Aktuelno

Italijanska kompanija “Zoppas” danas je u Kikindi, i zvanično, otvorila svoju prvu fabriku u Srbiji. U prisustvu ĐanFranka Zopasa, predsednika Grupe “Zoppas” i Federika Zopasa, generalnog menadžera Grupe “Zoppas”, najavljeno je proširenje kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. Izmimno važnom privrednom događaju prisustvovali su Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, Goran Knežević, ministar privrede i Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde. Karmen Rusmir, jedinstveni administrator “Zoppas Industries Romania” i direkorica “Zoppas Industries Serbia”, izdvojila je tri cifre koje su vezane za dosadašnji rad fabrike, koja zapošljava 430 radnika:

- To su tri dana za osnivanje kompanije, 30 dana za početak proizvodnje i 300 zaposlenih u prvoj godini rada. Ovde smo pronašli dobru sredinu za realizaciju investicije, u vidu regionalnih i nacionalnih vlasti. U Kikindi i okolini smo pronašli kvalitetnu i dobro obučenu radnu snagu. Oni su i naša motivacija za proširenje kapaciteta - rekla je ona. ĐanFranko Zopas, predsednik Grupe “Zoppas”, oduševljeno je priznao da nije mogao da veruje da će, u roku od samo godinu i po, fabrika u Kikindi ovako izgledati:

- Kikinda je zahvaljujući kompaniji “Zoppas” dobila velikog i snažnog partnera. Potpisali smo ugovor kojim je definisana izgradnja nove fabrike i otvaranje novih radnih mesta. Procenjujemo da će u narednih godinu i po, “Zoppas” zapošljavati oko 1.000 radnika. To će biti završetak druge faze investicije, nakon koje će uslediti treća - rekao je gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov. Ministar privrede, Goran Knežević, ukazao je da je Vlada Republike Srbije posvećena smanjenju broja nezaposlenih:

- U poslednje tri godine je nezaposlenost smanjena sa 26 na 11,8 odsto, ali naš krajnji cilj jeste da nezaposlenost bude ispod 10 procenata - kazao je Knežević. Pokrajinski premijer, Igor Mirović, ocenio je da je efikasnost nužna pretpostavka za ukupan ekonomski rast ove kompanije:

- Stari objekti nekadašnje “Auto kuće” pretvoreni su u modernu fabriku. Moram da naglasim da je u Vojvodini, u prvih devet meseci, zabeležen rast industrijske proizvodnje od osam odsto. Tome je doprinela i kompanija “Zoppas”- istakao je Mirović.

Povodom 20. novembra, Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, na spomen kosturnicu na Železničkom groblju, danas su vence položili zvaničnici lokalne samouprave, Udruženja Srpskih ratnih veterana, Saveza potomaka ratnika Srbije od 1920. do 1920. godine, SUBNOR-a, Saveza rezervnih vojnih starešina, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva "Vološin" iz Novog Bečeja, ali delegacije Ljubovije, Požarevca i Sente. U kosturnici je sahranjeno skoro 200 dobrovoljaca-Srba, Rusa i Rumuna. O značaju ovog datuma kao jednog od prelomnih trenutaka u istoriji Kikinde, ali i veličini hrabrosti i patriotizmu srpskih dobrovoljaca, govorio je profesor istorije Lazar Demić. U Kikindu je 18. novembra, po hladnom i kišovitom vremenu, ušla prethodnica srpske vojske Dva dana kasnije, umarširao je Gvozdeni puk Moravske divizije na čelu sa pukovnikom Dragutinom Ristićem:

- Može se reći da je ovo jedan od najvažnijih datuma u istoriji našeg grada. Kikinđani su oduševljeno dočekali srpsku vojsku- kazao je Demić i podsetio da je, u odnosu na broj stanovnika, Kikinda dala najviše dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu. U Kulturnom centru otvorena je izložba istoričara Jovana Pejina "Kikindski kraj i Kikinda u dobrovoljačkom pokretu od 1916. do 1918." Nakon toga je održana Svečana akademija povodom obeležavanja Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu.

I u Kikindi će do kraja godine, u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, svaka stambena jedinica morati da se registruje, ali i da se izaberu upravnici zgrada. U našem gradu postoji više od 150 zgrada, a do sada je registrovano tek deset. Ovaj podatak je na sastanku upriličenom sa zainteresovanih sugrađanima, stanarima zgrada, iznela Biljana Felbab, sekretarka Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu:

- Krajem pretprošle godine je na snagu stupio Zakon od stanovanju i održavanju zgrada koji na malo drugačiji i precizniji način reguliše održavanje stambenih zgrada. Stanari prema zgradi u kojoj žive moraju da se odnose kao prema njihovoj kući. Šta god da se desi, oni su dužni da snose troškove popravke i održavanja, ali i da planiraju investiciona ulaganja. Kada su postali vlasnici stanova, stanari su preuzeli odgovornost i za zajedničke delove poput krova, tavana, fasade, instalacija i ulaza - rekla je Felbab.

Komunalna inspekcija je nakon isteka roka za registraciju stambenih zajednica dužna da odredi nove rokove za one koji to nisu učinili:

- Ukoliko stanari to ne učine ni po nalogu komunalnog inspektora, onda je lokalna samouprava, kao nadležni organ, dužna da imenuje prinudnog upravnika sa liste profesionalnih upravnika.Troškove angažovanja i rada prinudnog upravnika snose stanari. Prinuda uprava traje samo onoliko koliko stanarima treba da se dogovore i izaberu upravnika. Stanari za upravnika mogu da izaberu nekog od stanara, ili da zaključe ugovor profesionalnim upravnikom - kazala je Felbab i dodala da sve informacije i obrasce, u vezi sa postpukom registracije stambenih zajednica mogu da se dobiju u kancelariji broj 55, radnim danima od 07:30 do 15:30 časova.

Sa željom da se u Vojvodini smanji broj nezaposlenih mladih lica, afirmiše razvoj preuzetnišva i poveća broj onih koji su pokrenuli sopstveni biznis, osmišljen je i realizovan projekat “Istraži svoj biznis- faza 2”. Švajcarska agencija za razvoj i saradnju je sa 25.000 franaka podržala projekat čiji je nosilac Regionalni edukativni centar „Banat“ iz Zrenjanina, a partner Grad Kikinda:

- Podrški su nam pružili Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kao i Ministartvo omladine i sporta. Projekat je kreiran tako da unapredi položan različitih kategorija mladih na tržištu rada, a uključio je više od 90 mladih lica iz Kikinde, Novog Sada i Stare Pazove. Nakon uspešno okončane osnovne obuke iz preduzetništva, 32 učesnika su prošla dvomesečnu naprednu obuku iz oblasti preduzetništva. Oni su se plasirali u drugu fazu projekta i pokrenuli biznis. Dvanaestoro najboljih kanditata, po četiri iz svake lokalne samouprave, zaslužilo je vredne novčane nagrade-rekao je menadžer projekta Branislav Milosav izRegionalnog edukativnog centra „Banat“ iz Zrenjanina.

Miodrag Bulajić, član Gradskog veća, ocenio je da ovo pravi primer međusektorske saradnje javnog, civilnog i privatnog sektora:

- Omladinsko preduzetništvo, u nekom budućem periodu, može da predstavlja važan segment privrednog razvoja u lokalnim sredinama - naveo je Bulajić. Biznis ideja Marka Stepančeva iz Mokrina, apsolventa Filološkog fakulteta iz Temišvara, podrazumevala je otvaranje prevodilačke agencije:

- Počeo sam već da radim. Neke poslove već sam odradio. Shodno mojim očekivanjima, posao se razvija kako treba. Osvojio sam treće mesto, a pripalo mi je 180.000 dinara- rekao je Stepančev.

Kikindski srednjoškolci su veoma uspešno, po treći put zaredom, učeničke klupe zamenili odborničkim i oprobali se u ulozi odbornika. Simulacija sednice lokalnog parlamenta održana je u okviru „Nedelje parlamentarizma“, koja se u Srbiji održava od 13. do 19. novembra. Predsednica gradske Skupštine, Stanislava Hrnjak, nije krila da je prijatno iznenađena političkom kulturom koju su mladi sugrađani pokazali za govornicom i u skupštinskom domu:

- Ova mladost je opravdala naša očekivanja. Srednjoškolce smo proteklih dana upoznali sa osnovnim pojmovima parlamentarnog života i načelima demokratije. Svi su zaista došli odlično pripremljeni, a već su posedovali određeno znanje. Da su se na najbolji mogući način snašli u ulozi odbornika, uverili su se direktori škola, ali i zvaničnici opština Severnobanatskog upravnog okruga - izjavila je predsednica gradske Skupštine.

Maša Bulatović, učenica Tehničke škole, smatra da je veoma važno da se i na ovakvim mestima čuje glas mladih:

- Najveća debata se vodila oko boravišne takse. Zauzeli smo stav da boravišne takse ne treba da budu visoke. Ukazali smo da Kikinda ima sve predispozicije da postane dobra i poželjna turistička destinacija- rekla je šefica opozicione odborničke grupe.

NJeni vršnjaci iz Gimnazije “Dušan Vasiljev”, Ekonomsko-tgovinske škole i SSŠ “Miloš Crnjanski” bili su u ulozi pozicije:

- Mi smo oni koji dolaze, i čije će se ideje i planovi realizovati. Mislim da je važno da mladi ljudi budu deo gradske Skupštine, jer će neki od nas, verovatno, jednog dana biti baš u ovim odborničkim klupama i donositi važne odluke za naš grad- kazao je gimnazijalac Radovan Hrnjak.