29.03.2012.
Član Opštinskog veća zadužen za privredu i ekologiju Nenad Grbić, odbacio je danas zlonamerne kritike pojedinih opozicionih stranaka i njihove tvrdnje da je projekat fabrike za preradu vode predizborni trik aktuelne vlasti. Neutemljene priče koje za cilj imaju manipulaciju javnosti kako ova vlast nekoj narednoj želi da ostavi dugove i kredite, najblaže rečeno je nekorektna- ocenio je Grbić i podvukao da su se upravo najžešći kritičari kapitalnog projekta kakva je fabrika za preradu vode, prezadužili opštinu:
-Istini ne odgovara ni njihova tvrdnja da se „od juče“ bavimo ovom temom. Taj proces traje skoro dve godine. Da bi se ušlo u realuzaciju ovakvog projekta trebalo je imati viziju kako ga započeti i završiti. Odgovorno tvrdim da se nijedna prethodna vlast nije na odgovoran način bavila idejom da se u Kikindi izgradi takvo postrojenje. Avgusta prošle godine obavili smo ozbiljne razgovore sa potencijalnim izvođačem radova iz Poljske koji je insistirao da bude većinski vlasnik fabrike i da mu se poveri tretman upravljanja otpadnim vodama. Na tako nešto nismo pristali jer smo odgovorna vlast. Ne želimo da donosimo odluku o javno-privatnom partnerstvu koje će biti štetno za naše sugrađane kao što je to slučaj sa kompanijom A.S.A. Upravo su naši prethodnici nama ostavili da vraćamo dugove na osnovu potpisanih ugovora iz 2005. godine, sa grejs periodom od tri godine. Ova vlast iza sebe nema nijednu aferu, a opštinu i građane nije zadužila ni za jedan dinar ili evro- kategoričan je Grbić.
On se osvrnuo i na prekinutu sednicu lokalnog parlamenta na kojoj su odbornici trebalo da se izjasne o zaduživanju opštine za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda, vezanu za izgradnju fabrike vode:
-Da bi se upustili u ovaj ponavljam kapitalni projekat, trebalo je najpre da se obezbedi saglasnost Ministarstva finansija na emisiju obveznica od 614 milion dinara, koja će ,uzgred rečeno, važiti godinu dana. To je trebalo da bude prvi korak u realizaciji ovog projekta. Da su je odbornici podržali, usledio bi drugi- raspisivanje javnog poziva za projektovanje i izgradnju fabrike vode. Tek nakon otvaranja ponuda i potpisivanja ugovora sa potencijalnim izvođačem, stigli bi do municipalnih obveznica- kaže Grbić i ističe da svaka vlast, ova ili neka druga, može da odustane od javnog poziva i da projekat ostane nereralizovan.
Prema njegovim rečima, ideja je bila da finansiranje fabrike vode opštinskih hartijama od vrednosti ne traje duže od šest godina. Ukazao je i da je prethodna vlast uzela dva kredita od ukupno četiri miliona evra koji, zajedno sa kamatama, iznose oko 600 miliona dinara, koliko je i zaduživanje lokalne samouprave municipalnim obeznicama:
-Odgovorno tvrdim da svaka naredna vlast neće imati drugo rešenje nego da opštinskim hartijama od vrednosti realizuje ovako kapitalnu investiciju- zaključio je Grbić.