Датум: 15.10.2008.
Протеклог викенда у Кикинди је, у
организацији локалне самоуправе, одржана најпознатија туристичка манифестација
града на северу Баната - „Дани лудаје“. Измерени су најтежи и најдужи плодови,
направљена је и пита од „банатске банане“, дугачка 101 метар, што ће, по свој
прилици, ући у Гинисову књигу рекорда. За 23 године, колико се слави лудаја у
Кикинди, ова манифестација је прерасла у нешто што се може сматрати заштитним
знаком Кикинде и што наш град издваја на туристичкој мапи Србије. У Одељењу за туризам оцењују да је током
три дана Кикиндом прошетало око 15.000 посетилаца. Према речима Драгослава
Угарчине једног од оснивача и утемељивача ове туристичке променаде,
организовано је у наш град приспело скоро 1.000 посетилаца.
Драгослава Угарчину, сарадника у Одељењу за туризам, питали смо шта то од
30-ак догађаја у тродневном програму, осим мерења лудаја и проглашења
победника, заслужује да буде поменуто.
Програм је мењан, од почетка, па на овамо,
прилагођаван и прошириван. Трудили смо се да будемо оригинални и покажемо нешто
што је карактеристично за наше поднебље. Ипак, издвојио бих део суботњег
забавног програма, који се дешавао на Тргу, а то је „Банатски фруштук“. Ту су
биле разне ђаконије, онакве какве су од давнина, што су наше баке спремале и
које носе неко етно обележје. То је та наша гастро понуда, карактеристична
визуелност штанда. Дакле, то је стара војвођанска кухиња. „Фруштук“ траје већ
годинама и привлачи огромну пажњу. У њему учествују жене месних заједница наше
општине. Прошле године смо имали презентацију кухиње из Мађарске, а ове су нам
дошли гости из словеначког места Шентјур, који су нам „парирали“ својом
понудом.
Свакако треба поменути и карневал деце са
маскама од лудаје и других плодова јесени. Програм привлачи велику пажњу,
учесници су бројни, костими предивни и види се да су наставници и родитељи
уложили велики труд. Мислим да је овај наш карневал костимиране деце,можда,
најбољи у Србији.
У ликовном делу треба поменути изложбу
слика мајстора наиве у Савременој галерији Народног музеја. Изложба која
потенцира овај плод банатске равнице је компатибилна са овом манифестацијом.
Слике мајстора наиве имају своју публику и ради се о неоспорном квалитету учесника
ове изложбене поставке.У овој традиционалној изложби која се раније звала
„Тиква на слици, слика у срцу“, која је у програму још од 1995. године,
учествовали су мајстори наиве попут Павела Цицке, Марци Маркова, покојне Зузане
Халупове, а ту су и представници Јагодинске школе, попут Владимира Кепића, и
других...Сви они су били гости изложбене поставке посвећене лудаји.
Да ли „Дани лудаје“ као непрофитабилна
манифестација могу да допринесу развоју туризма у Кикинди?
Ми нисмо туристички атрактивна зона, али
се трудимо да то постанемо. „Дани лудаје“ су, ипак, добили неки комерцијални
карактер. Групе и они који долазе у Кикинду оставе овде одређену количину
новца. На жалост, нисмо у могуђности да извршимо правилну процену о којој је
цифри реч, али је истина да све више људи са стране посећује Кикинду. Добро је
што се већ три године, непосредно пред „Дане лудаје“, оглашавамо у Новом Саду и
Београду, где костимирани малишани, тамбураши и добошар позивају Новосађане и
Београђане да дођу у Кикинду. То је медијски добро пропраћено и наставићемо у
том правцу. Уопште, ову нашу манифестацију медији су препознали као веома
интересантну и све више људи зна шта се другог викенда у октобру догађа у
Кикинди, ево већ 23 године.
Пита за Гиниса је направљена, а која је
процедура да се рекорд званично упише?
Ми смо све евидентирали камерама, сваки
део производње и печења, као и мерења пите од лудаје дугачке 101 метар.
Прикупљену документацију ћемо предати и једна од Гинисових комисија ће је
прегледати. Верујемо да ће ово што смо урадили бити довољно да уђемо и у ову
књигу која бележи необичне рекорде које постижу људи широм планете. Догодине би
требало да правимо још дужу питу и у преговорима смо да пећ у којој је печена
рекордерка, остане у Кикинди.