Grb Kikinde

Aktuelno

Budite informisani...

Dan škole obeležen priredbom i sportskim nadmetanjima

Datum: 25.10.2019.

Đaci i prosvetni radnici Srednje stručne škole “Miloš Crnjanski” na prigodan način obeležili su Dan škole. Budući laboranti, farmaceutski i tehničari zaštite životne sredine, kao i njihovi profesori, Dan škole proslavljaju 26. oktobra, na dan rođenja književnika Miloša Crnjanskog, po kom škola nosi ime. Bogat program u amfiteatru, ali i sportska nadmetanja, okupili su na jednom mestu domaćine i njihove goste. U ime lokalne samouprave, Dan škole čestitala je Bosiljka Srdić, zamenica gradonačelnika:

- Ova ustanova i ostale tri stručne škole čine odličan srednjoškolski sistem obrazovanja u našem gradu. Srednja stručna škola “Miloš Crnjanski” je svojim radom pokazala kako obrazovne ustanove mogu da idu u korak sa vremenom, modernizuju svoj rad i prate savremene tendencije u obrazovanju. Pohvaljujem kolektiv, a naročito učenike koji su uvek bili zainteresovani za rad- poručila je Srdić. Čestitkama se pridružio Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga:

- Škola je postala interesantna i đacima iz našeg okruga, pa se ovde upisuju mladi ljudi koji žele da postanu medicinski ili prehrambeni radnici. Ova, ali i još neka zanimanja su deficitarna. Učenicima je to očigledno poznato, a naročito onima iz susednih mesta- konstatovao je Lukač. Srednju stručnu školu “Miloš Crnjanski” pohađa 360 đaka:

- Imamo četiri obrazovna profila i devet različitih smerova. Naša škola ima 15 odeljenja. Prosvetni kadar veoma je posvećen radu sa đacima. Dokaz tome su i brojna priznanja naših učenika. Lane su bili uspešni na matematičkim takmičenjima. Literarni radovi naših učenika takođe su zaslužila priznanja. Uspeh nije izostao ni na sportskim nadmetanjima- pohvalio se Milorad Karanović, direktor SSŠ “Miloš Crnjanski”.

Preduzetništo je bitan segment ekonomije našeg grada

Datum: 24.10.2019.

Godišnja Skupština OUPK bila je prilika da članovi strukovnog udruženja ukažu na loše i dobre strane njihovog poslovanja u prethodnom periodu. Ovu godinu pamtiće i po, kako kaže Siniša Pašić, predsednik OUPK, nikad uspešnijem Sajmu preduzetnika koji je okupio gotovo 60 izlagača iz cele Srbije, BiH i Hrvatske:

- To je bio najupešniji i najposećeniji Mini sajam preduzetnika. Puno su finansijski i logistički pomogli lokalna samouprava i RPK Kikinda. Što se tiče problema, činjenica je da preduzetnici nisu upoznati sa svim zakonskim odredbama i propisima, jer su neki u međuvremenu usvojeni. I dalje su preduzetnicima na raspolaganju naši pravni saveti koji su besplatni. Na pravne savete mogu da računaju i oni koji nisu naši članovi. Evidentan je i manjak radne snage. Očigledno su Kikinđani destimulisani zaradom koju nude preduzetnika. U Kikindi ima oko 900 registrovanih preduzetnika- naveo je Pašić i dodao da je OUPK osnovano 2007. godine i da ima više od sedamdeset aktivnih članova. I predsednik Skupštine OUPK, dr Dragan Rankov, ukazuje da je u našoj sredini primetan manjak radne snage:

- To je izraženo u zdravstvu. Plate su skromne, pa ljudi odlaze i to je surova istina. Naročito je to vidljivo u ginekologiji i akušerstvu. Sa nekadašnjih 1.600 porođaja godišnje, spali smo na 400 porođaja. Ako nema dece u porodilištu, neće ih biti u školama, pa ni na radnim mestima- primetio je dr Rankov. Ovom skupu je prisustvovao i Saša Tanackov, član GV za lokalni ekonomski razvoj i investicije. On je ocenio da je preduzetništvo bitan segment deo ekonomije našeg grada:

- Važno je da razvijamo svaki vid privrede. Velika privreda je ta koja apsorbuje veliki broj zaposlenih i stvara velike prihode. Međutim, moramo imati oslonac i na sopstvene snage. To su upravo preduzetnici i sektor malih preduzeća iz naše sredine. Mi pokušavamo da pomognemo preduzetnicima tako što ćemo posredovati u njihovom povezivanju sa velikom privredom- kazao je Tanackov. Nadležni državni i pokrajinski organi, ali i lokalna samouprava se trude da na razne načine pomognu preuzetnicima i osmele Kikinđana da se upuste u privatni biznis. Takvog je mišljenja Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga:

- Otvaraju se nove zanatske, trgovinske i uslužne radnje, a postojeći preduzetnici razvijaju svoj biznis i šire tržište- kazao je Lukač.

Stari bunar u Nakovu ponovo će biti u funkciji

Datum: 24.10.2019.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, u pratnji gradonačelnika Kikinde, Pavla Markova, uverio se da sanacija bunara u Nakovu odmiče željenom dinamikom. Ovaj bunar jedan je od 25 predviđenih projektom, koji će biti sanirani do kraja fabruara naredne godine. Ukupna investicija je vredna oko 20 miliona dinara. Pokrajina je obezbedila 60 odsto, dok je iz gradskog budžeta izdvojen ostatak sredstava:

- Imajući u vidu inicijativu Kikinde da je neophodno uložiti finansijska sredstva u sanaciju izvorišta, mi smo se opredelili da izdvojimo sredstva za to. Ovi bunari nisu sanirali od kad su izgrađeni i pušteni u funkciju. Mislim da je ovaj projekat neophodan, jer na ovaj način povećavamo kapacitet, s jedne strane, a sa druge kvalitet pijaće vode- rekao je dr Radojević i naglasio da su resorni sekretarijat i Grad Kikinda, u prethodne tri godine zajedničkim sredstvima, realizovali investicije vredne preko 200 miliona dinara. Gradonačelnik Kikinde potvrdio je da je sanacija bunara predviđena u skoro svim naseljenim mestima, a oni će činiti sastavni deo sistema buduće fabrike vode:

- U vrlo kratkom periodu, imaćemo veoma kvalitetne bunare, što će buduće snabdevanje vodom učiniti boljim. Osim toga, ovaj projekat je i bazično veoma značajan, jer radimo kako treba. Što se same vode tiče, bavimo se bunarima, cevima i na kraju ćemo se baviti postrojenjem i to sve čini kompleksansistem fabrike vode- rekao je Markov. Bunar u Nakovu, jedan od 25 obuhvaćenih projektom, izgrađen je još 1978. godine. Pre 15 godina pretrpeo je havariju i od tada nije u funkciji. Sanacija podrazumeva vađenje pumpe i cevi koje su upale u bunar i sprečile dotok vode, a završetkom radova očekuje se bolje vodosnabdevanje Nakova, uzimajući u obzir da selo trenutno ima dva bunara.

Da radi 24 sata i bude otvoren za teretni saobraćaj zavisi od rumunske strane

Datum: 23.10.2019.

Da granični prelaz Nakovo - Lunga, sa srpske strane, već u ovom trenutku ispunjava sve uslove da počne da radi 24 sata, a rampa bude podignuta za teretni i autobuski saobraćaj, saglasni su Nemanja Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i njegovi domaćini. U prisustvu gradonačelnika Pavla Markova i njegovih saradnika, Nikole Lukača, načelnika Severnobanatskog upravnog okruga, ali i gostiju iz Rumunije, danas je izvršena i zvanična primopredaja novoizgrađenih objekata na našem delu granice:

- Do otvaranja ovog graničnog prelaza, krajem 2014. godine, došlo je zahvaljujući velikom radu tadašnjeg premijera, a sada predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U međuvremu se drastično povećao broj putnika i vozila koji koriste ovaj prelaz. To je od ogromnog značaja za Kikindu i ceo region. Što se nas tiče, ovo je tehnički zaokružen projekat i prelaz može da radi 24 sata. Kad će biti dozvoljen promet autobusa i kamiona zavisi isključivo od rumunske strane. Naše ministarstvo, ja lično i ambasada Srbije u Rumuniji, na tome ćemo predano raditi u narednom periodu. Tu je i problem sa unutrašnjom političkom dinamikom u Rumuniji, jer je tokom poslednjih nekoliko godina, više puta, došlo do promene izvršne vlasti- rekao je Stevanović i dodao da je nezahvalno prognozirati kad bi to moglo da se desi. Istog je stava i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. On je uveren da će se to desiti, pre ili kasnije:

- Tokom prethodnih pet godina ovuda je prošlo više od 800.000 ljudi i preko 200.000 putničkih vozila. To jasno ilustruje opravdanost našeg projekta. Granični prelaz Nakovo- Lunga unapredio je i privrednu sliku našeg grada. Očekujemo da u narednom periodu bude zamajac privrednog razvoja Kikinde i Severnobanatskog okruga- kazao je Markov. Zahvaljujući oko 1,8 miliona evra vrednom projektu “Unapređenje povezanosti Banata”, finansiranom u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija Srbija, a koji je podrazumevao i izgradnju oko osam kilometara duge biciklističke staze, od Kikinde do same granice sa Rumunijom, naš deo graničnog prelaz dobio je sve nedostajuće sadržaje. Dodatnih 90 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza obezbedili su Grad Kikinda, a delom i Republika Srbija. Nakovčanka Mira Knežević smatra da je, nakon otvaranja i modernizacije prelaza, selo živnulo i da Rumuni dolaze da pazare. Radoš Tomašević iz Kikinde, rado biciklom dolazi u Nakovu:

- Više ne moramo da se krećemo državnim putem. Vožnja biciklističkom stazom je bezbedna i prijatna- priznao je on.

Država se trudi da mladi ljudi ostanu u seoskim sredinama

Datum: 22.10.2019.

Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i njegovi saradnici, danas su posetili naš grad i razgovarali sa predstavnicima novokneževačkog udruženja poljoprivrednika. Sastanku su, pored ostalih, prisustovali članovi “Banatske lenije”, predstavnici pčelarskih udruženja iz Kikinde i Bašaida, ali i proizvođači iz Banatske Topole. Imre Kabok, član GV za poljoprivredu i ruralni razvoj, rekao je da i ova poset potvrđuje ozbiljnost zvaničnika resornog ministastva da se na terenu upoznaju sa konkretnim problemima i sugestijama proizvođača hrane:

- Analizirali smo potrebu rada i postojanja Poljoprivredne stručne službe u Kikindi. Saglasili smo se da su ta ustanovi i njeni stručnjaci veoma bitni za našu agrarnu sredinu. Pohvaljen je naš plan ruralnog razvoja. Spadamo u mali krug lokalnih samouprava koje izdvajaju značajna sredstva za poljoprivredu- rekao je Kabok. Podatak da je Grad Kikinda za realizaciju mera ruralnog razvoja i za poljoprivrednike obezbedila 20 miliona dinara, prijatno je iznenadila Bogićevića. To je, prema rečima Bogićevića, veoma dobro:

- I na ovom sastanku smo od voćara, stočara i pčelara čuli da je neophodno da predstavnici ministarstva obilaze domaćinstva u selima. Potvrdili su da im ovi sastanci puno znače, jer mogu da ukažu na probleme koje ih tište. Govorili smo i o “Programu za mlade”, a u Nakovu smo upoznali mlade momke koji će se baviti proizvodnjom lešnika. Taj program realizujemo tri godine, a to je jedna od mera da se mladi zadrže u seoskim sredinama- priznao je Bogićević. Nešto pre sastanka u Gradskoj kući, Aleksandar Bogićević i njegovi saradnici posetili su porodično gazdinstvu Radovana Zorić iz Nakova. On se bavi proizvodnjom lešnika, a u ovaj posao se upustio pre pet godina:

- Pun rod očekujem za pet godina, ali već imam neki prihod. Zasad lešnika zauzima dva hektara, a na ovoj parceli imam 920 stabala i četiri sorte. Dosad sam u ovaj posao uložio oko 20.000 evra. Imam dva sina Dejana i Sinišu, pa planiram da u dogledno vreme formiram još jedan zasad lešnika. Smatram da država mora da još više podsticajnih sredstava izdvaja za mlade ljude- kazao je Zorić.