U Parku prijateljstva ''Narvik'', polaganjem venaca na spomenik kikindskim internircima, obeleženo je 80 godina od stradanja naših sugrađana u Norveškoj u Drugom svetskom ratu. U znak sećanja na 46 Kikinđana koji su nasilno deportovani u ozloglašeni logor Beisfjord, od kojih je samo sedam preživelo, vence su položili predstavnici Gradske uprave Kikinda, Društva srpsko-norveškog prijateljstva, SUBNOR-a, kao i Srpskih ratnih veterana Kikinda. Događaju su, između ostalih, prisustvovali načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Milivoj Linjački, predsednik Skupštine grada Kikinde, Mladen Bogdan, kao i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, koja je tom prilikom istakla da je prijateljstvo srpskog i norveškog naroda potpisano sporazumom o bratimljenju Kikinde i Narvika, još 1975. godine, kao i da spomenik ’’Kamene ruže’’ simbolizuje čvrstinu i neraskidivost prijateljstva dva naroda, koje se i danas neguje.
Zamenica gradonačelnika dodala je da su internirani Kikinđani prošli kroz strahotu i golgotu surovih klimatskih uslova na severu Norveške u polarnom krugu. Zahvaljujući požrtvovanosti i plemenitosti Norvežana, koji su rizikovali svoje živote i dali sve od sebe da pomognu logorašima, omogućeno je bar nekima da se vrate svojim kućama:
¬¬’’Te 1975. godine intenzivirali su se kontakti između srpskog, odnosno jugoslovenskog naroda preko raznih aktivnosti kao što su razmene studenata, ali i đaka kikindske Gimnazije sa učenicima iz Narvika, odlaska mnogih naših delegacija i umetnika, a mnogi se sećaju i dolaska mladih Norvežana koji su boravili tokom leta učestvujući na radnim akcijama. Mnogi naši sugrađani su odlazili u Narvik, zasnovali porodice i tako ojačali širenje srpske zajednice u Norveškoj. Ne treba da zaboravimo veliku pomoć Vlade Kraljevine Norveške našoj zemlji koja i danas postoji u vidu bespovratne finansijske pomoći pre svega za obnovu infrastukture, iz oblasti saobraćaja, zdravstva i kulture, a treba pomenuti i izdašne stipendije za hiljade naših učenika. Nama je cilj da to prijateljstvo i dalje postoji, da se neguju lepi odnosi i trudićemo se da ta saradnja bude što sadržajnija’’.
Negovanje i održavanje kulture sećanja na stradanja naših sugrađana najvažniji je cilj Društva srpsko – norveškog prijateljstva:
’’Nažalost, ali relacija između Norveške i Srbije poljuljana je ratom devedesetih godina u nekadašnjoj Jugoslaviji i teško uspevamo da je revitalizujemo i vratimo u vreme pre nego što se to sve desilo. Želimo da vratimo karavane prijateljstva, bratske posete i da razvijamo veliko prijateljstvo dva naroda, kao što su srpski i norveški’’, istakao je Tibor Firedi, sekretar Društva srpsko-norveškog prijateljstva.
U okviru obeležavanja, kustos istoričar, Milan Pušara, priredio je izložbu fotografija i predavanje pod nazivom ’’Stradanje na severu’’:
’’Ova godina je u znaku dva tužna jubileja kao što je Krvavi januar i 80 godina od interniranja naših sugrađana u norveške logore. Izložba je osmišljena kako bi se osvežila kultura sećanja. Na izložbi se može videti hronološki tok od momenta odvođenja, do života u logoru i do načina kako su Kikinđani izgubili svoje živote’’.
