Aktuelno

U Gradskoj kući organizovana je svečana dodela ugovora sugrađanima koji su ostvarili pravo na subvenciju lokalne samouprave za kupovinu bicikala. Ove godine za ovu meru apliciralo je 187 građana, od kojih su 174 dobila po 10.000 dinara. Sve prisutne građane koji su ispunili uslove konkursa pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan.

''Ogromno interesovanje svih vas koji ste konkurisali za ovu meru grada, pokazatelj je koliko vam ona znači. Pored toga što želimo da doprinesemo zdravim stilovima života, vozeći bicikl čuvamo životnu sredinu. Potrudićemo se da unapredimo način za konkurisanje za ovu meru naredne godine“, istakao je Bogdan.

Član Gradskog veća Đorđe Tešin podsetio je da ovaj konkurs svake godine izaziva veliko interesovanje, zbog čega se prijem zahteva otvori i zatvori u istom danu. Konkurs inače raspisuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

''Za Kikinđane je bicikl tradicionalno prevozno sredstvo, svi ih rado voze i ovo je način da pomognemo da dođete do novih dvotočkaša. Živimo u ravnici i to nam je prednost, a ujedno čuvamo životnu okolinu i propagiramo zdrav način života“, kazao je Tešin.

Sugrađani koji su potpisali ugovore potrebno je da odu do prodavnica iz kojih su uzeli predračune kako bi regulisali kupovinu odabranih bicikala. Svi oni koji nisu potpisali ugovore, to mogu učiniti naknadno u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
 

Kako bi se olakšao pristup velikom broju turista koji posećuju Rusko Selo, započeli su radovi na izgradnji novih parking mesta u neposrednoj blizini katoličkog groblja i sedišta Udruženja građana „Torontal”. Za ovu investiciju lokalna samouprava je opredelila 2,5 miliona dinara iz sopstvenih budžetskih sredstava. Radove su obišli gradonačelnik, Mladen Bogdan i Bojan Mikalački, član Gradskog veća.

''Ovaj projekat predstavlja kontinuitet ulaganja u razvoj seoskih sredina. Na ovoj lokaciji biće obezbeđeno između 24 i 25 uređenih mesta za parkiranje, što je direktan odgovor na realne potrebe udruženja koje beleži stalan porast posetilaca. Radovi se realizuju u sklopu šireg programa obnove seoskih puteva i pešačkih staza, čija ukupna vrednost iznosi blizu pet miliona dinara'', istakao je gradonačelnik.

Prvi čovek „Torontala”, Šandor Talpai, podsetio je da se ovo udruženje već pozicioniralo kao jedna od najvažnijih turističkih tačaka na mapi Kikinde:

''Samo tokom ove sezone ugostili smo oko 500 mališana u okviru jednodnevnih ekskurzija. Pored lepog prirodnog okruženja, kompleks nudi i brojne sadržaje poput batika, staze sa preprekama u šumi, grnčarije i edukativnih radionica za očuvanje starih zanata, što je posebno privlačno deci. Dosadašnji prilaz kompleksu bio je znatno komplikovaniji za veće grupe i autobuse, prvenstveno zbog prolaska teške poljoprivredne mehanizacije koja je stvarala gužve. Realizacijom ovog projekta taj problem će biti trajno rešen'', dodao je Talpai.

Ipak, krajnji cilj udruženja je da se na ovom prostoru ukupno oformi oko trideset parking mesta, čime bi se kompletna infrastruktura oko groblja i samog kompleksa u potpunosti stavila u funkciju i prilagodila svim budućim gostima.
 

U Mesnoj zajednici Nakovo uspešno su privedeni kraju radovi na uređenju pešačkih staza oko jezera koje se nalazi na samom obodu naselja. Za realizaciju ove značajne investicije izdvojeno je 12,4 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena putem konkursa za unapređenje ruralne infrastrukture koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Kako izgleda ova uređena lokacija, lično su se uverili gradonačelnik, Mladen Bogdan i član Gradskog veća Bojan Mikalački.

''Nakovo je, zahvaljujući zajedničkim naporima lokalne samouprave i Mesne zajednice, a pre svega na inicijativu samih građana, dobilo prelepo uređen kutak prirode. Ova lokacija više nije atraktivna samo za meštane Nakova, već privlači i stanovnike Kikinde i Banatskog Velikog Sela, pa čak i goste iz susedne Rumunije'', istakao je gradonačelnik, koji je zahvalio Pokrajini na finansijskoj podršci i najavio da je naredni korak obezbeđivanje sredstava za kompletno osvetljenje prostora.

Nekadašnje odlagalište otpada potpuno je uklonjeno i zemljište je rekultivisano, dok je bara produbljena i transformisana u čisto jezero koje danas nudi mir, odmor, ali i odlične uslove za ribolov. Ovaj potencijal prepoznali su i stanovnici rumunskog mesta Lunga, koji su prešli granicu i postali stalni posetioci ove oaze. Član Saveta Mesne zajednice, Branislav Čubrilo, istakao je da je ovo mesto postalo centar okupljanja za sve generacije meštana:

''Prostor je izuzetno posećen – od majki sa bebama do rekreativaca koji ovde provode slobodno vreme. Radovi su trajali nešto duže od mesec dana i izvedeni su na veoma visokom nivou, tako da su građanima sada na raspolaganju i dodatno uređeni sadržaji poput dečjeg igrališta i terena za balote'', dodao je Čubrilo.

Projekat je obuhvatio postavljanje 2.000 kvadratnih metara behaton ploča. S obzirom na specifičnost i vodopropusnost tla na ovoj lokaciji, pre samog popločavanja izvršena je temeljna priprema podloge, po istim standardima koji se primene prilikom asfaltiranja puteva. Ovaj rezultat je utoliko značajniji ako se uzme u obzir da je pre samo jedne decenije na ovom mestu bila obična bara okružena velikom divljom deponijom.
 

Svečanom dodelom priznanja u prostorijama Crvenog krsta, u Kikindi je obeležen Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi. Pod ovogodišnjim sloganom „Jedna kap humanosti spasava živote“, ovaj datum bio je povod da se iskaže duboka zahvalnost sugrađanima čija solidarnost i društvena odgovornost direktno spasavaju ljudske živote. Na svečanosti su uručene plakete sedmorici Kikinđana koji su tečnost koja život znači darovali čak 50 puta, dok je desetoro njih priznanje dobilo za 35 dobrovoljnih davanja. Predsednica kikindskog Crvenog krsta, Marijana Mirkov, uputila je reči zahvalnosti okupljenim humanitarcima, naglasivši neprocenjivu vrednost njihovog doprinosa zajednici.

''Želim da vam uputim jedno veliko i iskreno hvala što iznova pokazujete bezgraničnu humanost, ne očekujući ništa zauzvrat. Ovo je dan kada slavimo vašu plemenitost i nesebičnu potrebu da se nađete onima kojima je pomoć najdragocenija“, istakla je Mirkov.

Tokom događaja uručene su i tradicionalne plakete „Široko srce“ za najhumanije sredine u prethodnoj godini. Ovo priznanje pripalo je JP „Kikinda“, Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ i Mesnoj zajednici Mokrin. Jedna od nagrađenih sugrađanki, Vesna Bojić, koja je dragocenu tečnost dala više od 35 puta, podelila je svoju ličnu i emotivnu priču koja ju je uvela u svet humanosti pre više od dve decenije.

''U ovu humanu porodicu stupila sam pre 26 godina, a najveći pokretač bila je moja ćerka kojoj je tada bila neophodna hitna i teška operacija. Tada su potpuno nepoznati ljudi brzo reagovali i poklonili joj deo sebe kako bi joj spasili život. Taj trenutak je prelomio i odlučila sam da postanem dobrovoljni davalac. Nastaviću da činim isto sve dok mi god to zdravlje bude dozvoljavalo“, navela je Bojićeva.

Prema podacima lokalnog Crvenog krsta, tokom protekle godine u Kikindi je zabeleženo 860 davalaca, među kojima su se našla i 83 sugrađana koji su prvi put iskusili ovaj humani čin. Posebno raduje činjenica da žene čine 10 odsto od ukupnog broja davalaca. Sekretarka Crvenog krsta, Danijela Bjelac, sumirala je rezultate ostvarene u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi i ukazala na važnost kontinuirane edukacije:

''U prethodnom periodu uspešno smo realizovali 27 akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. Zahvaljujući tome, uspevamo da obezbedimo stabilne i dovoljne zalihe, pa naši sugrađani u sistemu primarne zdravstvene zaštite ne moraju da brinu. Takođe, kroz naš Klub 25 aktivno radimo sa srednjoškolcima, edukujemo ih i motivišemo da postanu deo ove velike, humane porodice“, zaključila je Bjelac.

Uprkos ogromnom napretku moderne medicine i sigurnosnih sistema koji transfuziju čine bezbednijom nego ikada, stabilnost zdravstvenog sistema i dalje u potpunosti zavisi isključivo od plemenitosti ljudi koji redovno i dobrovoljno daruju krv.
 

U Kolping edukativnom centru u Sajanu održana je panel diskusija posvećena unapređenju socijalnog preduzetništva kroz jačanje veza između lokalnih samouprava, civilnog sektora i privrede. Ovaj događaj bio je i povod za zvanično potpisivanje Memoranduma o saradnji između Kolping društva Srbije i Grada Kikinde, sa ciljem da se izgradi snažan lokalni ekosistem za podršku ovoj vrsti poslovanja. Da se Sajan razvija sa težnjom da postane vodeći regionalni centar socijalnog preduzetništva, potvrdio je gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, koji je panel diskusiji prisustvovao zajedno sa svojim saradnicima.

''Naša namera je da ovaj centar pozicioniramo kao glavno čvorište za socijalno preduzetništvo u celom regionu, gde će svi zainteresovani moći da dobiju edukaciju i dragoceno praktično iskustvo. U Kikindi trenutno imamo oko 1.800 registrovanih preduzetnika, a izuzetno smo ponosni na činjenicu da su u više od polovine slučajeva pokretači žene. Lokalna samouprava kontinuirano ulaže u njihov razvoj i mi ćemo sa ponosnom nastaviti da jačamo ovaj sektor'', rekao je Bogdan.

Direktorka Kolping društva Srbije Melinda Tomić ukazala je na ključnu ulogu koju lokalne zajednice imaju u daljem napretku socijalnih preduzeća:

''Saradnja sa lokalnim institucijama je temelj na kojem socijalna preduzeća mogu graditi svoju budućnost i širiti uticaj. Naš centar u Sajanu je pravi primer za to, jer od samog početka imamo izvanredno razumevanje kako od strane Mesne zajednice, tako i od rukovodstva Kikinde. Ta podrška je i praktična, budući da gradska uprava redovno otkupljuje naše proizvode za potrebe zvaničnih i korporativnih poklona, čime nam direktno pomaže da budemo održivi'', istakla je Tomićeva.

Na skupu je govoreno i o zakonskim okvirima, a Danijela Maletić, član Saveta za socijalno preduzetništvo pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, objasnila je da je postojeći Zakon iz 2022. godine prilično uopšten, zbog čega je neophodno doneti preciznija podzakonska akta:

''Iako na papiru imamo svega 26 zvanično registrovanih socijalnih preduzetnika, stvarno stanje na terenu pokazuje da preko 500 organizacija u Srbiji posluje vodeći se upravo ovim plemenitim principima. Da bismo im omogućili pun razvoj, moramo što pre doneti konkretne podzakonske akte koji će razraditi postojeći zakon'', objasnila je Maletićeva.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan Zoltan Tot podsetio je da Kolping društvo u ovom mestu uspešno deluje još od 2001. godine:

''Za male ruralne sredine poput naše, ovakve organizacije su bukvalno pokretač opstanka. Već četvrt veka pružamo priliku ljudima, a posebno ženama na selu, da nauče nove zanate, steknu veštine i ekonomski se osamostale. Kada socijalno preduzeće otvori čak i nekoliko radnih mesta u selu, to direktno podiže kvalitet života celog mesta i daje nadu za budućnost'', zaključio je Tot.

Ova panel diskusija je organizovana u okviru projekta ''Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj“. Projekat zajednički realizuju Smart kolektiv, Kolping društvo Srbije i Evrokontakt, a sprovodi se uz finansijsku pomoć Evropske unije.