Grb Kikinde

Aktuelno

Budite informisani...

Raskošan mjuzikl, uvod u obeležavanje velikog jubileja PU “Dragoljub Udicki”

Datum: 04.11.2019.

Mjuziklom koju su izveli vaspitači i mališani na sceni Narodnog pozorišta, počelo je višednevno obeležavanje velikog jubileja Predškolske ustanove “Dragoljub Udicki”, 65 godina postojanja i rada. Nezaboravno veče i mjuzikl “Deca i vaspitači” osmislila je vaspitačica Edita Petrović. Srca publike osvojilo je tridesetak mališana i oko dvadeset vaspitača. Pesmom, glumom i igrom, učesnici mjuzikla dočarali su kako izgleda jedan radni dan u vrtiću, od pripreme i dolaska u ustanovu, izvođenja kompletnog vaspitno-obrazovnog procesa, do odlaska mališana njihovim kućama. Svetlana Milić, direktorica PU “Dragoljub Udicki”, u pozdravnoj besedi je podsetila da se 4. novembra 1954. godine vrtić “Jovan Jovanović Zmaj” odvojio od sistema školstva:

- Tada je u Kikindi i rođeno predškolstvo. Zato se na današnji dan i slavi osnivanje naše predškolske ustanove. Ovo je veliki jubilej ne samo za našu ustanovu već i grad. U utorak nas u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” očekuje promocija prvog dečjeg magazina “Dragoljupče”. Sreda će biti naročito intereresantna, jer će u svim našim vrtićima deca i odrasli zameniti uloge. “Noć fantastike” održaće se u četvrtak u vrtiću “Plavi čuperak”, kad će 65 predstavnika Saveta roditelja simpolično pustiti isti broj lampiona. Zaista smo se potrudili da na najbolji mogući način prezentujemo veliki status koji kikindski vaspitači uživa već decenijama unazad. O našem kvalitetnom radu svedoče najviša priznanja u prethodnom periodu- rekla je Milić i naglasila da je posao vaspitača veoma odgovoran i lep. Takvog je stava i Stanislava Hrnjak, predsednica gradske Skupštine, koja je jedno vreme i bila na čelu ove ustanove:

- Imala sam tu sreću da rukovodim ovom ustanovom nešto manje od godinu dana. Ovo je institucija kojom naš grad zaista treba da se ponosi. Predškolska ustanova obuhvata 18 objekata i blizu 200 zaposlenih. To je nešto što je, pre svega, oličenje jedne ozbiljne predškolske ustanove, ali i svih nas partnera i saradnika. Vaspitači su veoma posvećeni radu sa decom- kazala je Hrnjak. Svečarski program iskorišćen je i da kolektiv PU “Dragoljub Udicki” ukaže posebnu počast kolenicima. Plakete su dobile Edita Petrović, Vesna Majstorović, Zorica Despotov, Jasmina Labus i Danijela Petrov.

Deo puta od Kikinde do Nakova biće rekonstruisan, a biciklistička staza osvetljena

Datum: 31.10.2019.

U našem gradu danas su predstavljene pojedinosti projekta “Unapređenje povezanosti Banata 2” koji se realizuje u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija. Projekat je vredan nešto više od 1,3 miliona evra, od čega je iz IPA programa prekogranične saradnje obezbeđeno oko 972. 500 evra. To je zapravo nastavak nedavno uspešno realizovanog projekta “Unapređenje povezanosti Banata”. Realizuju ga JP “Putevi Srbije”, kao vodeći partner, grad Kikinda, opština Žombolj i zrenjaninski Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj “Banat”. Okosnicu projekta “Unapređenje povezanosti Banata 2” čini rehabilitacija državnih puteva na teritoriji grada Kikinde i opštine Žombolj koji vode do graničnog prelaza Kikinda- Nakovo. Planirano je i da se novoizgrađena biciklistička staza, od periferije Kikinde do samog graničnog prelaza, osvetli solarnim osvetljenjem. Projekat će dati značajan doprinos postizanju savremenih standarda kvaliteta putne infrastrukture koja je glavni kanal za prevoz tereta i putnika, i igra važnu ulogu u poboljšanju društveno-ekonomskih standarda u prekograničnom regionu:

- Konkretno, mi ćemo rekonstruisati deo državnog puta od Kikinde do Nakova, u dužini od skoro dva kilometra, čime će se unaprediti bezbednost saobraćaja. Pored investitorske uloge koju imamo u izgradnji, finansiranju i održavanju velikih infratrukturnih projekata na državnoj putnoj mreži, naše preduzeće učestvuje i ovim projektima koji za cilj imaju povezivanje dva grada, u ovom slučaju Kikinde i Žombolja- navela je Biljana Vuksanović, izvršna direktorka JP “Putevi Srbije” i menadžerka ovog projekta. Pavle Počuč, zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, konstatovao je da aktivne mere republičke i pokrajinske administracije, ali i ovakvi projekti doprinose da se postojeća putna i infrastruktura unapređuju, investitori intenzivnije ulažu u ovaj deo Banata i da se otvaraju nova radna mesta:

- Mislim da je otvaranje graničnog prelaza Nakovo-Lunga bio jedan od ključnih trenutaka u ekonomskom razvoju Kikinde, u proteklih nekoliko godina. Postali smo atraktivna investiciona sredina. Kompanija “Zoppas” otvorila je fabriku, a prelaz je doprineo velikoj cirkulaciji ljudi između dva pogranična dela. Više od 800.000 putnika je tokom prethodnih pet godina korisrtilo ovaj prelaz, a 76 odsto njih su bili strani državljani- precizirao je Saša Tanackov, član Gradskog veća i dodao da i to potkrepljuje inicijativu srpske strane da prelaz počne na radi 24 sata i bude omogućen autobuski i teretni saobraćaj. Darius Adrian Postelnicu, predsednik opštine Žombolj, naveo je da su već rekonstrusali sve planirane puteve, dok ovaj projekat doživljaju kao boljitak jer će se brže i sigurnije stizati do Kikinde i dalje. Irena Živković, direktorka RCR “Banat”, ukazale da je u prethodno okončanom projektu modernizovan prelaz sa srpske strane, izgrađena dvosmerna biciklistička staza od Kikinde do graničnog prelaza Nakovo, ali i da je uspostavljena Kancelarija za informacije i promociju prekogranične ekonomske saradnje sa sedištem u Kikindi. Projekat je zvanično počeo 1. avgusta, a trebalo bi da se okonča do 31. jula 2021. godine.

Ravnomeran razvoj grada i sela je prioritet ove vlasti

Datum: 30.10.2019.

Odbornici su na današnjoj sednici lokalnog parlamenta usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu Grada Kikinde za prvih devet meseci ove godine. Snežana Kovačević, sekretarka Sekretarijata za finansije, saopštila je da su prvobitnom odlukom o budžetu prihodi, primanja i sredstva bili planirani u iznosi od 2,6 milijarde dinara. Nakon uvećanja za iznos transfera i donacija budžet iznosi 3,1 milijardu dinara, što je i osnovica za izračunavanje za posmatrani period. Kovačević je precizirala da su u prvih devet meseci realizovani prihodi i primanja i preneta sredstva iz budžeta i ostalih izvora u iznosu od milijardu 872 miliona dinara ili 59,3 odsto u odnosu na prvobitni plan, uvećan za namenska sredstva od drugog nivoa vlasti. Rashodi i izdaci su milijardu 837 miliona dinara, odnosno 58,4 odsto u odnosu na prvobitni plan. Član Gradskog veća, Milivoj Linjački, taksativno je naveo sva infrastrukturna ulaganja od početka godine:

- Naš prioritet jeste ravnomera razvoj grada i sela, a za investicije je izdvojeno oko milijardu dinara što je najveći iznos do sada. Pored ostalog, okončana je izgradnja nedostajućih sadržaja na graničnom prelazi Nakovo-Lunga, a za taj posao je izdvojeno je 90 miliona dinara. Za izgradnja mosta i pristupne staze na Starom jezeru investirano je 17 miliona dinara, a u parking kod SC „Jezero“ i maske na objektu dodatnih 11 miliona- kazao je Linjački. Na sednici se moglo čuti da su značajna sredstva uložena u objekte obrazovanja, ali i u Dom zdravlja i Opštu bolnicu. Osim sredstava iz gradskog budžeta, kikindsko zdrastvo pomogli su NIS i pokrajinska administracija. Odbornici su podržali odluku o zaduživanju za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda. Odlukom se odobrava zaduživanje grada Kikinde za iznos do 500 miliona dinara koji će biti iskorišćeni za rešavanje problema pijaće vode u Kikindi, odnosno izgradnju novih postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima i izgradnju proizvodne hale za investitore:

- Ovo kreditno zaduženje je jedan od načina da se reši pitanje snabdevanja zdravom pijaćom vodom za sve stanovnike na teritoriji grada. Moglo je i drugačije, ali mnogo ranije. Spominju se sredstva rudne rente koja se uplaćaju, ali moram da dodam da taj ugovor nije sklopila ni ova vlast ni SNS. Iznosi za rudnu rentu u ranijim godinama bili su mnogo veći, ali se niko nije setio da opredeli deo novca da bi se deo problema snabdevanja pijaćom vodom rešio- izjavila je odbornica Milica Tripinović Popov. Predlogom odluke o nagradama i priznanjima grada Kikinde, utvrđen je naziv najvišeg priznanja koje se dodeljuje, a to je Nagrada grada Kikinde. Ustanovljena su i gradska priznanja. Nazvana su po znamenitim sugrađanima: Jovanu Ćirilovu, dr Pavlu Kenđelcu, Stefana Bonu, Niki Mirkovu, dr Ranku Petroviću i Melaniji Nikolić Gaičić.

Otvoreno i argumetovano o problemima žena i njihovom prisustvu u medijima

Datum: 29.10.2019.

Žene koje se u javnom medijskom prostoru pojavljuju prethodnih godina, nisu u dovoljnoj meri zastupljene. To je ocena Stanislave Hrnjak, predsednice Skupštine grada Kikinde. Govoreći na tribini “Žene i mediji”, čiji je domaćin bio naš grad, ona je poručila da je na političarkama da, uz osnovni angažman u javnom ili političkom životu, motivišu druge žene da im se pridruže i aktiviraju, kako bi i one pružile lični doprinos:

- Ovo je bila prilika da porazgovaramo šta su izazovi i mogućnosti, ali i da donesemo određene zaključke koji će, na neki način, biti i zadaci o kojima će se ozbiljnije govoriti u narednom periodu. Drago mi je što je Ženska parlamentarna mreža AP Vojvodine, Kikindu prepoznala kao grad koji zavređuje pažnju da se nađe u ulozi domaćina ovog skupa. O medijskom izveštavanju i aktivnostima političarki, ali i praksi medija o izveštavanju žena, diskutovale su koleginice iz Zrenjanina, Mola, Ade, Kanjiže, Novog Sada i našeg grada- rekla je Hrnjak i konkretizovala sa kakvim se izazovima suočavaju političarke i uopšte žene na javnoj sceni:

- Bile smo, između ostalog, suočene sa potpuno neprimerenim vokabularom i seksističkim pristupom ženi, sa pogledom koji se svodi na ženu domaćicu kojoj je mesto u levom ili desnom uglu. Potrebno je da se založimo da jedan veći broj žena bude zastupljen u političkom životu i javnom prostoru kroz različite prostore delovanja- navela je ona. Pokrajinska poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže AP Vojvodine, Stanka Mihajlov, ukazala je da se nedavno o ovim temama diskutovalo u Žitištu, dok je Subotica naredno mesto okupljanja debate o ženama i njihovom osnaživanju:

- Žene nemaju dovoljno hrabrosti da se suoče sa svojim problemima. Iz tog razloga smo ovde. Suština je da budu hrabrije, a mi smo tu da ih podržimo. Sve je do nas samih- konstatovala je Mihajlov. NJena koleginica Gizela Crkvenjakov, pokrajinska poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže AP Vojvodine, kaže da se i ovakvim skupovima trude da unaprede položaj žena, ekonomski ih osnaže i doprinesu parlamentarnoj demokratiji, i vladavini prava i ljudskih sloboda:

- Na ovaj način pružamo podršku lokalnim samoupravama i unapređenju položaja žena u tim sredinama- navela je Crkvenjakov.

Kikindska rešenje regulisanja teretnog saobraćaja prezentovana u Republici Srpskoj

Datum: 26.10.2019.

Milivoj Ličnjački, član GV i zamenik predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja, prezentovao je Odluku o tehničkom regulisanju teretnog saobraćaja za grad Kikindu na 8. konferenciji “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” u Banja Luci. Međunarodna skup pod pokroviteljstvom Saveta za bezbednost saobraća Republike Srpske održan je 24. i 25. oktobra. Linjački kaže da su učesnicima konferencije prezentovani primeri uspešne prakse za jačanje kapaciteta bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama. Bila je to prilika da se javnost upozna sa saobraćajnim rešenjima u Sloveniji, Srbiji i Republici Srpskoj:

-Suština naše odluke ogleda se u tome što je na gradskim ulicama daleko manje terernih vozila nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Smanjen je broj saobraćajnih nezgoda u kojima su učesnici vozači teretnih vozila, ali je istovermeno i značajno umanjeno habanje kolovoza. Novac koji prihodujemo od taksi koje naplaćujemo za izdavanje dozvoli za ulazak u gradsko jezgro, koristimo za održavanje puteva. Od ukupnog broja teretnih vozila samo 12 odsto je imalo potrebu da se u gradu zadržava, ili im je to bilo krajnje odredište dok su ostali samo tranzitirali- izjavio je Linjački i dodao da su pojedini učesnici konferencije “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” iz Republike Srpske izrazili želju da na bazi kikindskog modela, reglišu teretni saobraćaj u njihovoj lokalnoj sredini:

-Ranije su spremnost za tako nešto iskazale i neke lokalne samouprave u našoj zemlji. Izvesno je da će naša odluka o regulisanju teretnog saobraćaja mnogim lokalnim samoupravama poslužiti kao primer. Prva smo lokalna samouprava u Srbiji, koja je donela takvu odluku i adekvatno rešila gorući problem sa aspekta bezbednosti saobraćaja- naglasio je Linjački.