Polaganjem venaca na spomen obeležje i komemorativnim skupom na Železničkom groblju u Kikindi, obeležena je 104. godišnjica proboja Solunskog fronta. Kikinda je u Prvom svetskom ratu dala nekoliko stotina ljudi. I pored toga što je bila deo Austrougarske, Kikinda je pokazala veliki patriotizam i zajedno sa saveznicima dovela do konačne pobede. Vence na spomen obeležje položili su predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, sekretar Sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove, Vlado Trtić, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije, članovi Saveza potomaka ratnika Srbije, SUBNOR-a, Srpskih ratnih veterana Kikinde, ali i predstavnici drugih boračkih organizacija i udruženja građana.
''Obeležili smo proboj Solunskog fronta, jedan od najvažnijih događaja u našoj savremenoj istoriji, koji je predstavljao korak do okončanja i pobede u Prvom svetskom ratu na ovim prostorima, oslobođenje svih srpskih zemalja i toliko dugo čekano ujedinjenje. Mi danas želimo da odamo počast i priznanje našim precima i svima onima koji su poginuli boreći se u Prvom svetskom ratu, koji su nam pokazali da je sve ono za šta se mi danas zalažemo poteklo upravo od naših predaka. Srpski narod uvek je želeo slobodu, to je nešto čemu smo oduvek težili i ono za šta se i danas borimo. Jedinstvo nam je potrebno svakog dana, pogotovo u ovim teškim vremenima kada treba da budemo ujedinjeni oko nekih najvažnijih pitanja'', istakao je Bogdan.
Posle golgote prelaska Albanije, gde je u tim momentima izgubljeno čak 144.000 života, oporavljena srpska vojska sa nekoliko brodova krenula je put Soluna, kako bi se pridružila saveznicima, Britancima, Francuzima i Italijanima:
''Srpska vojska probila je deo Solunskog fronta na Kajmakčalanu, 15. septembra 1918 . Time su otpočele završne borbe za oslobođenje Srbije u Prvom svetskom ratu, a okončane oslobođenjem Beograda 1. novembra 1918. godine. Za borbu u osvajanju slobode smo se dokazali u prethodnih stotinak godina. Nadam se da će se i naša deca voditi istim načelima i pravim životnim vrednostima'', istakao je Lazar Demić, iz Gradskog odbora Saveza potomaka ratnika 1912. do 1920. godine.
