Osam godina je predsednik Opštine Žombolj u susednoj Rumuniji, Gabor Kaba, tragao za slikama svoj zemljaka Stefana Jegera (1877-1964.), slikara rođenog u ovoj nama najbližoj varošici u Rumuniji. Doznao je da kikindska Narodna boblioteka "Jovan Popović" poseduje četiri slike srednjeg formata ovog majstora klasicističke epohe, koji je najviše stvarao u prvoj polovini 20. veka na ovim prostorima banatskim. Jeger je obitavao i slikao i na jednoj, i na drugoj strani. Boravio je u Vršcu, gde je 1923. godine uradio veliku sliku tehnikom ulja na platnu, na temu odbrane ovog grada od najezde Turaka, 1788. godine. Slika se nalazi u Rimokatoličkoj crkvi svetog Gerharda.
Živeo je u Čeneju, Tamišvaru, Aradu i svuda ostavljao umetničke tragove koje agilni Gabor Kaba traži za izložbenu postavku u rodnoj kući-muzeju ovog majstora kičice. U velikoj sobi, ateljeu ovog umetnika, već postoji desetak njegovih dela, mahom ulja na platnu. Nije na odmet znati da je sporazumom iz 1924. godine naša država sa Rumunijom uspostavila sadašnju granicu u ravnom Banatu. Komšijama je, kako smo se dogovorili, pripao Žombolj, a nama selo Jaša Tomić.
Kikindska lokalna samouprava, koja je sa Žomboljem još 1982. godine potpisala Povelju o bratimljenju, odlučila je da izađe u sustet Gaboru Kabi.
Delegacija Opštine Kikinda, na čelu sa predsednikom Ilijom Vojnovićem, otišla je u petak u Rumuniju, na "Dane Žombolja", svetkovinu koju su naše komšije slavile proteklog vikenda.
Kako je ranije dogovoreno, dela je Kabi na šestomesečnu pozajmicu predao Ilija Vojinović, na svečanosti u varoškoj kući. Dugo se visokim holom većnice, gde debatuju parlamentarci ove varošice sa nešto preko 11.000 meštana, prolamao aplauz, u znak odobravanja i zahvalnosti prema komšijskom gestu.Četiri Jegerove slike, rađene tehnikom ulja na platnu i šperploči, iz kolekcije kikindske Narodne biblioteke, krasiće umetničku postavku u muzeju, rodnoj kući slikarevoj.
Pored Vojinovića, kikindsku delegaciju činili su i član Opštinskog veća za kulturu i medije Miloš Latinović, direktor i osnivač Internacionalnog vajarskog simpozijuma "Tera", mr Slobodan Kojić, koordinator pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja za severni Banat Dragan Stojanović i šefica kabineta predsednika Opštine Julijana Jovanić.
Tokom petosatnog boravka u Žombolju, imali smo priliku da razgledamo prelepi park u centru varošice, da uživamo u modernim slikama nastalim ovih dana na, po prvi put održanoj, žomboljskoj slikarskoj koloniji na kojoj su učestvovali mladi umetnici iz cele Rumunije. NJihove slike, modernih formi i urbanih sadržaja, veoma se razlikuju od Jegerovih dela. Nije ni čudo, mnogo vremena je prošlo. Promenili su se uslovi života, režimi, došli smo do novih znanja. Umreži nas i poveza "internet", čvršće od svih lanaca i konopaca. Moderna slikarska umetnost je odavno "pobegla" od tema poput istorijskih bojeva, porodičnih portreta, mrtvih priroda, seoskih dvorišta, varoških trgova...
Promenio se i Žombolj. Postao je nešto svetliji i čistiji. Ima više izloga, prodavnica sa šarenim reklamama na engleskom jeziku. Podignute su nove, moderne kuće, sportska hala, dečji vrtić, nova školska zgrada...
Ipak, nešto ostaje nepromenjeno i nama, sa ove strane granice Banata, veoma poznato. Sa razglasa ispod šatri u centru varošice, gde dominira spomenik svetom Florijanu, paraju sluh snažni decibeli neke vrste rumunskog turbo-folka. Težak miris tek raspaljenog roštilja. Dosadni prosjak nas je ostavio na miru tek pošto smo pomenuli policiju. Nema sumnje, i nas i naše komšije čeka još veoma dug i naporan zajednički put.
Svakako da je u dvoje lakše, pa smo nedavno skupa konkurisali prema sredstvima Evropske unije, namenjenim prekograničnoj saradnji. Ako oni što odlučuju o sudbinama malih, odobre ove zajednički pisane i potpisane poduhvate, što se projektima zovu, biće to na našu, ali i "polzu" dragih nam komšija. Nešto se menja. Brzo, mnogo brže nego što smo navikli. Kao da je neko drugi trebalo da nam kaže da moramo zajedno i da tako valda bolje. Dao bog, videćemo!
Najmanje 100 godina stari hrast u parku u kojem se nalazi žomboljska gradska kuća dobro pamti i prošla vremena. Seća se kada smo komšijama prodavali "vegetu", "cipi-ripi", žvake, cigarete, farmerke, a kupovali delove za "lade", "dačije", prenosili kobaltne servise, stoljnjake, jaganjce, prasad. Pamti i šverc benzina kada je vozni park severoistoka Srbije pokretan naftom iz Ploeštija. Doživeće, valda, da obilazimo jedni druge, kao komšija kada dolazi komšiji, bez bodljikavih žica, rampi i granica.