Aktuelno

Na dnevnom redu 18. sednice gradske Skupštine jednoglasno je usvojeno rešenje o otuđenju katastarske parcele broj 1077/11 k.o. Kikinda. Reč je površini od 59.364 kvadrata koja će biti prodata prikupljanjem pisanih ponuda. Na površini od oko šest hektara, koja se nalazi u Distričkoj ulici u neposrednoj blizini restorana „Lovac“, planskim dokumentom predviđena je izgradnja ritejl parka.

-Ono što je najvažnije reći, u vezi sa ovom tačkom dnevnog reda, je da smo u proteklih nekoliko meseci imali vrlo intenzivne razgovore sa potencijalnim investitorima za izgradnju ritejl parka. Stoga je Gradsko veće donelo odluku da preporuči Skupštini Grada Kikinde da donese odluku kojom će biti omogućena prodaja katastarske parcele 1077/11, koja se nalazi u Distričkoj ulici. Nalazi se u bloku 9, kompleksu koji je predviđen za sadržaj sporta, rekreacije i uslužnih delatnosti. Zašto je sad doneta odluka da se pristupi prodaja zemljišta? Zato što smo se uverili iz razgovora sa potencijalnim investitorima, da postoji ozbiljna namera, više potencijalnih „ritejlera“ da grade takav jedan objekat u Kikindi, koji je nesumnjivo potreban u našem gradu. U tehničkom smislu, ako podržite donošenje takve odluke sledi objavljivanje javnog oglasa kako u lokalnim tako i u štampanim medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na oglasnoj tabli Grada Kikinde, na oglasnoj tabli suda i na sajtu Grada Kikinde, čime će oglas biti javno dostupan svima. Rok za podnošenje prijava je 30 dana, od dana objavljivanja. Kada budu adekvatne ponude, komisija će odlučiti koja je napovoljnija. Nakon te odluke, ponuđač ima rok od 60 dana, da uplati tražena sredstva i tek tada možemo da govorimo o prodaji. To zemljište ostaje u vlasništvu grada do momenta uplate sredstava na račun Grada Kikinde. Procena zemljišta je izvršena u skladu sa zakonom i izvršio je ovlašćeni procenitelj Ministarstva finansija, objasnio je Saša Tanackov. Član Gradskog veća i dodao, da je početna cena za parcelu 178.092 evra i plaćaće se odjednom. Kupac će biti u obavezi da u određenom vremenskom periodu izgradi objekte, kao i da uredi prostor, onako kako je to i zacrtano planom. Ukoliko u određenom vremenskom roku, nakon prodaje zemljišta, budući kupac ne izgadi ono što grad očekuje da bude izgrađeno, zemljište se vraća gradu. Grad je postavio tu klauzulu, kako bi zaštitio svoj interes i svoju imovinu.
Naime, ritejl park je skup prodavnica u kojoj svaki lokal ima zaseban ulaz i maksimalna izgrađenost može da bude 40 odsto od ukupne površine. Osim maloprodajnih objekata najčešće se u ovim parkovima nalaze i restorani, igraonice za decu, a često i bioskop. Na prestalom zemljištu nalaziće se parkinzi i zelene površine . Upravo ovi sadržaji razlikuju ritejl park od klasičnih tržnih centara kakvi postoje u većim gradovima. Pošto se odluka usvoji biće raspisan oglas o prodaji prikupljanjem pisanih ponuda. Nakon toga sa najpovoljnijim ponuđačem potpisan ugovor kojim će se regulisati međusobna prava i obaveze nakon čega će se steći pravni uslovi da se započne sa realizacijom ove investicije, koja je predložena u prvoj tački dnevnog reda.

Kroz ovu tačku,objasnio je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, predstavljen je jedan od izuzetno važnih projekata, koji ustvari, predstavlja kontinuitet ulaganja i dolazak investitora u Kikindu.

-Proteklih sedam, osam godina fokus je bio na pronalaženju investitora, koji će izgraditi fabrike. To smo uradili. U protekle četiri godine takođe smo radili na iznalaženju sadržaja, kojima bismo mogli da upotpunimo potrebe kada su mladi, ali i kada su svi sugrađani u pitanju, kao i oni iz regiona, a u cilju da naš grad, po svojim sadržajima bude sličan ili još bolji od gradova u okruženju. U toku su, ili je planirano i stadion i ritejl park, Gradska pijaca, brza saobraćajnica Kikinda-Sombor, rekonstrukcija Opšte bolnice, idemo sa novim projektima i privlačenjem novih investicija, otpočinjanjem privođenja nameni nove industrijeske zone-rasadnik. U ovom ritejl parku, određeni broj sugrađana će moći da dobije svoje radno mesto. Igrališta za decu, određene prodavnice, zbog kojih većina sugrađana ide u druge gradove, da ti brendovi dođu u Kikindu, da imamo jedan sređen prostor, mesto okupljanja za sugrađane, ali i da nam iz regiona dolaze. Blizina Čoke, Kneževca, Novog Bečeja, Ade, Sente, ali i blizina granice. Da svi dolaze kod nas. Da imamo gde da provodimo slobodno vreme. Da li će biti restorana, igraonica, da li će biti mesta za druge manifestacije, videćemo kada se svi potencijalni investitori jave na poziv. Idemo dalje, nastavljamo. Radi se, pripremamo urbanističke planove, kako bi Kikinda bila mnogo bolji grad za život. Zajednički možemo sve, završio je svoje izlaganje Lukač.

Pored ove, predloženi dnevni red brojao je još 13 tačaka, među kojima je bila i izmena i dopune Plana poslovanja JP “Kikinda”.

-Akcenat je na dozvoli, saglasnosti Gradske uprave da naša kompanija ima uslove da radi sa bankama, naveo je u svom obraćanju Čedo Gvero, direktor JP „Kikinda“ i dodao, sve savremene kompanije pa i kompanije u Javnom sektoru su usko povezane sa bankama, tako da smatramo da će nam u narednom periodu značiti da imamo otvorenu mogućnost na rad sa bankama. Preliminarne sastanke sa bankarima smo obavili i u suštini nas interesuje vid saradnje koji bi neki tekući obrt ili rivolving kredit za neka trajna obrtna sredstva bila na raspolaganju JP, da bi olakšali poslovanje. Čekaju nas neke stvari koje se odnose na samu fabriku vode. Priključci za kanalizacionu mrežu, od privremenih priključaka, ispostavlja se da ćemo morati da radimo trajne, kako ne bismo morali da uklanjamo one privremena. Nama je potrebno da budemo savremeniji, a najbitnija stavka za ovu godinu je da nam ovo ništa neće poremetiti planove za ovu poslovnu godinu, koja je pred nama, zaključio je Gvero.

Na njegovo obraćanje se nadovezao Lukač, rekavši da je najbitnije da se problemi rešavaju zajednički, kao i da svako JP preduzme odgovornost za svoje poslovanje i da svako preduzeće radi komercijalno, što je i cilj i da na taj način sebi obezbedi određeno profit i sredstva.

- Gradska pijaca je otvorena, počela je sa radom. Dosta toga još treba da se uradi, da se dotera. Smatram da određeni teret ne treba da ide na grad, da grad to ne treba sve da plaća, već da JP iz svog poslovanja pokuša sve to samo da plaća. Svako mora da pokuša u najboljem smeru, u delatnosti koja im je poverena, da istraje u tome i pronađe finansijska sredstva i bude konkurentan na tržištu. Mislim da naša tri JP, a mislim na JP „Toplana“, „Autoprevoz“ i JP „Kikinda“su u ovom momentu konkurentna i idu u dobrom pravcu. Zato se mi, u našoj kući zajednički, u interesu svakog sugrađana, a uz domaćinsko poslovanje i raspolaganjem budžeta građana Kikinde, trudimo da zajednički iznađemo najbolja rešenja.

Na samom kraju današnje Sednice, Lukač je naveo da se malo priča o ozbiljnim i velikim investicijama, koje se rade u našem gradu, a na čega treba itekako skrenuti pažnju, svima koji nisu možda dobro upućeni..

-Fabrika vode u Gradu Kikindi, 10 miliona evra. Zatim, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda-Nakovo. Bio sam pre neki dan u Somboru da još jednom vidimo kako bismo mogli da ubrzamo radove na izgradnji i iz ovog dela od Nakova, preko Kikinde do Novog Bečeja. Prvih 22 kilometra kreće od Bačkog Brega do Sombora, namera je da počnu radove i sa ovog kraja, na čemu moj tim i ja zdušno radimo. Kompletna rekonstrukcija Opšte bolnice, prva faza počela. Radi se na projektovanju druge i treće faze. Radi se. Gradska pijaca. Konačno, počela sa radom. Mislim da ni jedan sugrađanin, kao i trgovac-korisnik ne može da kaže da nije funcionalna, moderna, po poslednjim standardima. Imamo prelepu pijacu, modernu, koja je finansirana od strane pokrajine i hvala im na tome. Zatim, ritejl park. Hvala svima, koji su ovo podržali. To znači da osluškujemo želje sugrađane, da pravimo dobre poteze i upravo ćemo uložiti u ono što je gradu Kikindi potrebno. Cilj je, a to smo zacrtali pre godinu ipo dana, kako da ostanu mladi u Kikindi i kako da se vrate u svoj grad, koji se na osnovu svega ovoga trudi da bude još atraktivniji svima, koji bi želeli da ostanu ili postanu sugrađani Grada Kikinde. Nova industrijska zona-rasadnik, konkurisali u pokrajini, republici. Tri potencijalna investitora i namera da u narednim godinama imamo još jednu fabriku. Do sada je u fabrikama, koje rade u gradu, nekoliko hiljada sugrađana našlo zaposlenje. Vodovodna mreža će pratiti izgradnju fabrike vode. Na teritoriji grada Kikinde moramo završiti vodovodnu mrežu i pokušaćemo ove i naredne godine da konkurišemo i dobijemo sredstva za zamenu stare vodovodne mreže.

Lukač je svoje izlaganje završio konstatacijom da strateške dobre stvari za budućnost grada i boljitak građana Kikinde, kao i značajne projekte podržavaju i oni koji nisu na vlasti, rekavši da zajedno možemo sve, te da Kikinda ovakvim zalaganjem može postati još bolji grad za sve koji žele da žive i rade u njemu.
 

Maloprodajni lanac „Svetofor“ je danas otvorio svoju radnju u Kikindi, na adresi Nikole Tesle 6. Objekat je diskontog tipa, roba se izlaže na paletama ili u komorama. Cilj ovakve „paletarne“ trgovine je, kako je objasnio Saša Dimitrijević, rukovodilac razvoja da kroz celu Srbiju, u svojim objektima kupcu ponude više artikala, po jeftinijoj ceni i dodao da su i oni na taj način zbog smanjene potrebe reklamiranja, smanjili i sebi troškove.

-Proizvod je jeftiniji čak i do 10-15%, plus naša nabavka, koja ugovori jeftiniju cenu, pa proizvodi budu jeftiniji i do 35%-50%. Iz Rusije roba bude jeftinija i do 100%. Odnos ruske i domaće robe je 40 naspram 60 u korist naše. Namera nam je da afirmišemo male proizvođače iz Srbije, podstičemo preduzetništvo, a sarađujemo i sa preduzetnicima iz Kikinde.

Prosečna površina Svetofor marketa u Srbiji iznosi oko 1.000m2. U Kikindi se artikli nude na površini od 855m2. U objektu je trenutno zaposlen tim od deset radnika. Radi se u dve smene, a u odnosu na ritam rada i na potrebe, u planu je mogućnost angažovanja još radnika, navode iz uprave Svetofora. Svečanom otvaranju objekta „Svetofor“ prisustvovao je i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde sa saradnicima, koji je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice, da će i u ovom marketu Kikinđani biti u mogućnosti da započnu radni odnos.

-Desetak novih radnih mesta, otvaranjem jedne od radnji ruskog lanca megamarketa „Svetofor“, koji je treći po veličini u Rusiji, ima svoj značaj u gradu Kikindi. Ovakav objekat, koji se nalazi na ovom kraju grada, itekako će omogućiti Kikinđanima, najviše baš iz ovog dela da pazare robu, koja im se nudi po povoljnijoj, dosta nižoj ceni, u odnosu na ostale konkurente u gradu. Ovde su i Kikinđani, osim zaposlenja našli svoje mesto i da ponude robu koju oni proizvode, što predstavlja dobru saradnju, na obostrano zadovoljstvo. Radujem se da otvaramo nove objekte, što znači da naš grad napreduje. Iskoristio bih priliku da čestitam „Svetoforu“ otvaranje i želim svim zaposlenim da istraju u svojoj misiji, da budu što kvalitetniji i da budu jedan od onih trgovinskih objekata kojem Kikinđani veruju i kojima se uvek vraćaju.

Svetofor je deo ruske Torgservis grupe koja u Srbiji posluje sa dve nezavisne kompanije Beltorg (Svetofor marketi) i Ros Produkt Servis Beograd ( MERE marketi).
 

ADZNM „Gusle“ danas je povodom obeležavanja Sretenja Gospodnjeg, Slave društva, upriličilo Sretenjski koncert, ženske pevačke grupe, solista i orkestra, koji je održan u Hramu Svetih Kozme i Damjana. Početak 147. koncertne sezone, se ove godine poklopila sa Sretenskim koncertom, naveo je direktor “Gusala” Zoran Petrović i dodao:

-Nadamo se da će ova godina ipak doneti više radosti, nego što su to bile prethodne. Očekujemo i poziv za učešće na velikom Muzičkom festivalu, koji se održava u aprilu, u Moskvi. Ukoliko poziv stigne na vreme, biće to prilika da se predstavimo ovakvim koncertom i tamo. Nekako je ustaljeno mišljenje da je lakše nastupati pred svojima, ali po nekim našim kriterijumima, ipak je najteže nastupati pred svojom publikom. Ovo je naš grad, naša publika, naši roditelji, rođaci. Učimo decu da poštuju sve one koji ih podstiču da ostanu aktivni u bavljenju onim što vole. Imamo sreće da živimo u gradu koji ima razumevanja za ono što radimo. Punih 146 godina napredujemo i radimo, bez obzira na krize i probleme.
Nakon koncerta, u prostorijama društva, obeležena je slava. Tihomiru Farkašu, direktoru OŠ „Žarko Zrenjanin“, pripala je čast da ove godine bude kum slave.

-Zadovoljstvo je što je meni danas, evo pripala ova lepa čast, da budem kum slave Sretenje Gospodnje, ADZNM “Gusle”. Nadam se da ćemo nastaviti dobru saradnju, koja ima svoj dugogodišnji kontinuitet, te da ćemo, nakon korone nastaviti tamo gde smo stali.
Valentina Mickovski, članica GV zadužena za kulturu i obrazovanje, ispred Gradske uprave je iskoristila priliku da rečima iskrene podrške pohvali koncert, koji je organizovan u hramu Svetih Kozme i Damjana:

-Ovom prilikom želim da čestitam slavu ADZNM ”Gusle” i da im se zahvalim na divnom koncertu, koji su nam priredili, u tako originalnom ambijentu. “Gusle” zaista imaju veliki značaj za naš grad, koji se ogleda u velikom broju godina, u okviru kojih oni rade na očuvanju tradicije i kulture našeg naroda, i to ne samo na lokalu, već i kroz saradnju sa zemljama u regionu. Grad će svakako nastaviti da podržava njihov trud, rad i entuzijazam.

Sretenje Gospodnje je jedan od najsvečanijih praznika hrišćanstva. Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže "Sretenje obretenje".
 

Povodom obeležavanja Svetog Trifuna, večeras je u velikoj sali Narodnog pozorišta Kikinđanima svoj repertoar predstavila novosadska grupa „Apsolutno romantično“.

Bend, povezujemo sa likom i delom velikog Đorđa Balaševića, ali i Bajage i čuvenog Šerbedžije, sa kojima su takođe sarađivali. NJihove svirke predstavljaju, kako neki tumače i posebno utočište za romantike koji vole i znaju da uživaju u melodijama i stihovima bogatim emocijama. Petar i Zoran Alvirović, poznatiji kao Pera i Kina, osnivači su ovog popularnog benda.

-Mi smo za večeras pripremili poseban koncept, kaže Pera i dodaje, sviraćemo posebne i ljubavne pesme, baš zbog ovog datuma, koji se obeležava. Moram da vam kažem da sam se poprilično zaželeo publike, nismo dugo svirali, pa mogu da kažem da postoji i izvesna trema. Inače, sviramo novi album, a uradili smo i novu pesmu „Čokolada“. Imamo volju da sviramo i želja nam je da ljudi sa koncerta izađu sa osmehom. Ja sam Vojvođanin i volim Vojvodinu baš onako po principu „Srem, Banat i Bačka-tri srca junačka“. Inače, u Kikindi smo svirali za „Dane ludaja“ i bilo je predivno. Drago nam je što vi, na ovakav način održavate duh vremena, svojstvenog baš za običaje i tradiciju ovog podneblja.

Kikindska publika je, sada već tradicionalno u okviru posebnog koncerta baš za 14. februar, imala mogućnost da uživa u prepoznatljivim hitovima "Pusti me", "Kao topli maj", "Dunave", "Đoletova pesma" ("Dajte mi vina") i mnogim drugim, u noći posvećenoj vinu i ljubavi.
 

Danas je, povodom obeležavanja godišnjice pogibije revolucionara, pripadnika Kikindskog partizanskog odreda, Koste Sredojeva Šljuke, organizovano polaganje venaca na spomen ploči koja se nalazi u krugu Opšte bolnice. Prošlo je 78 godina od pogibije rodoljuba Koste Sredojeva – Šljuke, revolucionara i antifašiste, koji je poginuo 13. februara, pred kraj rata, nakon što ga je izdao mladi "skojevac", kog su Nemci prethodno uhapsili i mučili. Kako je u svojoj izjavi naveo Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada, ovaj događaj je praktično obeležio Drugi svetski rat u Kikindi:

-Herojska pogibija Koste Sredojeva Šljuke, od strane okupatora. Kako je to simptomatično u našoj istoriji, od izdajničke ruke. Ono što je ipak najbitnije, to je da se imena heroja i ljudi, koji su se borili pamte, a imena izdajnika gotovo se nikada ni ne pominju. Bez obzora na ideologiju i političko opredeljenje, Koste Sredojeva Šljuke, dobro je naglasiti da se on borio za slobodu, za naš grad, bio je rodoljub i antifašista. Takve ljude moramo da poštujemo, te žrtve ne smemo da zaboravimo. Važno je, takođe, da smo jedinstveni, kada obeležavamo ovakve datume, koji su važni za naš grad, za našu zemlju, bez obzira na političko opredeljenje.

Polaganju su prisustvovali članovi porodica poginulih rodoljuba, zatim Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave, kao i predstavnici Srpskih ratnih veterana i drugih udruženja.