Proteklog vikenda u Kikindi je, u
organizaciji lokalne samouprave, održana najpoznatija turistička manifestacija
grada na severu Banata - „Dani ludaje“. Izmereni su najteži i najduži plodovi,
napravljena je i pita od „banatske banane“, dugačka 101 metar, što će, po svoj
prilici, ući u Ginisovu knjigu rekorda. Za 23 godine, koliko se slavi ludaja u
Kikindi, ova manifestacija je prerasla u nešto što se može smatrati zaštitnim
znakom Kikinde i što naš grad izdvaja na turističkoj mapi Srbije. U Odeljenju za turizam ocenjuju da je tokom
tri dana Kikindom prošetalo oko 15.000 posetilaca. Prema rečima Dragoslava
Ugarčine jednog od osnivača i utemeljivača ove turističke promenade,
organizovano je u naš grad prispelo skoro 1.000 posetilaca.
Dragoslava Ugarčinu, saradnika u Odeljenju za turizam, pitali smo šta to od 30-ak događaja u trodnevnom programu, osim merenja ludaja i proglašenja pobednika, zaslužuje da bude pomenuto.
Program je menjan, od početka, pa na ovamo, prilagođavan i proširivan. Trudili smo se da budemo originalni i pokažemo nešto što je karakteristično za naše podneblje. Ipak, izdvojio bih deo subotnjeg zabavnog programa, koji se dešavao na Trgu, a to je „Banatski fruštuk“. Tu su bile razne đakonije, onakve kakve su od davnina, što su naše bake spremale i koje nose neko etno obeležje. To je ta naša gastro ponuda, karakteristična vizuelnost štanda. Dakle, to je stara vojvođanska kuhinja. „Fruštuk“ traje već godinama i privlači ogromnu pažnju. U njemu učestvuju žene mesnih zajednica naše opštine. Prošle godine smo imali prezentaciju kuhinje iz Mađarske, a ove su nam došli gosti iz slovenačkog mesta Šentjur, koji su nam „parirali“ svojom ponudom.
Svakako treba pomenuti i karneval dece sa maskama od ludaje i drugih plodova jeseni. Program privlači veliku pažnju, učesnici su brojni, kostimi predivni i vidi se da su nastavnici i roditelji uložili veliki trud. Mislim da je ovaj naš karneval kostimirane dece,možda, najbolji u Srbiji.
U likovnom delu treba pomenuti izložbu slika majstora naive u Savremenoj galeriji Narodnog muzeja. Izložba koja potencira ovaj plod banatske ravnice je kompatibilna sa ovom manifestacijom. Slike majstora naive imaju svoju publiku i radi se o neospornom kvalitetu učesnika ove izložbene postavke.U ovoj tradicionalnoj izložbi koja se ranije zvala „Tikva na slici, slika u srcu“, koja je u programu još od 1995. godine, učestvovali su majstori naive poput Pavela Cicke, Marci Markova, pokojne Zuzane Halupove, a tu su i predstavnici Jagodinske škole, poput Vladimira Kepića, i drugih...Svi oni su bili gosti izložbene postavke posvećene ludaji.
Da li „Dani ludaje“ kao neprofitabilna manifestacija mogu da doprinesu razvoju turizma u Kikindi?
Mi nismo turistički atraktivna zona, ali se trudimo da to postanemo. „Dani ludaje“ su, ipak, dobili neki komercijalni karakter. Grupe i oni koji dolaze u Kikindu ostave ovde određenu količinu novca. Na žalost, nismo u moguđnosti da izvršimo pravilnu procenu o kojoj je cifri reč, ali je istina da sve više ljudi sa strane posećuje Kikindu. Dobro je što se već tri godine, neposredno pred „Dane ludaje“, oglašavamo u Novom Sadu i Beogradu, gde kostimirani mališani, tamburaši i dobošar pozivaju Novosađane i Beograđane da dođu u Kikindu. To je medijski dobro propraćeno i nastavićemo u tom pravcu. Uopšte, ovu našu manifestaciju mediji su prepoznali kao veoma interesantnu i sve više ljudi zna šta se drugog vikenda u oktobru događa u Kikindi, evo već 23 godine.
Pita za Ginisa je napravljena, a koja je procedura da se rekord zvanično upiše?
Mi smo sve evidentirali kamerama, svaki deo proizvodnje i pečenja, kao i merenja pite od ludaje dugačke 101 metar. Prikupljenu dokumentaciju ćemo predati i jedna od Ginisovih komisija će je pregledati. Verujemo da će ovo što smo uradili biti dovoljno da uđemo i u ovu knjigu koja beleži neobične rekorde koje postižu ljudi širom planete. Dogodine bi trebalo da pravimo još dužu pitu i u pregovorima smo da peć u kojoj je pečena rekorderka, ostane u Kikindi.