Aktuelno

Učenici i zaposleni u Osnovnoj školi ''Žarko Zrenjanin", svečanim programom u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, obeležili su 70 godina rada i postojanja. Svečanosti je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća.

''Sa posebnim emocijama sam u ovoj školi jer sam dobar deo godina proveo u Osnovnoj školi 'Žarko Zrenjanin', tako da sam srećan i ponosan na sve svoje kolege i učenike, kojima u ime Grada Kikinde želim da čestitam rođendan i Dan škole sa željom da nastave onako kako su do sada i radili, uspešno na ponos celog gada'', poručio je Farkaš.

Školu danas pohađa 503 učenika u 24 odeljenja:

''Osnovani smo 1955. godine i nastava se odvijala u današnjem Kulturnom centru, dok je 1979. godine izgrađen novi objekat i nastava se od tada odvija u Mikronaselju. U programu obeležavanja učestvuje veliki broj dece, s obzirom na to da imamo odličnu saradnju sa Muzičkom školom, vrtićima, Guslama i drugum instutucijama, dodala je direktorka škole, Slavica Lazić.
 

Na petoj Sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga, održana je konferencija u Svečanoj sali Gradske kuće, u okviru Međunarodne kampanje ''Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja se sprovodi u periodu od 25. novembra do 10. decembra. Sednici je, pored predstavnika Policijske uprave, predsednika opština kao i predstavnika Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi, Osnovnog suda u Kikindi i Senti, Prekršajnog suda u Kikindi i Senti, direktora centara za Socijalni rad sa teritorije okruga, direktora domova zdravlja, predstavnika Zdravstvenih centara ''Kosta Sredojev Šljuka“ u Kikindi i Opšte bolnice u Senti, prisustvovao i Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde.

''Ovakvi sastanci su od velike važnosti jer je problematika u svim okruzima ista i dobro je da imamo priliku da čujemo sa čime se sve susreću predstanvici institucija na terenu, ali i šta se to predlaže kako bi se smanjio obim statističkih podataka, a sa druge strane kako da se na najbolji način reaguje i žrtva nasilja zbrine i da joj se pomogne. To je sve oko čeka treba razgovarati. Grad Kikinda ima odličnu međusektorsku saradnju instutucija koje su u kontaktu i odmah reaguju na svaki vid nasilja. U narednom peirodu ćemo dodatno pružiti podršku svima koji su u problemu konkretnim merama'', istakao je gradonačelnik.

Saradnja svih institucija je od presudne važnosti pogotovo što je nasilje nad ženama jedno od najgorih kršenja ljudskih prava:

''Upućujem podršku svim ženama koje se nalaze u problemu i apelujem na njih da prijave nasilje jer je država tu da im pomogne maksimalno. Samo udruženi možemo stvoriti atmosferu u kojoj će se svako osećati bezbedno'', dodao je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Nebojša Jovanov.

U protekloj godini obrađeno je 320 predmeta u kojima su izricane hitne mere, dok je ove godine do prvog decembra taj broj 319. Radi se o postupcima kojima se izriču produženje hitnih mera potencijalnim učioniocima nasilja u porodici:

''Uglavnom se izriču dve mere – iseljenje potencijalnih počinioca i zabrana kontaktiranja sa žrtvom. Te mere produžavaju se na 30 dana. Počinioci su uglavnom muškarci, u 80 odsto predmeta, dok 20 odsto čine žene. Starost žrtava je različita. Radi se uglavnom o psihičkom i fizičkom nasilju dok je ekonomskog sve manje što je pokazatelj da su se žene osnažile i da prijavljuju nasilje nad njima'', objasnila je Milena Trajkovski, sekretar Osnovnog suda u Kikindi.

Na ginekološkom i prijemnom odeljenju Opšte bolnice Kikinda obučeni su i spremni za rad sa žrtvama psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja. Od početka godine u kikindskoj bolnici javilo se preko 20 osoba nad kojim je potvrđeno nasilje:

''U samom procesu rada postupa se po redovnim procedurama koje su usklađene sa zakonskim propisima, a dokaz da dobro obavljamo svoj posao jeste i dokaz i potvrda resornog ministarsgva. Imamo dobru saradnju sa policijom, Centrom za socijalni rad kao i Centrom za podršku ženama'', istakla je Svetlana Romakov glavna sestra Opšte bolnice Kikinda.
 

Novi, 21. broj zbornika "Atendite", jedinog istoriografsko-arhivističkog časopisa na teritoriji Banata, svečano je predstavljen u Narodnom muzeju u Kikindi. Izdavač godišnjaka je Istorijski arhiv Kikinda. Promociji je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za turizam i kulturu. Ona je naglasila značaj časopisa za očuvanje istorije grada.

"Smatram da to nije samo radna obaveza Istorijskog arhiva, nego i svojevrstan poklon gradu i budućim generacijama. Svako izdanje časopisa 'Atendite' je podsetnik koliko je važno da čuvamo korene i istoriju našeg grada, a iza svakog broja stoji mukotrpan i obiman rad istoričara i zaposlenih u Arhivu", rekla je Mirkov.

Srđan Sivčev, arhivista i glavni urednik "Atendita", istakao je da najnoviji broj donosi deset radova: osam istoriografskih i dva prikaza knjiga. Sivčev je izrazio ponos zbog kontinuiteta izdavanja časopisa od 2004. Godine:

"Do sada su pisala 92 autora, publikovano je 290 radova, što je impozantan broj za jedan lokalni časopis. Svake godine se trudimo da proširimo krug saradnika, tako da su ove godine dva autora po prvi put pisala za 'Atendite'", objasnio je Sivčev, naglašavajući da zbornik objavljuje arhivističke radove i radove iz lokalne istorije.
 

Kikindsko Narodno pozorište obeležilo je svoj veliki jubilej - 75 godina postojanja. Tim povodom, u okviru svečanog programa, otvorena je izložba kostima pod nazivom ''Tkanje vremena – 75 godina pozorišnog kostima", autorke Tatjane Radišić, potom je emitovana projekcija kratkog filma, odnosno odlomci iz najznačajnijih predstava u proteklih 75 godina, da bi se veče završilo razgovorom sa glumcima, kada su svečano uručene povelje i priznanja zaslužnim pojedincima. Svečanosti su prisustvovali gradonačelnik, Mladen Bogdan, Marijana Mirkov, članica Gradskog veća i Nevena Baštovanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu.

''Kroz ovo pozorište prošle su generacije glumaca, reditelja, amatera, učenika, statista. Svako od njih doprineo je da ova scena živi 75 godina bez prekida. Od 1992. godine, kao profesionalno pozorište, naš ansambl gradi prepoznatljiv repertoar i predstavlja Kikindu u drugim gradovima, festivalima i koprodukcijama. U vremenu brzih slika, pozorište nas vraća jedne drugima. Ovde sedimo pored komšija, prijatelja, profesora, mladih koji tek otkrivaju scenu i starijih koji u ovoj sali pamte svoje prve aplauze. Ovde Kikinda postaje zajednica'', poručio je gradonačelnik.

Osnovano u posleratnim godinama kao amaterski teatar, Narodno pozorište u Kikindi za 75 godina postojanja može da se pohvali kako predstavama, tako i ljudima koji su od njega napravili ustanovu u koju se rado odlazi:

''Kultura nije samo neka tačka u budžetu, nego je kultura srce jednog grada. Ovo je dan sećanja, dan jednog zajedništva, vreme kada uživamo u generaciji koja je dala ogroman doprinos da bi se naše pozorište nalazilo na onom mestu koje mu i pripada'', dodala je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

''Koncept programa obeležavanja jubileja osmislili smo tako da u njega budu uključeni svi zaposleni. Prisetili smo se svih onih glumaca koji su bili uključeni u rad našeg pozorišta, kroz in memoriam, a pogledali smo i film koji su kolege glumci uradili izborom sekvenci i delova iz najznačajnijih predstava našeg pozorišta“, saopštio je Brane Marjanović, v.d. direktora Narodnog pozorišta Kikinda.

Program obeležavanja jubileja počeće u 18 sati otvaranjem izložbe kostima, koju je priredila kostimografkinja Tatjana Radišić:

''Pokušali smo da povežemo kostime sa predstavama koje su igrane u našem pozorištu, tako da smo prikazali po tri kostima iz komada za koje su postojale lepe i velike fotografije, tako da će publika moći da vidi kako to izgleda na glumcu, ali isto tako da vidi kako taj kostim izgleda u realnosti'', objasnila je kostimografkinja Tatjana Radišić.
 

Na sastanku održanom u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Kikindi, privrednici sa severa Banata izložili su probleme sa kojima se najviše suočavaju, od rasta cene radnog sata, nestašice repromaterijala i sirovine za nastavak proizvodnje, do nedovoljno stručnog kadra na raspolaganju. Jedno od rešenja je dualno obrazovanje, kao i stipendiranje budućih inženjera na fakultetima. Sastanku je, uz generalnog direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, Milana Bosnića, prisusutvovao gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan.

'' Jedan od prioriteta, u ovom trenutku, jeste očuvanje radnih mesta, zdravo okruženje i proširenje kapaciteta. Da nam privreda radi, da nam radnici ostanu na radnim mestima i da određeni poslodavci unapređuju svoje poslovanje kako bi se više ljudi zaposlilo. Sa druge strane, možemo da se pohvalimo da bez obzira na aktuelnu situaciju mi nemamo problem sa nezaposlenošću'', rekao je gradonačelnik.

Kako bi se sagledala celokupna situacija u kikindskoj privredni, Nacionalna služba za zapošljavanje odrganizovala je sastanak na kojem se konkretno razgovaralo o problemima. Tom prilikom je istaknuto da je jedan problema i nedostatak zapošljavanja osoba sa invaliditetom:

''Pokušavamo kroz obuke i do sada smo ih radili za osobe sa invaliditetom, ali u planu su nam obuke za ostala nezaposlena lica, kako bismo relativno na tržištu rada obezbedili profile koji su potrebni poslodavcima'', dodala je Jelena Mitrović, direktorka Nacionalne službe za zapošljavanje Kikinda.

Nestašica repromaterijala i sirovine za nesmetan rad u pogonima, aktuelna geopolitička situacija u zemlji i regionu, nedovoljno stručnog kadra, ali i cena radnog sata koja podiže cenu koštanja proizvoda i te kako utiče na poslovanje privrednika u Severnobanatskom okrugu. Jedno od rešenja je dualno obazovanje na fakultetima, što bi se znatno odrazilo na poboljšanje rada.

''Setimo se kako je to radila Livnica Kikinda u svoje vreme kada je stipendirala buduće inženjere i na taj način ih polagano vezivala za ovu sredinu tako da je to jedan od načina kojim bismo rešili problem'', smatra Tibor Horvat, direktor Regionalne privredne komore Kikinda.