I paori u
kikindskoj opštini privode kraju jesenje radove u polju. Pšenica je posejana na
preko 11.000 hektara, što je za skoro 1.000 hektara više nego lane. Razlog nije
u stimulativnoj ceni žita, koliko u plodoredu. Jedino je vreme bilo naklonjeno
poljoprivrednicima. Sve drugo bilo je protiv njih. Od preniskih cena
poljoprivrednih proizvoda, do preskupih troškova setve. Cena 100 kilograma
veštačkog đubriva MAP (monoamonijum fosfat) dostigla je cenu i do 90 evra za
100 kilograma. Inače, prosečna cena „veštaka“ iznosila je u septembru 5.200
dinara, a godinu dana ranije 1.700 dinara za 100 kilograma. Poskupelo je i
seme, da ne govorimo o ceni nafte. Zbog nedeklarisanog semena i manje upotrebe
veštačkog đubriva, ni prinos ne može da bude dobar. Po oceni agroekonomista,
imajući u vidu sadašnju cenu pšenice (oko 14 dinara) repromaerijal, oni koji u
narednoj žetvi ne ostvare prinos manji od četiri tone po hektaru, izgubiće
najmanje 10.000 dinara po jedinici površine. Sa druge strane, ni naredne godine
ne očekuje se veći skok cene žita, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.
U svetu su povećane površine pod ovom poljoprivrednom kulturom, te joj cena
stagnira zbog odnosa ponude i potražnje.
Sa kukuruzom kojeg je ove jedeni bilo na čak 22.000 hektara, paori u kikindskoj opštini imaju još više glavobolje. U odnosu na lane, cena mu je više nego prepolovljena i sada 100 kilograma košta oko 800 dinara. Da problem bude veći, niko neće da ga kupuje. NJegov prinos u opštini i nije bio tako loš, imajući u vidu sušno leto - oko šest do sedam tona po hektaru.
Prinos sa oko 1.800 hektara pod šećernom repom bio je priločno dobar. Proizvođači su, u proseku, ostvarili 50 tona po jedinici površine, uz odličam procenat šećera. Stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stanice u Kikindi Zoran Simić, smatra da je jedan od razloga dobrog prinosa taj što šećernu repu seju, uglavnom, verzirani poljoprivredni proizvođači, koji znaju šta je i kada neophodno ppeduzeti tokom vegetacije „slatkog korena“.
U kikindskoj opštini suncokretom je bilo zasejano oko 13.000 hektara. Ostvaren je prosečan prinos od oko 2,6 tona po jedinici površine.
Pomenimo na kraju da je ove jeseni ozimi ječam zasejan na blizu 500 hektara.