Učestale kiše krajem juna ne odgovaraju iđoškim vinogradarima. Zbog vlage i visoke temperature moraju vinograde često da hemijski tretiraju. Grožđe, inače,voli sunce, što slast bobicama i jačinu vinu daje. Gotovo svi iđoški vinogradari učlanjeni su u Udruženje vinara i vinogradara "Šasla", osnovano 2001. godine. Recimo i to da je vrsta vinove loze "šasla" poreklom iz Male Azije. Najpre je stigla u Francusku, a odatle se rasprostrla po Evropi i dospela i na iđoško vinogorje.
Kako veli sekretar udruženja Milenko Šogorov, "Šasla" broji 56 članova, a na rudinama oko Iđoša trenutno ima oko 20 hektara vinogradima. Nekada, 60-ih godina prošloga veka, loze je bilo na preko 60 hektara. Ipak, u poslednje vreme ima mladih ljudi koji se vraćaju vinogradima, te Šogorov sa zadovoljstvom veli kako su lanjske i ove godine mladi kalemovi zasađeni na novih 2,5 hektara.
Iđošani vole klasične, autohtone sorte, poput "šasle", crvene i bele "mašarke", "francuzera", "muskata", ali sve je više zasada "šardonea", "kaberne sovinjona", "frankovke", italijanskog i rajnskog "rizlinga", "sovinjona blan"...
Iđoški vinogradari i vinari na dobrom putu su da svoje udruženje, a i selo, proslave i postave na, kako bismo rekli, vinsku kartu Srbije. Tome je mnogo doprinela manifestacija "Dani loze, grožđa i vina" koju su već osam puta organizovali, a čiji je vrhnnac 14. februara, na svetog Trifuna. Međutim, da bi iđoški vinari postali čuveni i još više se višeproslavili i slavu sela proneli, moraju je da povećaju proizvodnju sa sadašnjih 25.000 do 30.000, na barem 70.000 litara vina godišnje.
- To je osnovni uslov, a drugi je da obilazimo razne sajmove, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu i da nosimo svoje proizvode na ocenu. Za tako nešto potrebni su novci i vreme, a i jednog i drugog fali nama, paorima. Geografsko poreklo možemo da autorizujemo i zaštitimo samo uz pomoć naučnih instituta i ocena na sajmovima. Nadamo se da ćemo jednom i to da ostvarimo - nada se Milenko Šogorov.
Inače, ove godine "poneli" su iđoški vinogradi toliko, da su vinogradari morali da kidaju mlade grozdove, i smanjuju rod, kako ne bi opteretili lozu. Nadaju se suncu posle ovih silnih kiša.Tamo negde u poznu jesen, oko svinjokolja, zimskih slava i svečanosti, biće pesme i veselja. Naravno, uz dobro domaće vino jer, kako vele oni dokoni, što malo rade, a mnogo mudruju, "ni žaba na suvom neće da krekeće".