Ključeve 16 stanova stambenog objekta, u ulici Dušana Vasiljeva, danas su dobile izbegličke porodice iz BiH i Hrvatske, koje imaju prebivalište na teritoriji grada Kikinde. Stanovi su izgrađeni u okviru projekta Regionalnog stambenog programa, potprojekta 5. U Srbiji, kao vodeća institucija, tim projektom upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije. Vrednost radova iznosila je nešto više od od 407.000 evra, a lokalna samouprava obezbedila je lokaciju i prateću infrastrukturu. Izgradnja trospratnice, površine oko 895 kvadratnih metara, finansirana je iz donatorskog Fonda Regionalnog stambenog zbrinjavanja. Da je sugrađanima koji su konačno dobili siguran krov nad glavom ispunjen jedan od najvećih snova, konstatovao je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:
-Ovde smo da sa vama podelimo radost novog početka, novih uspomena, osmeha i zajedničkih radosti. Mnogi od vas su godinama maštali o ovom trenutku. Prethodno su preživeli užase 90-tih. Ovim činom potvrđujemo da Republika Srbija, zajedno sa svojim partnerima, istrajava u želji da pomogne svim građanima i omogući im osnovne uslove za život, a grad Kikinda iznađe sve načine kako bi se ovaj proces ubrzao- poručio je Lukač. Korisnici su stanove dobili u zakup, a moguće je da ih docnije otkupe po povlašćenim cenama prema Zakonu o izbeglicama. O važnosti Regionalnog stambenog programa govorili su Leoneta Pajer, predstavnica Delegacije EU u Srbiji, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru i Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:
-Mi smo samo u Kikindi podržali 352 stambena rešenja. Nije sve ove godine bilo lako i jednostavno. Naš je posao da što manje ljudi bude pod tuđim krovom i da stambeno zbrinemo i preostala izbegla lica- kazao je Cucić. Svečanom uručenju ključeva prisustvovao je i Stefan Almehagen Sandstad, drugi sekretar ambasade Kraljeine Norveške, dok se u ime stanara ove zgrade obratila Slavica Šević. Kao četrnaestogodišnja devojčica, u Kikindi je za porodicom izbegla iz Gline. Sad je samohrana majka:
- Nakon “Oluje” i ja sam se našla u izbegličkoj koloni. Najpre smo bili kod rođaka. Nakon četvrt veka podstanarskog života, u ovom stanu ćemo novu sreću i nadu pronaći moja osamnaestogodišnja ćerka i ja. Poput mojih novih komšija i nas dve konačno rešavamo najveći problem- priznala je ona.
