Aktuelno

Polaganjem venaca na ‘’Zid plača“ u dvorištu Kurije, u Kikindi je obeležena godišnjica stradanja rodoljuba u Drugom svetskom ratu. Komemorativni skup okupio je predstavnike grada, boračkih organizacija i potomke žrtava koji decenijama čuvaju uspomenu na tragični januar 1942. godine. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, istakao je prilikom polaganja venaca da ovo spomen-obeležje služi kao trajni podsetnik na težinu vremena u kojem su naši preci stradali.

''Ovaj lokalitet ne predstavlja samo spomenik, već i putokaz koji nas uči o razmerama tragedije i stradanja našeg naroda na ovim prostorima. On je svedočanstvo o tome koliko je bilo opasno nositi svoje ime i prezime i kroz kakvu su golgotu prolazili oni koji su dali živote za slobodu'', poručio je gradonačelnik.

Među prisutnima je bila i Anđelija Rankov, čije je detinjstvo obeležio gubitak oca Žarka Trećakova. Iako je u vreme tragedije bila dete, ona se jasno seća poslednjih dana njegovog života i šoka koji je usledio nakon očeve deportacije iz zrenjaninskog zatvora:

''Majka ga je obišla za praznike i tada je delovalo da je sve u redu, čak ju je ispratio na voz. Međutim, realnost nas je sačekala već sledećeg jutra. Moj brat je, prolazeći pored opštine, zanemeo pred prizorom vešala na kojima je prepoznao našeg oca'', vidno potresena ispričala je Anđelija.

Predsednik lokalnog SUBNOR-a, Savo Orelj, podsetio je na hronologiju zločina koji je počeo uvođenjem drakonske uredbe nemačkih vlasti. Prema tom aktu, za svakog stradalog Nemca likvidirano je 50 Srba.

''Sve je počelo 3. januara egzekucijom devetoro partizana, da bi se kulminacija desila 9. januara kada je ubijeno još 30 ljudi iz Kikinde i Mokrina. Okupator je išao toliko daleko da je zabranio čak i crkvena zvona tri dana nakon što su tela ostavljena na vešalima'', objasnio je Orelj.

Povod za surovu odmazdu bila je smrt trojice nemačkih poljočuvara. Tokom „Krvavog januara“ ukupno je pogubljeno 150 ljudi na teritoriji Banata – pored Kikinde, masovna streljanja izvršena su i u Banatskom Aranđelovu, Dragutinovu i tadašnjem Petrovgradu.
 

Pravoslavni vernici proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik, dan Hristovog rođenja. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg. Veliki hrišćanski praznik obeležen je u Kikindi liturgijom koja je održana u Hramu Svetih Kozme i Damjana, kao i u crkvi Svetog Nikole. Liturgijama je, zajedno sa svojim saradnicima, prisustvovao gradonačelnik Mladen Bogdan.

''Živimo u svetu koji je praktično nepredvidiv. Zato ne smemo da dozvolimo da se, pre svega našem narodu, dešavaju stvari koje su se desile u prethodnom periodu. Da čuvamo jedinstvo, jer ukoliko se ono izgubi, možemo imati velikih problema. Čuvajmo jedni druge, razgovarajmo, slušajmo jedni druge i poštujmo se bez obzira na sve. Živimo u istoj državi, u istom gradu, ovde ostajemo i zato moramo biti dobri jedni prema drugima. Mir Božji, Hristos se rodi”, poručio je gradonačelnik.

SPC slavi Božić tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan. Vernici se tradicionalno pozdravljaju rečima: „Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!”

Božić je uvek mrsni dan kojem je prethodio četrdesetodnevni Božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Najradosniji hrišćanski praznik, 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

''Mi danas, u vremenu kada je sve postavljeno na bazi individualnog, sve manje imamo razumevanja za čoveka pored sebe. U vremenu u kojem živimo, sve manje imamo vremena da postavimo pitanje: ’Gde ti je brat?’. Znamo gde nam je imovina, gde želimo da budemo, ali ne i gde su ljudi koji se nalaze pored nas. Praznik rođenja Hristovog ne mora da bude praznik kada se samo obeležavaju običaji u kojima palimo vatru i sečemo kolač, nego je to praznik kada slavimo promenu odnosa Boga i čoveka. Sada više nismo robovi nego sinovi, a ako si sin, onda si naslednik obećanja. Veliku zahvalnost dugujemo pekari ’Tetoteka’, koja je česnicu napravila bez ikakve nadoknade, pokazujući na taj način svoju dobru volju”, istakao je starešina Hrama Svetog Nikole, Miroslav Bubalo.
 

Stanovnici Kikinde i ove godine su svečano i uz poštovanje starih običaja obeležili Badnji dan. Gradom su odjekivala zvona, topot konja i dečja pesma, dok su centralni događaji – od unošenja badnjaka u Gradsku kuću do tradicionalnog korinđanja – okupili brojne sugrađane svih generacija. Praznični dan počeo je rano ujutru simboličnim činom u zgradi lokalne samouprave. Gradonačelnik Mladen Bogdan, zajedno sa saradnicima, uneo je badnjak u Gradsku kuću, čime je simbolično upućena poruka mira, zdravlja i blagostanja svim stanovnicima Kikinde. Gradonačelnik je tom prilikom istakao da je badnjak simbol radosti i najavio da je Gradska kuća dom svih Kikinđana, što se kasnije tokom dana i potvrdilo. Posebnu pažnju ove godine privukla je proslava ispred Hrama Svetog Nikole. Ulogu kume badnjaka, po prvi put u istoriji organizovanog negovanja ovog običaja u gradu, ponela je jedna devojčica – šestogodišnja Nika Beleslin. Sugrađani su prisustvovali paljenju badnjaka i u porti Hrama Svetih Kozme i Damjana.

‘’Već po tradiciji, na Badnje jutro unosimo badnjak u Gradsku kuću i time želimo da poručimo svim našim sugrađanima da im želimo puno zdravlja, jer badnjak predstavlja simbol zdravlja i radosti. Posebno me raduje što smo i ove godine otvorili vrata mališanima koji čuvaju naš prelepi običaj korinđanja, jer je Gradska kuća kuća svih Kikinđana. Želim svima da ovaj praznik provedu u miru, blagostanju i sreći u krugu svojih porodica’’, istakao je gradonačelnik.

Nika je, uz pratnju desetak svečanih zaprega i jahača Konjičkog kluba „Banat“, učestvovala u povorci koja je prošla gradskim ulicama. Badnjak je prvo donet u dom porodice Beleslin, a potom je svečano ispraćen do hrama. Predsednik Konjičkog kluba „Banat“, Ilija Rađenović, izrazio je ponos što je upravo Nika najmlađa kuma ikada, naglasivši važnost prenošenja tradicije na najmlađe. Ispred crkve je podeljeno čak 1.500 osveštanih badnjaka vernicima, dok je jerej Miroslav Bubalo pozvao narod na jedinstvo i očuvanje hrišćanskih vrednosti.

Vrhunac praznične atmosfere za najmlađe usledio je u popodnevnim časovima. Od 16 do 18 sati, vrata Svečane sale Gradske kuće bila su širom otvorena za male korinđaše. U skladu sa specifičnim običajem severnog Banata, deca su u grupama dolazila kod gradonačelnika i članova Gradskog veća, recitujući poznate korinđaške pesmice. Za svoj trud i očuvanje tradicije, mališani su nagrađivani onako kako običaji nalažu – jabukama, slatkišima i voćem.

Paljenjem badnjaka ispred gradskih hramova i večernjim liturgijama, Kikinđani su u miru i radosti uveli svoje porodice u najradosniji hrišćanski praznik – Božić.
 

Dok je grad još uvek sumirao utiske sa novogodišnje proslave, trećeg jutarnjeg januara, tišinu Ginekološko-porođajnog odeljenja Opšte bolnice u Kikindi prekinuo je najlepši mogući zvuk. U 8 sati i 33 minuta, naš grad je dobio svog prvog novog stanovnika u ovoj godini – malog Aleksu. Za porodicu Sekereš iz Banatske Topole, ova godina nije mogla početi lepše. Dvadesetčetvorogodišnja Sanja postala je majka po prvi put. NJen prvenac Aleksa stigao je na svet težak 3 kilograma i 630 grama, i dugačak 57 centimetara. Kao i svake godine, lokalna samouprava je pokazala da ceni nove živote. Gradonačelnik Mladen Bogdan obišao je porodilište kako bi uručio poklone i novčanu pomoć od 80.000 dinara, istakavši da je ova finansijska podrška samo deo šire strategije populacione politike koju Grad sprovodi.

''Iako smo ove godine nešto duže čekali na prvu bebu, mali Aleksa je doneo veliku radost svojim roditeljima, ali i svim sugrađanima. Grad tradicionalno daruje prvorođenu bebu, ovoga puta iznosom od 80 hiljada dinara, kako bismo porodici olakšali prve dane. Naš cilj je da kroz mere populacione politike kontinuirano pomažemo roditeljima, jer su deca budućnost našeg grada.“

Prema Sanjinim rečima, iako je iščekivanje bilo veliko, sve je proteklo u najboljem redu, a zdravlje bebe bilo je jedina želja koja joj je bila na umu:

''Osećaj je zaista neverovatan, posebno zato što mi je Aleksa prvo dete. Rođen je sa 3 kilograma i 630 grama i dugačak je 57 centimetara. Najvažnije mi je da je sve prošlo u najboljem redu i da smo obojica dobro. Ovo je najlepši mogući početak godine za našu porodicu.“

Akciji su se pridružili i predstavnici Crvenog krsta. Predsednica Marijana Mirkov podelila je paketiće za sve bebe koje se trenutno nalaze na odeljenju, uz obećanje da će pažnju posvetiti i svakoj prinovi koja dođe na svet do Božića:

''Poseta porodilištu na početku godine je za nas u Crvenom krstu jedna od najdražih akcija. Pripremili smo poklone za sve bebe koje su trenutno na odeljenju, kao i za one koje će se roditi do Božića. Ovi paketi su znak pažnje kojim želimo da poručimo porodicama da smo uvek tu za njih i njihove najmlađe članove.“

Aleksa je svojim dolaskom popravio statistiku za 2026. godinu. Ostaje nada da će njegov primer pratiti još mnogo mališana, kako bi kikindske ulice i parkovi u godinama koje dolaze bili puni dečije graje.„

‘'Bolnica je srce grada, mesto gde život počinje. Sve što gradimo i stvaramo ima smisla samo ako imamo kome to da ostavimo u nasleđe,“ poručila je dr Vesna Tomin, v.d. direktora Opšte bolnice Kikinda naglasivši važnost rađanja za budućnost celog društva.