Актуелно

"Електродистрибуција Зрењанин" Погон "Кикинда" обавестила је домаћинства и привредне субјекте да ће са мреже искључивати све нередовне платише, те је неопходно да што пре измире дуговања. У Електродистрибуцији истичу да је ова мера неопходна  јер једино редовне уплате омогућавају редовно и стабилно снабевање електричном енергијом.

Акција обуставе испоруке струје купцима који нису платили заостала дуговања обављаће се у појачаном обиму, сваког радног дана и у суботу, 29. новембра. Истог дана радиће и благајна од осам до 13 сати. Уколико буде потребно Електродистрибуција ће тужити нередовне платиће а "Електродистрибуција Зрењанин" захваљују потрошачима који редовно измирују своје обавезе и  подсећају их да они остварају попуст од пет одсто.

И паори у кикиндској општини приводе крају јесење радове у пољу. Пшеница је посејана на преко 11.000 хектара, што је за скоро 1.000 хектара више него лане. Разлог није у стимулативној цени жита, колико у плодореду. Једино је време било наклоњено пољопривредницима. Све друго било је против њих. Од прениских цена пољопривредних производа, до прескупих трошкова сетве. Цена 100 килограма вештачког ђубрива МАП (моноамонијум фосфат) достигла је цену и до 90 евра за 100 килограма. Иначе, просечна цена „вештака“ износила је у септембру 5.200 динара, а годину дана раније 1.700 динара за 100 килограма. Поскупело је и семе, да не говоримо о цени нафте. Због  недекларисаног семена и мање употребе вештачког ђубрива, ни принос не може да буде добар. По оцени агроекономиста, имајући у виду садашњу цену пшенице (око 14 динара) репромаеријал, они који у наредној жетви не остваре принос мањи од четири тоне по хектару, изгубиће најмање 10.000 динара по јединици површине. Са друге стране, ни наредне године не очекује се већи скок цене жита, како на домаћем, тако и на светском тржишту. У свету су повећане површине под овом пољопривредном културом, те јој цена стагнира због односа понуде и потражње.

Са кукурузом којег је ове једени било на чак 22.000 хектара, паори у кикиндској општини имају још више главобоље. У односу на лане, цена му је више него преполовљена и сада 100 килограма кошта око 800 динара. Да проблем буде већи, нико неће да га купује. Његов принос у општини и није био тако лош, имајући у виду сушно лето - око шест до седам тона по хектару.

Принос са око 1.800 хектара под шећерном репом био је прилочно добар. Произвођачи су, у просеку, остварили 50 тона по јединици површине, уз одличам проценат шећера. Стручни сарадник за ратарство Пољопривредне станице у Кикинди Зоран Симић, сматра да је један од разлога доброг приноса тај што шећерну репу сеју, углавном, верзирани пољопривредни произвођачи, који знају шта је и када неопходно ппедузети током вегетације „слатког корена“.

У кикиндској општини сунцокретом је било засејано око 13.000 хектара. Остварен је просечан принос од око 2,6 тона по јединици површине.

Поменимо на крају да је ове јесени озими јечам засејан на близу 500 хектара.  

Центар за подршку женама током предстојећих "16 дана активизма против насиља над женама" у сарадњи са ресором за здравство и социјалну политику Општине Кикинда организоваће низ акција да би се указало женама да не треба да трпе ниједан облик насиља. Округли сто под називом "Елиминација насиља у породици- локална перспектива" биће организован у четвртак, 4. децембра у "Нарвику" с почетком у 18 сати. Говориће стручњаци у овој области, а гости ће бити и представници Сигурних кућа из Београда и Новог Сада. Округлом столу присуствоваће и представници кикиндске полиције који ће изнети своја искуства о наслницима и жртвама.

У оквиру  акције намера Центра за подршку женама јесте анимација локалних актера Центра за социјални рад, полиције, правосуђа, здравства, невладиних организација, форума жена из политичких странака те представнике из покрајинских институција.

У оквиру пројекта Европска политика за младе који реализује  кикиндски Центар за подршку женама, волонтерка Драгана Дукић боравила је  девет месеци у Норвешкој. Најпознатија  невладина организација у нашем граду од 2004. спроводи пројекте у који су укључени млади. Путовање Драгане Дукић подржао је Фонд за отворено друштво,а она је у Нарвику радила у једном од вртића:

-У Норвешкој , па и у Нарвику каректиристично је да имају пуно запослених на бројчано мању групу деце. Изражен је индвиуалан рад са децом, док је у нашој земљи ситуација обрнута. Путем индивидуалног рада боље се развијају способност сваког детета иећује му се већа пажња.

Европским институцијама, а нарочито Европској комисији, важни су пројекти у којима сарађују млади из различитих делова Европе. Тим поводом развијане су иницијативе  и програми подршке за сарадњу младих без обзира на политичке, културне етничке разлике, рекла је Марија Срдић оснивач Центра за подршку женама:

-Преко Европског волонтерског сервиса до сада је Центар за подршку женама разменио 15-ак волонтера. За младе је то важно искуство, а са Норвешком имамо константну сарадњу. За идућу годину припремамо  пројекат у којем ће учествовати млади из Кикинде, Норвешке и Немачке, те ће поново бити могућности да млади оду и дођу. Ови програми су прилика да млади из Србије путују, добију визе на један дужи период и да се све обавља једним нормалним током

 актелним програмима центра за подршку женама  има 40-ак  младих. У припреми су и нови пројекти за размену младих, волонтерски сервис и подршка новим пројектима.

Покрајинска делегација, предвођена потпредседницом Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине Иваном Дулић-Марковић, долази 28. новембра у једнодневну посету Кикинди.

Након састанка са председницом Општине Јагодом Толицки и члановима Општинског већа, гости из Покрајине требало би да обиђу неке привредне и инфраструктурне објекте у граду.

Како је предвиђено протоколом, планиран је и састанак са потенцијалним корисницима покрајинских новчаних средстава и ово је добра прилика да сви који су заинтересовани за  војвођанске фондове и имају добре пројекте и пословну визију, дођу у петак, 28. новембра, у Свечану салу Скупштине општине Кикинда. Овом скупу, који је предвиђен од 16 до 17 сати, присуствоваће и представници месних заједница, институција и привредних субјеката у општини.