15.02.2012.
Uroš Pavlov iz Srpske Crnje, student prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pobednik je sedmog kvalifikacionog takmičenja u beseništvu „Besede u Zoranovu čast“. Stručni žiri u sastavu: Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke, Miloš Đajić, direktor Centra za edukaciju DS, Branko LJuboja, načelnik Opštinske uprave, Nebojša Tepavac, predsednik IO OO DS, a kojim je predsedavao Zoran Alimpić, član predsedništva DS, nije imao dileme u pogledu najboljeg besednika. Uroševa beseda „Vera u pravi put“ ostavila je najjjači utisak na žiri, ali i publiku koja je do poslednjem mesta ispunila Narodno pozorište, i sa uživanjem slušala besede mladih ljudi kojima je uzor prvi demokratski premijer, reformator i vizionar dr Zoran Đinđić.U konkurenciji desetoro besednika i besednica iz Čoke, Srpske Crnje, Smederevske Palanke i našeg grada, drugo mesto pripalo je Kikinđaninu Igoru Stojiloviću, a treće sugrađaninu Mariu Bojiću:
-Smatraću da sam ispunio misiju ako svakome ko izađe iz sale, ostanu u sećanju moje reči. Poruka moje besede jeste ukazivanje na to da svi samo govorimo o putu dr Zorana Đinđića, a praktično stojimo u mestu. Cilj je da se pokrenemo i učinimo nešto kako bi došlo do napretka-rekao je Uroš.
Za ovogodišnju temu „Beseda u Zoranovu čast“ izabrana je njegov citat:“Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako osećanje nade i volje pobedi nad osećanjem praznog mudrovanja i cinizma“. Priznajući da je sa zadovoljstvom prihvatio da predsedava žirijem i ocenjuje besednike u gradu u kojem je i poteklo ovo takmičenje, Zoran Alimpić je rekao:
-Ovo je najbolji način da se setimo dr Zorana Đinđića, čoveka koji je umeo svojim govorima, rečima i metaforama da stvori slike u glavama svih nas. Svojim rečima, znanjem i trudom on je bio pokretač društva. Sećanjem na Zorana, ukazujemo na viziju koju je imao- ukazao je on.
Kvalifikaciono takmičenje obeležio je i nastup Kristijana Miškova, učenika trećeg razreda Srednje tehničke škole u Kikindi. Besedom „Tvrd orah i ljuska koja ga štiti“ , Kristijan je rasplakao sebe i veći deo publike, a žiri duboko ganuo:
-Na ovom takmičenju predstavljao sam decu bez roditeljskog staranja. Namera mi nije bila da pobedim, nego publici približim njihov gorak život i razbijem predrasude, jer nismo u društvu prihvaćeni na pravi način. Obično se za nas misli da smo, najblaže rečeno, problematični- kazao je Kristijan i nastavio:
- Sa sedam meseci ostao sam bez roditelja. Do 2005. godine živeo sam u Dečijem selu u Sremskim Karlovcima, a naredne dve u Domu za nezbrinutu decu u Beloj Crkvi. Kada sam se napokon vratio u rodni grad, završio sam u hraniteljskoj porodici. Kao najrođenijeg, prihvatili su me Marija i Laza Danilov. Mnogo mi je značilo što su, kako ih oslovljavam, mama i tata, bili prisutni dok sam pokušavao da do kraja ispričam svoju životnu priču. Grlo mi se stezalo, a suze kotrljale niz lice, govoreći da mi nedostaje stariji brat koji je u zatvoru. Drago mi je što sam kao tvrd orah, konačno obavijen ljuskom koja će me štititi- priznao je Kristijan i naglasio da mu je njegov profesor srpskog jezika Jovan Jovanović, puno pomogao u pripremanju za takmičenje.
Prema oceni žirija, tokom prethodnih sedam godina nije se čula dramatičnija i emotivnija beseda. Zato su mladiću, kojeg su smoždile emocije, dozvolili da uzme papir i teškom mukom pročita svoju besedu.
„Besede u Zoranovu čast“ organizovali su Demokratska stranka i Fondacija „dr Zoran Đinđić“. Polufinalno takmičenje održaće se 3. marta u Novom Sadu, a finale dvet daan kasnije u Beogradu.