Pomoćnica ministra za kulturu Dušica Živković, zadužena za zaštitu kulturne baštine, posetila je u petak Kikindu i obišla „Teru“ na „Pogonu dva“ industrije građevinskog materijala, gde se nalazi oko 1.000 velikih eksponata od pečene gline na otvorenom prostoru.
Kako odnedavno postoji ideja da se „manjež“ u kikindskoj kasarni rekonstruiše i pretvori u mesto gde bi se dragoceni eksponati, nastali na dosadašnjim „Terinim“ simpozijumima, čuvali i bili dostupni posetiocima, Živkovićeva je, zajedno sa direktorom „Tere“ mr Slobodanom Kojićem i zamenikom predsednika Opštine Milošem Latinovićem, zaduženim za kulturu i medije, obišla i ovaj najveći objekat u kikindskoj kasarni, podignut 1871. godine za trening i obuku konja.
Ona je izjavila da će država podržati nameru kako bi ovaj deo kasarne bio pretvoren u muzej.
- Ustvari, ovu ideju treba posmatrati u širem kontekstu, koji obuhvata sve ono što predstavlja „Tera“. Ovaj projekat će država svakako da podrži, kao nešto što karakteriše ovaj kraj i po čemu je Kikinda postala poznata u svetu skulpture velikih dimenzija - rekla je Živkovićeva. Ona je dodala da je, osim novca za rekonstrukciju „manježa“ i njegovog pretvaranja u muzej terakote, veoma važno da se pomogne i održivost vajarskog simpozijuma, utemeljenog 1982. godine, odnosno čuvanje i negovanje „Tere“, kao nacionalnog obeležja Srbije.
Miloš Latinović je rekao da je projekat pretvaranja „manježa“ u muzej terakote u toku.
- Sa druge strane, ovaj objekat u kasarni koji je spomenik kulture, biće zaštićen i spasen od propadanja i što je najvažnije, ponovo će da dobije svrhu, postaće koristan. Vojne vlasti su pre šest meseci dozvolile parcijalizaciju svojih objekata, što će nam olakšati posao. Kasarna je kao kompleks u interesu grada, ali ćemo parcijalno rešavati, deo po deo. Uskoro će uslediti merenja, procena vrednosti, a zatim ćemo ući u pregovore sa vojskom - rekao je Latinović i izrazio uverenje da će brzo doći do rešenja, bar u ovom delu kada je u pitanju „manjež“. On nije mogao da precizira o kojim novčanim sredstvima je reč, jer se radi o rekonstrukciji i sanaciji „manježa“ i njegovog pretvaranja u muzej, što je veoma obiman posao i neće ga rešavati samo lokalna samouprava, nego će u poduhvat biti uključena i država, odnosno nadležna ministarstva.
Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ mr Slobodan Kojić izrazio je zadovoljstvo što je konačno počela realizacija na koju se dugo čekalo - rekonstrukcija „Terinog“ ateljea i pretvaranje dela kasarnskog prostora u muzej.
- Logično, sada se nameće pitanje rešavanja studentskog koledža, odnosno edukativnog centra, za koji postoji velika potreba. To mora da se dogodi nakon rekonstrukcije ateljea i rešavanja pitanja smeštaja skulptura. Nakon 29 godina od osnivanja „Tere“, akumulirali smo izuzetno respektabilno znanje, koje treba da prenesemo, što se, u stvari, zahteva od nas. Nameće se potreba da Evropi ponudimo nešto što nema nijedan edukativni centar, a mi to posedujemo - rekao je Kojić.
Inače, pre dve sedmice Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine odvojio je 17.100.000 dinara, što je prvi deo od predviđenih 26 miliona, za rekonstrukciju „Terinog“ ateljea na „Pogonu dva“ Industrije građevinskog materijala „Toza Marković“.