Aktuelno

Savet za bezbednost saobraćaja grada Kikinde obezbedio je sredstva za kupovinu 440 pomoćnih sedišta, koja su namenjena predškolcima i njihovim roditeljima. Za realizaciju prve ovakve akcije opredeljeno je oko milion dinara, a takozvani busteri će se uručiti predškolcima koji pohađaju pripremno-predškolski program u svih 18 vrtića. Dobre vesti su saopštili Kristina Drljić, direktorica Predškolske ustanove “Dragoljub Udicki” i Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde:

- Osnovni zadatak vaspitača i svih ljudi koji rade sa decom, naravno i roditelja, jeste da deca budu bezbedna, bezbrižna i srećna. Upravo će poklon koji dobijaju od lokalne samouprave pomoći da se bezbedno voze u automobilima- rekla je Drljić i dodala da su ove godine obezbedili 12 miliona dinara dodatnih sredstava:

- Završen je tender za projekat sa kojim smo konkurisali kod Ministarstva pravde za sredstva od oportuniteta. Odobreno nam je 3,3 miliona dinara za sprave u dvorištima vrtića od prirodnog materijala. U okviru programa “Zajednici zajedno” dobili smo 4,4 miliona dinara za zamenu kotla u vrtiću “Kolibri”. Dva miliona dinara stiže preko Kancelarije za izbeglice za vrtić u Ruskom Selu. Vrtić u ovom selu će od idućeg septembra dobiti celodnevni boravak. Od Vlade Vojvodine obezbeđeno je 300.000 dinara za didaktička sredstva i materijale. Ministarstvo prosvete dodelilo nam je 370.000 dinara za kupovinu malih robota koji su važni u novim osnovama programa, koji se primenjuje u našoj ustanovi- pojasnila je direktorica PU “Dragoljub Udicki”. Nadovezao se gradonačelnik i potvrdio da će se sredstva za kupovinu pomoćnih sedišta opredeliti i naredne godine:

- Bezbednost dece nam je na prvom mestu, a ovo je svakako i pomoć njihovim roditeljima. Zakon o bezbednosti saobraćaja predviđa prevoz dece u automobilima, samo ukoliko postoji pomoćno sedište. Ovo je jedini način da deca budu bezbedna tokom vožnje - naglasio je Lukač.
 

Kao rezultat krajem prošle godine uspostavljene saradnje između našeg grada i Matice srpske, danas je u Kikindi održan naučni skup “Istorija srpskih migracija u Banatu od 15. do 18. veka”. U želji da bude deo misije koju najstarija književna, kulturna i naučna institucija sprovodi već skoro dva veka, a to je očuvanje duhovnog i kulturnog stvaralaštva Srba, lokalna samouprava i ovim skupom je potvrdila koliko saradnja sa Maticom srpskom može da bude značajna:

-Ponosimo se ovom saradnjom. U Kikindi i severnom Banatu ima dosta istorijske građe koja zavređuje da bude obrađena od strane istoričara našeg Istorijskog arhiva, ali i naučnih radnika Matice srpske. Nastavljamo našu saradnju- poručio je Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde, na otvaranju naučnog skupa. Generalni sekretar Matice srpske, dr Milan Micić, saopštio je da će izlaganja sedam istoričara biti preneta u zborniku i potvrdio da će, grad Kikinda, Istorijski arhiv i Matica srpska, nastaviti da se i narednih godina bave istorijskim migracijama Srba u Banatu:

-Iduće godine očekuje nas tema koja je vezana za kolonizaciju koja se dogodila nakon Drugog svetskog rata. Migracije su na području Banata formirale postojeći etnički, kulturni, jezički i verski mozaik. Naša saradnja ogleda se i u nekim drugim oblastima. Želimo da Matica srpska ovde bude prisutnija. Matica srpska nalazi se tamo gde se nalaze srpska kultura i narod- naznačio je dr Micić. Ovaj naučni skup organizovao je Istorijski arhiv Kikinda:

- Kolege Dragan Beleslić, Vladimir Dudić i ja smo govorili o Velikoj Kikindi, Bašaidu, o ideji srpskog ujedinjena i nacionalnog preporoda tokom 18. veka. Predočili smo i istoriju srpskih migracija u severnom Banatu- kazao je istoričar Srđan Sivčev i dodao da su učesnici naučnog skupa bili i stručnjaci beogradskog Istorijskog arhiva i novosadskog Filozofskog fakulteta. Članica GV za obrazovanje i kulturu, Milena Živkov, najavila je da je za narednu godinu planirano objavljivanje knjige o Arkadiju Varađaninu, našem zaboravljenom sugrađaninu i prvom urednika ženskog časopisa “ Ženski svet”. To je bio prvi ženski časopis u Srbiji, u 19. veku.
 

Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i Razvojni fond Vojvodine su 7. decembra 2021. godine formalizovali svoju dosadašnju saradnju zaključivanjem Protokola o saradnji, koji je osnov za udruživanje kapaciteta i napora ove dve pokrajinske institucije u cilju unapređenja institucionalnih kapaciteta saglasno potrebama evropskih integracija, kao i kreiranja podsticajnih mehanizama za podršku učešća korisnika sa teritorije AP Vojvodine u razvojnim programima Evropske unije.
S obzirom da je poljoprivreda prepoznata kao jedan od pokretača regionalnog razvoja, a AP Vojvodina kao tipičan poljoprivredni region, u novoj finansijskoj perpsektivi 2021-2027, Pokrajinska vlada je prepoznala mogućnosti u okviru mere 6, IPARD III programa Evropske unije i stavila akcent na pripremi i kreiranju okvira i efikasnih mera podrške za uspešnu apsorbciju sredstava od strane jedinica lokalne samouprave iz AP Vojvodine u okviru ove mere.
Imajući u vidu da od ukupne poljoprivredne trgovinske razmene Srbije 75% je sa EU, a izvoz Srbije u EU je u 2020. dostigao blizu 2 milijarde evra, mogućnost korišćenja IPARD III programa Evropske unije je izuzetno značajno sa aspekta daljeg održivog razvoja poljoprivrednog sektora u Srbiji. U poslednjim izveštajima i analizama ocenjeno je da se Srbija dobro pripremila za IPARD III program kroz implementaciju mere ulaganja u ruralnu infrastrukturu što je značajno imajući u vidu snagu poljoprivrede i konstatovano je da Srbija ispunjava kriterijume Evropske unije za finansiranje infrasturkturnih projekata u selima.
U narednom periodu očekuje se akreditacija i usvajanje programa Instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2021-2027- IPARD III. Novina u IPARD III programu jeste Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu. Rezultati sprovedene analize u ovom sektoru pokazali su da je infrastruktura u naseljima u ruralnim područjima u znatno lošijem stanju u odnosu na gradska naselja.
Značajni problemi u ruralnim područjima su kvalitet i količina isporučene vode, veliki broj domaćinstava bez priključka na javni kanalizacioni sistem, tretman otpadnih voda, sakupljanje otpada, nerazvijena mreža lokalnih puteva ili neadekvatno održavanje postojećih. Navedeno će moći da bude finasijski podržano kroz gorepomenutu meru.
Korisnici Mere 6 će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova investicije.
Kako će mera zaživeti od 2023. godine, a u cilju maksimalne apsorpcije predviđenih bespovratnih sredstava, jednice lokalne samouprave, odnosno mesne zajednice na teritoriji AP Vojvodine, imaju dovoljno vremena da sagledaju trenutno stanje u pogledu spremnosti projektne dokumentacije za apliciranje sa ciljem unapređenja ruralne javne infrasturkture, a što je jedan od prioriteta za većinu gradova i opština u Vojvodini.
Pokrajinska vlada, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine i Razvojni fond Vojvodine zajedno rade na pripremi podsticajnih mera i pružanja odgovarajuće podrške gradovima i opštinama na teritoriji AP Vojvodine koje će stajati na raspolaganju u okviru IPARD III programa u cilju maksimalne iskorišćenosti sredstava koja će stajati na raspolaganju u programskom periodu 2021-2027.
 

Zahvaljujući inicijativi građana Semlačke ulice i finansijskoj podršci lokalne samouprave, Kikinđani će do Starog jezera i SC „Jezero“ dolaziti popločanom stazom koja vodi do mosta i dalje do prirodne oaze u skoro samom centru grada. Radovi su pri samom kraju, a počeli su pre tri nedelje. Okončaće za najviše dva dana:

-Umesto ranijih dvadesetak minuta, sugrađani će do Starog jezera pešačiti desetak. To nije bila jedina ideja naše građanske inicijative. Nadležnima smo prošle godine predočili neophodnost uređenja ulaza u Staro jezero iz pravca Semlačke ulice. Staza je popločana, a preostalo je postavljanje javne rasvete i table - saopštio je sugrađanin Savo Orelj. On i grupa sugrađana, inicirali su uređenje staze do Starog jezera. Član GV za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, Miroslav Dučić, potvrdio je da je lokalna samoprava prepoznala kvalitetnu ideju, uvažila i finansijski podržala sa blizu milion dinara. Grad je za rekonstrukciju pešačkih staza i izgradnju parking mesta opredelio blizu 13 miliona dinara:

-Popločano je oko 250 kvadratnih metara, a ovo neće biti jedini radovi na Starom jezeru. Na kraju smo građevinske sezone, a to znači da ćemo sanaciju o izgradnju novih pešačkih staza i parking mesta u gradu i našim selima nastaviti iduće godine- naveo je Dučić.
 

U delu ulice Šumica novim slojem asfalta presvučena je deonica u dužini od 380 metara. Privodi se kraju uređenje bankina. Predrag Jovanović, šef gradilišta, kaže da je nakon nekoliko decenija konačno rehabilitovan asfalt u ovoj rubnoj ulici, a da su ljudstvo i mehanizacija firme „Graditelj NS“, tokom ove građevinske sezone, asfaltirali još nekoliko gradskih ulica i sanirali udarne rupe:
- Saniran je asfalt u ulicama Mihajla Pupina, Braće Bogaroški, Dositejeva, Pere Segedinca, Svetozara Miletića i Cara Dušana. Preostale poslove okončaćemo u naredna dva dana, a počeli smo ih tokom maja - potvrdio je Jovanović. Da su radovi na samom kraju uverili su se Nikola Lukač, gradonačelnik Kikinde i njegovi saradnici:

-Lokalna samouprava je tokom ove godine u sanaciju putne infrastrukture opredelila 90 miliona dinara. Radovi su startovali proletos, a okončaće se ovih dana. Operativa je bila angažovana i u našim selima. U Sajanu je sanirana ulica Đure Đakovića, u dužini od 1.250 metara. Vrednost te investicije je oko pet miliona dinara. Siguran sam da su žitelji ovog dela grada zadovoljni. Nećemo se zaustaviti na ovom jer nam je cilj da svi naši sugrađani imaju fekalnu i atmosfersku kanalizaciju- izjavio je Lukač i naglasio da je po obimu radova i visini izdvojenih sredstava, u ove svrhe, ovo jedna od najuspešnijih godina. Žitelj ulice Šumica, Milan Đukin, ukazao je da su nakon kanalizacije konačno dobili novi asfalt i da, kako je rekao, sve pohvale upućuje gradonačelniku i njegovim saradnicima.