Aktuelno

Na 16. Sednici Skupštine grada Kikinde, odbornici su odlučivali o četiri tačke dnevnog reda koje su se ticale rada lokalnih institucija i kadrovskih rešenja. Sednica je započela razmatranjem Godišnjeg izveštaja o radu lokalnog ombudsmana za 2025. godinu. Pored toga, odbornici su usvojili odluku o davanju saglasnosti na Statut Javnog preduzeća za sport „Jezero“. Skupština je donela odluku o razrešenju dužnosti dosadašnjeg direktora Centra za likovnu i primenjenu umetnost ''Terra'', Aleksandra Lipovana. Na mesto vršioca dužnosti direktora, sa mandatom od godinu dana, imenovana je Sanja Radusin Smiljanić, master vajarka iz Kikinde.

''Tera je oduvek bila od neprocenjive važnosti za grad. Ali je nedopustivo da se politika meša u kulturu što je i te kako bio slučaj u poslednjih godinu i po dana. A koliko je kultura važna onima koji su imali primedbe na račun našeg rada pokazuje i činjenica da su napustili sednicu u trenutku dok smo o kulturi u gradu i pričali. To je prava slika i prilika onih koji se predstavljaju kao opozicija našeg grada. Žao mi je što su napustili sednicu jer imam još mnogo pitanja. Na podržavam nelegalne blokade, ali podržavam svakog studenta koji želi da uči, da radi, da stvara i da se u naš grad vrati da ovde stvara porodicu. Ustanove kulture nisu za bavljenje politikom. LJudi koji su predstavljali Teru morali su da sarađuju sa svim institucijama, a ne da rade mimo odluka državnih organa jer Tera nije ničije privatno vlasništvo već vlasništvo građana Kikinde. Ne smemo da dozvolimo da Tera bude poligon za određene političke delatnosti. Naš predlog za novog vršioca dužnosti direktora je izvanredan predlog'', istakao je gradonačelnik, Mladen Bogdan.

Nova v.d. direktorka ''Terre'' rođena je 1989. godine u Novom Sadu. Svoje akademsko obrazovanje stekla je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2019. godine završila master studije, a dve godine kasnije i specijalističke studije na programu „Skulptura u terakoti“. Dosadašnji rad posvetila je projektu digitalizacije ustanove „Tera“, članica je SULUV-a i iza sebe ima brojne samostalne izložbe i priznanja.
 

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, upriličio je svečani prijem za Helenu Grujić, učenicu trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, koja je ostvarila neverovatan uspeh osvojivši drugo mesto na Svetskom prvenstvu mladih istraživača u Indiji. Tokom susreta u Gradskoj kući, gradonačelnik je Heleni uručio simboličnu zlatnu medalju, naglasivši da je ona ponos ne samo svog rodnog grada, već i cele Srbije. Kao konkretnu podršku njenom daljem obrazovanju i naučnom usavršavanju, Grad Kikinda je mladu naučnicu nagradio vrednim poklonom – Mekbuk Neo računarom.

''Helena je naša zlatna devojčica. Ovaj rezultat je izuzetan podstrek za sve mlade ljude koji se bave naukom i jasan dokaz da se naporan rad i potpuna posvećenost na kraju uvek isplate“, istakao je Bogdan.

Helena je podelila svoje utiske sa dalekog putovanja, opisujući izazove sa kojima se suočila. Uprkos iscrpljenosti od puta i minimalnog odmora, ona je briljantno iznela svoju prezentaciju na engleskom jeziku pred međunarodnom komisijom sastavljenom od eminentnih doktora nauka.

''Bila sam u šoku i preplavljena emocijama kada su prozvali moje ime. Najveću snagu mi daje podrška ljudi koji veruju u mene“, rekla je Helena.

Ovaj uspeh potvrđuje da kikindska Gimnazija i grad uopšte imaju talente sposobne da stanu rame uz rame sa vršnjacima na globalnom nivou. Helena Grujić ne planira da se zaustavi na ovome – već sada najavljuje pripreme za nove izazove i buduća međunarodna takmičenja na kojima će ponovo predstavljati boje svoje zemlje.
 

U svečanoj sali Gradske kuće održana je tribina u okviru nacionalne kampanje „Na maturu bez automobila“. Agencija za bezbednost saobraćaja, u saradnji sa Gradom Kikindom, okupila je veliki broj maturanata lokalnih srednjih škola kako bi im ukazala na rizike nebezbednog ponašanja u saobraćaju, posebno uoči predstojećih maturskih proslava. Okupljenim učenicima obratio se i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, koji je dodatno elaborirao značaj odgovornog ponašanja u ovom prelomnom trenutku za svakog mladog čoveka.

''Matursko veče je kruna vašeg dosadašnjeg školovanja i trenutak koji treba da ostane urezana u pamćenju kao jedna od najlepših uspomena. Zato vas najiskrenije apelujem: na proslavu krenite bez automobila i ne dozvolite da alkohol preuzme kontrolu nad vašim odlukama. Završetak srednje škole je vaš prvi veliki korak u svet odraslih, a najbolji način da pokažete zrelost jeste upravo odgovornost prema sebi i svojim prijateljima. Želimo da se ovog slavlja sećate sa osmehom i ponosom, a ne sa žaljenjem zbog jednog trenutka nepromišljenosti koji može imati nesagledive posledice“, poručio je Farkaš.

Najsnažniji utisak na mlade ostavila je lična ispovest Milana Srdića, zaposlenog u Agenciji za bezbednost saobraćaja. On je sa prisutnima podelio tragično iskustvo koje mu je zauvek promenilo život tokom srednjoškolskih dana.

''Vozio sam motor ubeđen da sam nedodirljiv i da meni ništa loše ne može da se desi. Nisam koristio zaštitnu opremu. U saobraćajnoj nezgodi sam polomio kičmu i od tada sam u invalidskim kolicima“, rekao je Srdić.

Uprkos teškim iskušenjima, Srdić je završio Saobraćajni fakultet i danas svoju energiju usmerava na prevenciju, ističući da su brzina, pojas, alkohol i mobilni telefon ključni faktori koji razdvajaju život od smrti.

Tokom tribine izneti su i zabrinjavajući podaci: tokom 2025. godine, prema preliminarnim izveštajima, u Srbiji su život izgubile 102 mlade osobe starosti od 15 do 30 godina. Čak 65 odsto tih žrtava stradali su kao vozači ili putnici u automobilima. Praktično, svaka peta osoba koja pogine u saobraćaju je mlada osoba na pragu života.
 

Sveobuhvatna rekonstrukcija Osnovne škole „Feješ Klara”, objekta izgrađenog još 1896. godine, trenutno je u punom jeku. Ova obrazovna ustanova nije samo jedna od najstarijih u gradu, već i jedinstvena po tome što je jedina dvojezična škola u kojoj se nastava paralelno odvija na srpskom i mađarskom jeziku. Za ovaj veliki poduhvat Pokrajinska vlada odobrila je značajna sredstva u iznosu od oko 400 miliona dinara. Radovi su počeli pre nešto više od mesec dana, a gradonačelnik Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš obišli su gradilište kako bi se uverili u tempo napredovanja.

‘’Kako smo se i uverili, radovi napreduju planiranom dinamikom. Trenutno se radi na fasadi jer su sada optimalne vremenske prilike za taj posao. Uslediće visoke temperature kada neće biti moguće izvoditi ovu vrstu radova. S obzirom na to da je zgrada pod zaštitom države i Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, svi radovi se izvode uz strogu primenu dobijenih dozvola kako bi se očuvao autentični izgled objekta. Ova investicija predstavlja ključan korak u poboljšanju obrazovne infrastrukture grada i očuvanju kulturno-istorijskog identiteta Kikinde'', istakao je gradonačelnik.

Do sada je već uplaćeno 300 miliona od strane Pokrajinske vlade, dok je Grad izdvojio novac za stručni nadzor projekta. Rok za završetak je 240 radnih dana Školu pohađa 204 đaka, od kojih je 50 na nastavi na mađarskom jeziku.
 

U organizaciji Doma zdravlja, u Svečanoj sali Gradske kuće održana je akreditovana edukacija posvećena transplantaciji organa, upravljanju kvalitetom i zaštiti prava pacijenata. Skup je okupio veliki broj zdravstvenih radnika koji su imali priliku da čuju izlaganja vodećih stručnjaka u svojim oblastima. Gradonačelnik Mladen Bogdan svojim prisustvom pružio je snažnu podršku zdravstvenim radnicima, naglašavajući da Grad prepoznaje važnost stalnog ulaganja u ljudske resurse u medicini.

''Medicina je jedna od oblasti koja se najbrže menja i napreduje. Naša je obaveza da idemo u korak sa svetom, a ovakva okupljanja su dokaz da Kikinda ima kadar spreman na stalno usavršavanje. Ova akreditovana obuka je za naše lekare i medicinske sestre mnogo više od pukog prikupljanja bodova za licence. To je prilika da iz prve ruke čuju o najnovijim protokolima koji direktno utiču na kvalitet lečenja naših sugrađana. Tema transplantacije je duboko humana i zahteva sistemsku podršku, dok prava pacijenata predstavljaju temelj modernog zdravstva. Grad će uvek biti partner u ovakvim inicijativama, jer ulaganje u znanje naših medicinskih radnika je najdirektnije ulaganje u zdravlje svih Kikinđana,“ poručio je gradonačelnik.

Glavna tema bila je transplantaciona medicina, o kojoj je govorila doc. spec. dr Ružica Jovanović, direktorka Uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja. Dr Jovanović je naglasila da je podizanje svesti o donorstvu ključno za razvoj medicine u Srbiji:

''Darivanje organa omogućava ponovno uspostavljanje životno važnih funkcija kada su svi drugi načini lečenja iscrpljeni. Važno je znati da jedan donor može spasiti do osam života,“ istakla je Jovanović, dodajući da Srbija trenutno ima 38 donor bolnica, među kojima se posebno ističe Opšta bolnica u Subotici.

Pored transplantacije, značajan deo edukacije bio je posvećen pravnoj zaštiti korisnika zdravstvenih usluga, o čemu je govorila eminentni stručnjak, primarijus dr Zora Pandurov. Direktorka Doma zdravlja Kikinda, spec. dr Biljana Marković, izrazila je zadovoljstvo odzivom i kvalitetom predavanja:

''Cilj je bio sticanje novih znanja i podsećanje na etičke i pravne aspekte lekarske profesije. Angažovani su bili eminentni stručnjaci što je osiguralo visok nivo edukacije, radi unapređenja svakodnevne prakse i bolje informisanosti o novinama u zakonu i medicinskim procedurama''.