narodne kuhinje. Radi se o donaciji neskvika za decu, kašice i sokiće i majonez. Upravo pred uskrašnje praznike, eto imaćemo mogućnost da obradujemo sve korisnike Narodne kuhinje, na čemu se srdačno zahvaljujem“, zaključila je Bjeljac.

Banka hrana Vojvodine je humanitarna organizacija osnovana sa ciljem da doprinese smanjenju siromaštva i da se uključi u borbu protiv gladi.
 

Današnjem potpisivanju ugovora između PU „Dragoljub Udicki“ i „Gusala“ prisustvovali su, u svojstvu predstavnika grada Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika sa saradnicima kao i predstavnici PU i ADZNM. Grad Kikinda podržava korisnu i kvalitetnu saradnju između PU „Dragoljub Udicki“ i ADZNM „Gusle“ koja će proizići iz današnjeg potpisivanja, rekla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i dodala:

„Ono što nas posebno raduje je ova lepa ideja o formiranju Gradskog dečjeg hora. Nešto što Kikindi nedostaje i što nam je svakako potrebno. Povezivanje kulturne i vaspitno obrazovne institucije, kroz njihove potencijale je pravi način da dođe do realizacije ove ideje.“

Ugovor o saradnji ima za cilj, kako je navela direktorica PU „Dragoljub Udicki“ Kristina Drljić da se pomogne deci, kako bi već u tom najranijem uzrastu mogla da pronađu ono što bi volela da rade:

„Da li je to pevanje, sviranje, folklorno igranje, naša je namera da deca kroz muzičko angažovanje uživaju i da im, možda jednog dana, baš taj izbor pomogne da postanu poznati pijanisti, muzičari, folklorni igrači. Vrtić je mesto gde dolaze mali ljudi. Tu se uče da pevaju, igraju i uz muziku rastu. Naši vaspitači, roditelji, stručnjaci „Gusala“, Grad Kikinda i čitav tim ljudi stoji iza ove zamisli, kada je formiranje Gradskog dečjeg hora u pitanju, kako bi najmlađi sugrađani izašli na pravi put i pronašli se u svetu muzike.“

Važan dan za PU i za „Gusle“, složio se i direktor „Gusala“, Zoran Petrović, naglasivši da su do sada potpisali ugovore sa VŠSTOV, zatim protokol o saradnji sa Akademijom umetnosti u Banja Luci, a u pripremi je i saradnja sa Zapadnim univerzitetom u Temišvaru.

„Smatramo da je potpisivanje ugovora o saradnji sa PU „Dragoljub Udicki“ od posebnog značaja, prevashodno za članstvo „Gusala“, zato što ćemo biti u mogućnosti da upoznamo i roditelje, a i decu tog uzrasta sa onima što „Gusle“ rade, u nameri da omasovimo svoje najmlađe sekcije.
Početak saradnje krunisaćemo i sa četiri folklorne nošnje, koje smo pripremili kao poklon za vaspitače PU „Dragoljub Udicki“.

Kako je Petrović dodao, namera je da uz Gradski dečji hor, koji će voditi Eva Aranjoš Francuski i Olga Mandić, u „Guslama“ bude pokrenuta i muzička igraonica, gde će deca imati mogućnost upoznavanja sa instrumentima i stvaranjem muzike, kako bi se usmeravala ka Muzičkoj školi i muzičkom opismenjavanju. Prvi put će, na obostrano zadovoljstvo, ove godine biti organizovan i Letnji etno kamp, u kom će učešće uzeti deca iz Predškolske ustanove. Vaspitači i stručni tim iz „Gusala“ zajednički će raditi na odabiru pesama, tekstova, načina na koji će deca, uz koje instrumente pevati i igrati.
 

Zamenom uloga nastavnika i učenika danas je u OŠ „Petar Kočić“ u Nakovu obeležen Dan ustanove. Školu je posetila Valentina Mickovski, članica GV zadužena za kulturu i obrazovanje, ujedno iskoristivši i priliku da se uveri u raznolikost svega onoga što ova škola, kroz rad i angažovanje zaposlenih pruža svojim đacima.

„Zadovoljstvo je proći kroz ovu školu i videti sve ono što sam ja danas bila u mogućnosti da vidim. Ovakva proslava Dana škole je vrlo interesantna, baš zato što na ovaj nači đaci stiču i jedan vid samopouzdanja, što je bitno za njihovo odrastanje. Takođe, pohvalila bih preduzetnički duh, koji se kod đaka, u ovoj školi na pravi način oblikuje. To je i poseban vid edukacije za sve ono što ih u poslovnim trendovima, koji su veoma okrutni, u ovom vremenu očekuje. Školu pohađa manji broj đaka, ali oni postižu zavidne rezultate na takmičenjima, učestvuju u vanastavnim aktivnostima. Smatram da je baš to vrlo bitno, kako bi oni mogli da izađu iz te svoje zone komfora i nauče se kreativnosti i timskom radu.“

Nikola Đuran, učenik osmog razreda, koji je danas preuzeo ulogu nastavnika, imao je zadatak da predaje lekciju „Hladni rat“. Kako kaže, nije bilo teško ući u ulogu nastavnika:

„Ako učenici slušaju i ne ometaju nastavu, sve može da se uradi prema planu i programu. Gradivo nije bilo teško, za razliku od priprema, ali mislim da sam sve planirano i realizovao“

Dan škole, kao i sve druge manifestacije u školi organizuje i planira tim za kulturu. Ovoga puta je opredeljeno da se organizuje razmena uloga, a nakon četiri časa, koliko traje ova vrsta aktivnosti, planirane su i kreativne radionice. LJiljana Janjilović, direktorica škole kaže da 75 učenika pohađa školu, raspoređenih u osam odeljenja. U proteklom periodu, zbog epidemije i bolesti, kako dece tako i zaposlenih, bilo je prilično teško raditi:

„Naredni period će biti posvećen nadoknadi onoga što smo, nažalost, izgubili zbog bolesti. Trudimo se da pored toga što nadoknađujemo gradivo, radimo tako da deci pomognemo da savladaju sve ono što je planom rada, do kraja godine obuhvaćeno.“

Počev od školske 2019/2020. godine škola se uključila u pilot projekat Ministarstva prosvete, nauke u tehnološkog razvoja. Školske 2021/2022. godine aktivnosti jednosmenskog rada su realizovane treću godinu u kontinuitetu.“