28.02.2012.
Promocija spisateljskog prvenca „Žeravica svetske košarke“ slavnog igrača i trenera , rođenog u Novom Miloševu, izazvala je veliko interesovanje, kako je i sam priznao, njegovih Kikinđana, pa je svečana sala Narodnog muzeja bila puna sportskih prijatelja i poštovalaca Ranka Žeravice. Životnu priču o osobi koja je uspela da od banatskog blata stigne do olompijskog zlata, sa uživanjem su, pored ostalih, pratili predsednik opštine Ilija Vojinović i pokrajinski poslanik Savo Dobranić:
-Posebno mi je zadovoljstvo što u Kikindi mogu da pozdravim, slobodan sam to da kažem, našeg sugrađanina Ranka Žeravicu. Kao kikindski gimnazijalac, Ranko je svoje prve košarkaške korake napravio upravo u ovom gradu. O Ranku se može danima pričati. To prepuštam ljudima koji se bolje u košarku razumeju od mene, poput još jednog Kikinđanina Milutina Pavlovića koji je priređivač knjige „Žeravica svetske košarke“. Pravo je zadovoljstvo što možemo da ugostimo ikonu srpske i svetske košarke- rekao je Vojinović.
Dvočasovni program tokom kojeg su se prisutnima obratili Bratislav Đorđević i Milutin Pavlović, na čiji je nagovor knjiga i nastala, i projekcije kraćeg dokumentarnog filma o vrsnom igraču i košarkaškom pedagogu, reč je uzeo Žeravica priznavši da bi voleo da se nalazi u zgradi Gimnazije:
-Nezaboravne uspomene vežu me za kikindsku Gimnaziju. Iz nje sam izašao kao vaspitan i obrazovan čovek. Nedaleko od nje, prvi put sam se susreo sa košarkaškom loptom i sa drugovima zaigrao magičnu igru. Bila je to ljubav na prvi koš. Najteže mi je pao dolazak u Beograd, jer se dogodio u trenutku kada mi je porodica ostala bez ičega. Tada sam zbog gladi prihvatio da treniram žensku ekipu Radničkog, jer je uz posao trenera išao i ručak u menzi, iz koje sam iznosio hleb i delio ga sa drugarima- prisetio se stručnjak koji je vodio „Crvenu zvezdu“ , „Partizan“, nekoliko inostranih klubova i reprezentacije Jugoslavije i Argentine. Igrači su ga poštovali zato što je mladima pružao priliku da igraju velike utakmice. Danas mu zahvaljuju zato što je od njih napravio, ne samo igrače, već i ljude.
-Drago mi je što knjiga kod ljudi budi različite emocije. Imam materijala za još jednu jer sam uvek,da bih mogao da analiziram, beležio sve što sam radio- kazao je Žeravica.