Aktuelno

Zvuk praporca i dečji smeh ponovo odjekuju ulicama našeg grada i okolnih sela. Tradicionalna akcija "Kutija želja", koja već duže od decenije unosi praznični duh u domove naših najmlađih sugrađana, zvanično je počela svoj ovogodišnji pohod. Uz pomoć Snežne kraljice, ali i gradonačelnika Mladena Bogdana i ministra Borisa Bratine, najpoznatiji deka sa Severnog pola započeo je podelu paketića deci koja su svoje želje pažljivo poverila poštanskom sandučetu na trgu. Prve iskre radosti danas su zasijale u domu sedmogodišnje Nike Beleslin i njene mlađe sestre Dunje.

Iako je logistika ovakvog poduhvata kompleksna, lokalna samouprava ne krije ponos. Gradonačelnik Mladen Bogdan naglasio je emotivnu vrednost ove inicijative:

"Pred nama je ozbiljan logistički izazov kako bismo stigli do svakog praga, ali kada vidite to ushićenje u dečjim očima, sav trud se zaboravlja. Cilj nam je jasan – da nijedno dete koje nam se obratilo ne ostane bez svog poklona do Nove godine. Posebno mi je drago što je sa nama danas i ministar Bratina, koji je iz prve ruke mogao da doživi atmosferu ove naše dugogodišnje tradicije koja traje već 13. sezonu."

Radna poseta ministra informisanja i telekomunikacija, Borisa Bratine, dobila je neočekivan, ali lep obrt kada se pridružio karavanu radosti. Ministar nije krio oduševljenje onim što je zatekao na terenu:

"Imao sam priliku da prisustvujem mnogim događajima, ali malo šta može da se meri sa iskrenom dečjom srećom. Ovo je primer izvrsne prakse lokalne vlasti i zaista je plemenito videti kako se zajednica okuplja da usreći najmlađe. Organizacija je na vrhunskom nivou i ovo je možda najlepši deo mog boravka ovde."

Ovo je tek početak. Do kraja decembra, magični karavan nastaviće da obilazi svaku adresu sa koje je stiglo pismo, podsećajući nas da su pažnja i zajedništvo najlepši pokloni koje možemo dati.
 

Ministar informisanja i telekomunikacija, Boris Bratina, boravi u zvaničnoj poseti Gradu Kikinda. U okviru posete, ministra je ugostio gradonačelnik, Mladen Bogdan u svom kabinetu, da bi potom zajedno prisustvovali sastanku Severnobanatskog upravnog okruga na kojem su, pored načelnika, Nebojše Jovanova, prisustvovali i predsednici drugih lokalnih samouprava. Radna poseta ministra informisanja i telekomunikacija, Borisa Bratine, poslužila je kao platforma za rešavanje ključnih pitanja koja muče lokalne medije, ali i za najavu velikih infrastrukturnih projekata poput uvođenja 5G mreže i digitalizacije ruralnih sredina. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, izrazio je zadovoljstvo konstruktivnim dijalogom, napominjući da je ovo bila prilika da se direktno ukaže na poteškoće sa kojima se suočavaju lokalni emiteri i novinari.

''Fokus našeg razgovora bio je na konkretnim koracima za narednu godinu. Predočili smo ministru realne izazove sa kojima se bore naši mediji, od projektnog finansiranja do modernizacije opreme. Cilj nam je da kroz zajedničke projekte stvorimo stabilnije okruženje za informisanje građana i uvedemo inovativne sadržaje koji će pratiti tehnološke promene,“ istakao je gradonačelnik Bogdan.

Tokom sastanka sa čelnicima Grada Kikinde i predstavnicima ostalih opština Severnobanatskog okruga, poseban akcenat stavljen je na vidljivost lokalnih priča na republičkom nivou. Ministar Bratina je istakao da kulturno i istorijsko bogatstvo ovog kraja ne sme ostati lokalna enigma.

''Ovaj okrug je motor razvoja sa neverovatnim potencijalom i kulturnim sadržajima koji zaslužuju udarne termine na nacionalnim kanalima. Moramo ojačati mrežu dopisništava kako bismo osigurali da se glas građana Kikinde i okolnih mesta jasnije čuje širom Srbije,“ naglasio je ministar Bratina.

Pored medijskih tema, na stolu su se našle i tehnologije budućnosti. Planirano je da svako selo u okrugu dobije stabilan pristup internetu. Ministar je potvrdio da je razvoj 5G infrastrukture prioritet koji će omogućiti brži napredak privrede i bolji kvalitet života svih građana.

Ova poseta jasan je signal da će Severnobanatski okrug u narednom periodu biti poprište značajnih ulaganja u telekomunikacije, čime će se dodatno smanjiti jaz između grada i sela, dok će lokalno novinarstvo dobiti priliku za novi profesionalni zamah.
 

Projekat ''Svoj na svome“, koji građanima nudi priliku da na jednostavan način evidentiraju i upišu svoja prava na nekretninama, naišao je na izuzetan odziv meštana. Samo u prvih nedelju dana od početka prijavljivanja, 8. decembra, podneto je preko 400 prijava koje obuhvataju oko 2.000 nelegalnih objekata, potvrđujući dugogodišnju potrebu građana za rešavanjem imovinsko-pravnog statusa. Gradonačelnik Mladen Bogdan izrazio je zadovoljstvo zbog velikog interesovanja, naglašavajući da je ono bilo očekivano.

"Oduvek smo znali da će ova inicijativa izazvati veliku pažnju. Za mnoge naše sugrađane, ovo je prva prava prilika da svoju imovinu ozakone. Kada smo obišli teren, kako u gradu, tako i u selima, uverili smo se da su ljudi dugo čekali da se pojavi jednostavan mehanizam za podnošenje zahteva," izjavio je gradonačelnik.

On je dodao da je rešavanje nelegalnih objekata u vlasništvu građana apsolutni prioritet, budući da se radi o više hiljada objekata, a da će se nakon toga krenuti u rešavanje statusa nelegalne imovine u državnoj svojini.

Prijave se podnose elektronskim putem preko specijalne platforme, koja će biti aktivna do 5. februara. Za one kojima je potrebna pomoć u ovom procesu, Gradska uprava je obezbedila punu tehničku i pravnu podršku. Građani mogu da dobiju pomoć i predaju dokumentaciju lično u Gradskoj kući (u sali 51 i na šalteru 7 Uslužnog centra), kao i u svojim seoskim mesnim zajednicama. Manja Markovljev, koordinatorka zadužena za pružanje podrške pri podnošenju prijava, istakla je šta je ključno da građani pripreme pre nego što dođu.

"Najvažnije je da građani sa sobom obavezno ponesu važeću ličnu kartu i dokaz o sticanju prava, odnosno bilo koji dokument kojim mogu potvrditi svoj pravni interes za predmetni objekat," objasnila je Markovljev. "Takođe, molimo građane da pripreme i informaciju o korisnoj površini objekta, kako bismo im što efikasnije pomogli u popunjavanju formulara."

Ona je potvrdila da je protekle radne sedmice, od ponedeljka do petka, primljeno oko 400 zahteva koji se odnose na između 1.500 i 2.000 nekretnina, što pokazuje da je početak projekta uspešan i da građani masovno koriste ovu priliku.
 

Grad Kikinda ovih dana ponovo je epicentar horske muzike. U organizaciji Kulturnog centra Kikinda, uz značajnu podršku lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, u punom je jeku 6. Međunarodni festival horova "Melodianum". Ova manifestacija, koja traje od 11. do 14. decembra, okuplja vrhunske ansamble iz Srbije i regiona, potvrđujući svoj značaj na kulturnoj mapi. Značaj festivala prepoznat je i u Gradskoj upravi. Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, zajedno sa pomoćnicom gradonačelnika, Dijanom Jakšić Kiurski i članicom Gradskog veća, Marijanom Mirkov, istakao je važnost očuvanja ovakvih manifestacija za duh grada.

''’Melodianum’ je više od festivala; to je praznik kulture i dokaz da Kikinda ima dušu koja voli umetnost. Kroz ovu manifestaciju, ne samo da promovišemo horsko pevanje, već i pozicioniramo naš grad kao mesto susreta umetnika iz zemlje i inostranstva. Grad će nastaviti da snažno podržava Kulturni centar u svim nastojanjima da podignu kvalitet kulturnog života naših sugrađana.''

O posvećenosti kulturi govorila je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu:

''Ponosni smo na činjenicu da je 'Melodianum' došao do šestog izdanja i da iz godine u godinu raste i kvalitetom i brojem učesnika. Ovaj festival je izuzetno važan za negovanje muzičke pismenosti i za razmenu iskustava među horovima. Horska muzika je temelj, a mi kao Grad imamo obavezu da čuvamo i unapređujemo te temelje, pružajući Kikinđanima program najvišeg nivoa.''

Festival je svečano otvoren u četvrtak, 11. decembra, nastupom Dečjeg operskog studija Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. NJihov izuzetan nastup i širok, atraktivan repertoar postavili su visok standard i najavili bogat program. Petak je bio posvećen večeri duhovne muzike. U hramu Svetih Kozme i Damajana, publici su se predstavili Kamerni hor "Emanuil" iz Valjeva i Gradski kamerni hor "Liceum" iz Kragujevca, priređujući veče ispunjeno uzvišenim duhovnim nadahnućem.

Kulminacija festivala bila je u subotu, kada je na glavnoj večeri nastupilo čak osam horova. Publika je ponovo imala priliku da čuje sjajne izvođače iz Kragujevca i Valjeva, a pridružili su im se i Vita brevis iz Zrenjanina, Etno-grupa somborskog Pedagoškog fakulteta, Mešoviti hor KUD "Svetozar Marković" iz Novog Sada i domaćini, kikindski hor "Atendite". Posebnu dimenziju festivalu dali su gosti iz Mađarske, Meček hor iz Pečuja, koji se pridružio svim učesnicima u zajedničkim kompozicijama.

Marko Markovljev, v.d. direktora Kulturnog centra Kikinda, podsetio je na program poslednjeg dana: ''U nedelju, poslednje večeri Festivala, nastupiće pomenuti hor iz Mađarske, koji će izvesti poznata dela horske muzike, ali i kompozicije koje se odnose na predstojeće praznike i adventske svečanosti. To je predivan način da zaokružimo ovogodišnji 'Melodianum' i pošaljemo poruku zajedništva i radosti kroz muziku.''
 

Grad Kikinda dobio je 80 novih stabala, kao deo kontinuirane inicijative građana "Posadi stablo u svom komšiluku". Akcija je nastavljena u parku pored Vrtića "Kolibri", gde su volonteri, uz podršku stručnih službi i logistiku lokalne samouprave, uspešno obavili sadnju. Cilj ove široke inicijative je dugoročno proširenje zelenih površina u urbanim delovima grada i unapređenje životne sredine u zajednicama. Akciju su obišli Đorđe Tešin, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, koji su pozvali sugrađane da predlože nove lokacije u svom komšiluku.

"Zaista je sjajno videti ovakvu inicijativu naših sugrađana, posebno što su uključeni svi uzrasti, od najmlađih do odraslih. Vremenski uslovi su izvanredni za sadnju, zemlja je vlažna i sve ide po planu," prokomentarisao je Tešin i najavio nastavak aktivnosti: "Planiramo da nastavimo sa sadnjom već u februaru. Koristim priliku da pozovem što veći broj građana da nam se priključi u budućim akcijama."

Projekat, pokrenut od strane grupe entuzijasta, ima ambiciozan plan da se tokom naredne tri godine u gradu posadi čak 30.000 stabala. Mladen Vilovski iz Građanske EKO inicijative istakao je da je edukativni aspekt akcije jednako važan kao i sama sadnja:

"Namera nam je da ovom akcijom podignemo svest naših sugrađana, posebno dece, o tome koliko je pošumljavanje važno i kako se pravilno održavaju posađena stabla. Pozivamo sve da nas prate i pridruže nam se. Već na proleće pripremamo veliku mobilizaciju za pošumljavanje," naglasio je Vilovski.

Prošlog vikenda, Građanska EKO inicijativa pošumila je deo Ulice Vojislava Ilića, gde je posađeno 50 različitih sadnica, dok su današnje aktivnosti bile fokusirane na okolinu "Kolibrija". Radivoj Lagundžin iz iđoškog rasadnika "Vikumak", koji obezbeđuje sadnice, precizirao je koje su vrste stabala obogatile park:

"Posadili smo 50 sadnica crnog bora, 20 sadnica srebrne smrče i 10 sadnica kuglenog bagrema, što čini ukupno 80 novih stabala," rekao je Lagundžin, dodajući i osvrt na prethodnu akciju: "Prošle subote, nedaleko odavde, kod dečjeg igrališta, zasadili smo 40 sadnica javora, 10 crvenolisne šljive i pet komada kelreuterije."