Datum 09.09.2011.
Predsednik opštine Ilija Vojinović i direktor novosadske firme „General projekt“ Gena Nikolić danas su potpisali sporazum o poslovnoj saradnji. Sporazum podrazumeva investiranju u energetske potencijale opštine, na bazi obnovljivih izvora energije, a u cilju bolje energetske efikasnosti. Firma „General projekt“ trebalo bi da izgradi novu kotlarnicu koja kao energetsko gorivo ne bi koristila skup gas, nego jeftinu bio masu:
- Ugovor o saradnji je korak da dobijemo alternativno i jeftinije grejanje, a on ne podrazumeva nikakva finasijska sredstva opštine. Kikinda je poljoprivredni kraj. Žetveni ostaci kupovali bi se od ovdašnjih zemljoradnika. Ako sve ovo realizujemo onako kako smo zamislili, grejanje bi za građane trebalo da bude jeftinije- rekao je predsednik Vojinović.
Direktor „General projekta“ Gena Nikolić je nakon potpisivanja sporazuma o poslovnoj saradnji, naveo spremnost da u realizaciju ovog projekta bude uloženo oko dva miliona evra:
- Prva faza podrazumeva izgradnju kotlarnice na bio masu da bi iduće sezone mogli već da započnemo isporuku toplotne energije na postojeći sistem. Druga faza odnosi se na izgradnju depoa za bio masu koja bi se sakupljala na teritoriji kikindske opštine. Nama treba 80.000 tona bio mase, pri čemu bi otkupna cena bale biljnih ostataka od pšenice ili kukuruza stajala između 30 i 35 evra-pojasnio je Nikolić.
Član opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti i investicije Branislav Čolak, rekao je da osnovni razlog da se lokalna samouoprava odluči za ovaj projekat finasijske prirode. Kako se prilikom potpisivanja sporazuma čulo, ako bi projekat zaživeo i JP „Toplana“ dobila novu kotlarnicu, cene daljinskog grejanja ne bi se menjala naredne dve godine, a ubuduće bi se usklađivala tako da bude 50 odsto niža od aktuelne cene prirodnog gasa.
Inače, u državnom bilansu bio masa učestvuje samo sa jedan do 1,5 odsto, iako se u Srbiji godišnje proizvede čak oko 11,5 miliona tona. Kada bi se, upozorava stručnjaci, iskoristila samo četvrtina raspoložive bio mase, nastale od biljnih ostataka pšenične ili sojine slame, kukurozovine i drugih biljnih ostataka, uštedelo bi se više od 1,5 miliona litara ulja za loženje.