Datum 22.09.2011.
Višemesečnom zlopaćenju tročlane porodice Lerinci došao je kraj, jer je lokalna samouprava odlučila da im na korišćenje ustupi kuću u Nakovu koja je u opštinskom vlasništvu. Supružnici Ištvan i Emilija i njihov osamnaestogodišnji sin Igor, odličan učenik Srednje ekonomsko trgovinske škole, živeli su memljivom kućerku od dvadesetak kvadrata bez struje i vode u ulici Stevana Sinđelića, nadomak Melinog groblja:
-Kada smo iz medija saznali da ova porodica živi u nehumanim uslovima, odlučili smo da im pomognemo. Nažalost, u našoj opštini ima mnogo porodica koje su ugrožene i kojima je potreban socijalni stan. Lerinci su na korišćenje dobili kuću u Nakovu.
Ideja lokalne samouprave jeste da višečlane socijalno ugrožene porodice pokušamo da smestimo u seoska domaćinstva, gde bi mogli da za svoje potrebe proizvode hranu. Igor će kao i ostali učenici iz seoskih sredina, imati obezbeđen besplatan autobuski prevoz. Ovo je još jedna potvrda da kao socijalno odgovorna lokalna samouprava nastojimo da pomognemo svim našim sugrađanima. Kikindska opština izdvaja velika sredstva za socijalna davanja- kaže pomoćnica predsednika opštine Gordana Bulatović.
Inače, opštinski stanovi dodeljuju se licima putem konkursa kada je neki od njih slobodan. Mogu da ih dobiju isključivo lica koja su u socijalnom problemu, a koja moraju da prikupe potrebnu dokumentaciju. Na osnovu bodovanja, konkursna komisija donosi odluku kome će dodeliti stan. Opština raspolaže sa pedesetak socijalnih stanova, koji se dodeljuju na određeno vreme od pet godina.
Išvan, Emilija i Igor, veoma su srećni što će turobnu svakodnevicu zameniti životom koji je dostojan čoveku:
-Presrećni smo, jer više nećemo morati da strahujemo od beskućnika i pijanih huligana koji su nekoliko puta pokušali da nas izbace iz ove ruine. Ključeve kuće u Nakovu već smo dobili, a u nju ćemo se preseliti čim se snađemo za prevoz stvari. S pram ove, kuća u Nakovu je pravi dvorac. Ne možemo da zamislimo da ćemo opet živeti u kući koja će imati sve prozore, vrata i što je najvažnije struju i vodu. Hranu koju iz Narodne kuhinje dobijamo, morala sam da podgrevam na improvizovanom šporetu od cigala i metalne rešetke ispod koje sam palila vatru- priča Emilija, od čije livničke plate žive Lerinci.
I Igora je veoma obradovala vest o skorašnjem preseljenju u Nakovo. Priznaje da mu neće teško pasti što će morati da u školu putuje autobusom:
-Ne znam šta bi sa nama bilo da smo ovde morali da provedemo zimu. Kada su mi nedavno mladi socijalisti doneli udžbenike, pa više ne moram da učim iz tuđih, na čemu sam im neizmerno zahvalan, poželeo sam da dobijem novu kuću. Nisam ni slutio da će mi se želja ispuniti. Ganula me je odluka
učeničkih parlamenata moje škole i Gimnazije „Dušan Vasiljev“ da pokrenu humanitarnu akciju kako bi mi pomogli. Hvala njima, ali i svima koji su doprineli da roditelji i ja dobijemo kuću u Nakovu. Ako bi bilo mogućnosti, voleo bih da nakon srednje škole nastavim školovanje- kaže Igor.