Aktuelno

Na teritoriji sela Nakovo, na više lokacija, organizovana je akcija čišćenja divljih smetlišta. Grad Kikinda i Mesna zajednica Nakovo na ovaj način pokazuju posvećenost očuvanju životne sredine, uz apel građanima da budu odgovorni i da time doprinesu čistijem i zdravijem okruženju. Kako je i ranije isticano, lokalna samouprava svake godine ulaže određena sredstva za čišćenje deponija, ali je jako važno da svi zajedno vodimo računa o prirodi, jer to i te kako utiče na zdravstvenu sliku grada i naša buduća pokolenja. Akciju uklanjanja divljih deponija obišao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

“Zajednički cilj nam je da živimo u zdravoj životnoj sredini i da imamo lep, čist i uređen grad i okolna sela. Opsežnom akcijom, u saradnji sa komunalnom inpsekcijom, radimo na sanaciji divljih deponija. Kako bismo sprečili ovakve prizore, u narednom periodu će inspekcija jače kontrolisati improvizovane deponije i primenjivati zakonske odredbe, koje podrazumevaju i kažnjavanje”, naglasio je gradonačelnik.

Branislav Čubrilo, član Saveta Mesne zajednice Nakovo, apelovao je na meštane da budu odgovorni i da vode računa o životnoj sredini:

“Deponije su veoma ružne i kvare izgled i imidž našeg sela i meštana, a da ne govorimo o tome šta se sve baca i kakav to uticaj ima na zdravlje svih nas”, nadovezao se Čubrilo.
 

Kikinda je i ove jeseni imala priliku da ugosti delegaciju iz pobratimskog grada Narvika, čime je nastavljena duga tradicija prijateljstva koje datira još iz davne 1966. godine. Osmoro srednjoškolaca i njihova dva profesora borave u trodnevnoj poseti našem gradu, uzvraćajući gostoprimstvo učenicima Gimnazije "Dušan Vasiljev" koji su letos posetili Norvešku. Tim povodom, za predstavnike norveškog grada upriličen je svečani prijem u Gradskoj kući. Sa norveškom delegacijom su razgovarali gradonačelnik Mladen Bogdan i članovi Gradskog veća, Marijana Mirkov i Tihomir Farkaš, naglašavajući značaj ove međunarodne saradnje.

"Velika mi je želja da se ova mlada norveška delegacija, koja je prevalila značajan put, oseća u Kikindi kao kod kuće. Neka osete autentično gostoprimstvo bratskog grada i zemlje. Uveren sam da su ovi srednjoškolci već upoznati sa dugom istorijom prijateljstva između Kikinde i Narvika, koja datira iz davnih vremena", poručio je gradonačelnik.

Norveški učenici i profesori će tokom boravka imati priliku da se upoznaju sa kulturom, istorijom i gostoprimstvom Kikinde, noseći sa sobom uspomene koje će dodatno obogatiti snažno i dugogodišnje prijateljstvo između Narvika i najvećeg grada na severu Banata. Poslednjih nekoliko godina, saradnja između Vojvodine i regije Nordland je intenzivirana, a upravo je razmena mladih ono što daje nadu u kontinuitet i budućnost ovog prijateljstva.
 

U Kikindi je održano edukativno predavanje, na temu ''Budi donor – produži bar jedan život", u organizaciji Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida grada Kikinde, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dugogodišnji članovi Udruženja, ali i pacijenti koji su došli iz drugih gradova, imali su priliku da se detaljnije upoznaju sa donorstvom organa zahvaljujući strunjacima iz Doma zdravlja u Bačkoj Topoli i Kliničkog centra Vojvodine. Događaju je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća.

''Izuzetno je važno da sve marginalizovane grupe imaju veliku podršku, kako od Grada Kikinde, tako i svih drugih ljudi kako bismo svi zajedno podigli svest i njihovim potrebama i kako bismo učinili sve da se oni koji se nalaze na marginama našeg društva odatkle sklone. Ovaj skup je odlična prilika da se razmene iskustva među sobom, što je od neprocenjivog značaja, a Grad Kikinda će uvek pružiti pomoć onima kojima je ona zaista neophodna'', istakao je Radu.

Prilikom svečanog otvaranja skupa, članovi kikindskog Udruženja donirali su dva aparata za pritisak Odeljenju hemodijalize u Opštoj bolnici Kikinda:

''Zahvaljujući brojnim instutucijama ljudi se na ovakav način edukuju, slušaju o transplantaciji, o problemima ljudi na dijalizi, samim tim što je transplantacija jedini način da oni nastave da žive bez odlaska na dijalizu, mogu da putuju, odnosno da žive kao svi zdravi građani'', dodala je Drenka Varađanin, sekretarka Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida grada Kikinde.

Predavanje su održali dr Vesna Vukelić, internista Doma zdravlja u Bačkoj Topoli i dr Slobodan Šajinović, lekar na specijalizaciji interne medicine na klinici za nefrologiju i kliničku imunilogiju u Kliničkom centru Vojvodine. Prisutnima se obratio i Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, Lazar Čorbanović:

''Skup je bio od velikog značaja jer se na taj način prenose veoma važne informacije, ali se pruža i neka vrsta nade da će u budućnosti biti bolje i da će naši članovi rešiti svoje zdravstvene probleme'', dodao je Čorbanović.
 

Povodom obeležavanja 80 godina od kolonizacije, Mesna zajednica Novi Kozraci je u sali Udruženja vozača u ovom selu organizovala prigodan svečani program. Na tribini na temu kolonizacije Vojvodine od 1945. do 1948. godine govorili su dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, mr Pavle Orbović, istoričar Gradskog muzeja Vrbas, i Bogdan Šekarić, etnolog u Muzeju Vojvodine. Nakon toga upriličena je dodela priznanja pojedicima i udruženjima iz Novih Kozaraca, otvorena je izložba Kulturnog centra iz Novog Sada, posvećena Branku Ćopiću, i nastupilo je Kulturno-umentičko društvo "Petar Kočić" iz Novih Kozaraca. Događaju je prisustvovala Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.

“Kozarci su jedino mesto koje ima spomenik posvećen kolonistima, koji je delo našeg akademskog umetnika Zdravka Mandića. Spomenik je napravljen 1988. godine, a Mesna zajednica ga je ove godine restaurirala, kako bi dobio novi sjaj, koji i zaslužuje”, rekao je Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Novi Kozarci.

Ove godine se obeležava 80 godina kolonizacije partizanskih porodica, kada su nove socijalističke vlasti, nakon Drugog svetskog rata, organizovale naseljavanje Vojvodine, što je bio najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji pokrajine, kao i najorganizovaniji i najhumaniji, objasnio je dr Milan Micić:

“Kolonizacija je bila najintenzivnija na ovom delu Banata, gde je u trouglu Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića naseljeno 29 mesta kolonistima, partizanskim porodicama iz Bosne i Hercegovine”, dodao je Micić.

Priznanja su na svečanosti uručena prof. dr Manetu Miladinoviću, Braci Azariću, Miloradu Stuparu, Dragu Jankoviću, Udruženju žena Novi Kozarci, FK “Sloboda”, KUD-u “Petar Koćić”,Karate i bodibildnig klubu “Sloboda”, Lovačkom udruženju “Fazan”, Ribolovačkom udruženju “Zlatni karaš”, Umetničkoj galeriji “Zdravko Mandić”, Konjičkom udruženju “Zelenac”, Udruženju penzionera i Dobrovoljnom vatrogasnom društvu, dok su posthumna priznanja dobili Vlada Protić, Stevo Jarčević, LJuban Marin i Milorad Majkić.

Na četvrtoj Sednici Severnobanatskog upravnog okruga, kojoj su pored gradonačelnika Kikinde, Mladen Bogdana, prisustvovali predstavnici svih šest lokalnih samouprava, kao i Policijske uprave, govorilo se o Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upisu prava na nepokretnostima, odnosno projektu "Svoj na svome", kao i migrantskim kretanjima na teritoriji našeg okruga, o čemu je govorio Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda.

Kada su u pitanju migrantska kretanja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga, Kanjiža je ranijih godina, kao pogranična oblast, bila na migrantskoj ruti:

''Nemamo tačne podatke o trenutnoj situaciji, ali je ona znatno drugačija u odnosu na raniji period. Posebno se u selima Martonoš i Horgoš vidi da je mnogo manje migranata na ulici. Što se tiče projekta "Svoj na svome", taj posao će dodatno opteretiti lokalnu administraciju, ali verujem da ćemo ga uspešno realizovati. Na teritoriji naše opštine, u 13 mesta, ima između 2.600 i 2.800 nelegalizovanih objekata'', rekao je Robert Fajstamer, predsednik Opštine Kanjiža.

Kako je istakla Stana Đember, predsednica Opštine Čoka, novi zakon će umnogome olakšati legalizaciju objekata, jer su katastarske opštine radile na katastarskoj podlozi iz 1912. godine:

''Nakon komasacije i premera građevinskog rejona, utvrđeno je faktičko stanje, tako da će sada situacija biti mnogo bolja kada su u pitanju objekti koji nisu bili legalizovani i uknjiženi u katastarskoj opštini Čoka. Formirali smo tim i naša lokalna samouprava je vrlo ozbiljno pristupila tome, jer je u pitanju projekat od nacionalnog značaja'', objasnila je Stana Đember.