Svečana sala Narodnog muzeja u Kikindi bila je večeras mesto susreta istorije, sećanja i tradicije. Povodom velikog jubileja – 80 godina od kolonizacije Vojvodine (1945–1948) upriličen je bogat program koji je podsetio na sudbine hiljada porodica koje su, tražeći bolji život pod vojvođanskim nebom, zauvek izmenile krvnu sliku ovih prostora. Programu su prisustvovali gradonačelnik, Mladen Bogdan i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.
''Obeležavanje osam decenija od kolonizacije nije samo pogled u prošlost, već dug prema našim precima. Važno je da razumemo svoje korene kako bismo gradili budućnost na temeljima zajedništva i međusobnog poštovanja'', poručio je gradonačelnik.
Članica Gradskog veća, Marijana Mirkov, u svom obraćanju posebno se osvrnula na ljudsku stranu ove velike seobe:
''Moramo imati duboku empatiju prema kolonistima i svemu kroz šta su prošli. To su ljudi koji su ostavili svoja ognjišta u kršu i kamenu i došli u nepoznato, donoseći sa sobom samo hrabrost i svoje običaje koje su uspeli da sačuvaju do danas.“
O naučnom i činjeničnom značaju ovog pokreta stanovništva govorio je dr Milan Micić, koji je istakao da kolonizacija nije bila samo administrativni proces, već dubok društveni potres.
''Kolonizacija Vojvodine koja je sprovedena između 1945. i 1948. godine predstavlja jedan od najvećih planskih migracionih procesa u ovom delu Evrope. U tom periodu, u Vojvodinu je stiglo oko 42.000 porodica, odnosno blizu 250.000 ljudi iz pasivnih krajeva tadašnje Jugoslavije – Bosanske Krajine, Like, Banije, Korduna, Crne Gore i Hercegovine'', podsetio je dr Micić.
Pored njega, reč su imali i istoričari dr Jelena Veselinov i mr Pavle Orbović, kao i etnolog Bogdan Šekarić, koji su iz različitih uglova – od dokumentarnog do etnološkog – osvetlili ovaj značajan period naše prošlosti.
Poseban ton večeri dali su članovi KUD-a ''Petar Kočić'' i učenik Dragan Jovanić iz Novih Kozaraca, kao i članice Udruženja žena Novi Kozarci koji su pesmom, igrom i hranom oživeli duh zavičaja svojih predaka, dokazujući da tradicija i nakon 80 godina živi punim plućima.
