Актуелно

Веома ми је драго што се примопредаја дужности обавља на овако цивилизован начин. Веровала сам, наравно, да другачије и не може да буде. Није тренутак за велике речи, дугу причу и спектакуларна обећања. У овом моменту мом претходнику, господину др Браниславу Блажићу,  могу само да пожелим, пре свега, пуно здравља, среће и успеха у животу и раду. Никада не смемо сметнути са ума да смо сви ми, на овако одговорним дужностима, смењиви. То је, уосталом, основни атрибут парламентаризма и демократије. Не смемо, такође, заборавити да смо сви ми суграђани, на крају да смо сви ми људи. Поручујем свим житељима наше општине да ћемо се ја и сви моји сарадници (чланови Општинског већа) максимално ангажовати да своје функције обављамо крајње професионално, држећи се свих законских, али и моралних начела, а све у циљу да наша Кикинда буде средина о којој ће се причати због добрих дела које чини локална самоуправа за добробит свих њених житеља.

Овај сусрет са господином Блажићем је чисто протоколарне природе и он симболички предочава како треба да комуницирају политичари различитих опција у одређеним тренуцима.

Суштинска примопредаја дужности уследиће у законски предвиђеном року, када се обави одговарајућа административна процедура.

Јагода Толицки

Председница Општине Кикинда

Данас је одржана седница Скупштине општине Кикинда, сазвана на захтев нове одборничке већине коју чини 17 одборника груписаних око Демократске страке и три представника у локалном парламенту из редова Социјалистичке партије Србије, на којој је разрешено досадашње и именовано ново општинско руководство.

Седници је присуствовало свих 39 одборника. Већином гласова, (сва гласања о разрешењу и именовању била су тајна), разрешени су досадашњи председник СО Светислав Вукмирица и заменик председника Никола Лукач. Такође, вољом већине, нови председник локалног парламента постао је Шандор Талпаи, а потпредседник Драган Чобић.

Потом је разрешен председник Општине др Бранислав Блажић, након чега су одборници Одборничког клуба „Напред Србијо“ напустили седницу. По аутоматизму, како је предвиђено законом, разрешен је дужности и заменик председника Општине Владимир Илић, као и досадашњи чланови Општинског већа.

Јагода Толицки (одборница из редова ДС) предложена је за председницу Општине, а она је потом предложила Владимира Илића за свог заменика, као и чланове Општинског већа. Да би Илић био кандидат за ову функцију, морао је поново да постане одборник, а то је учињено тако што се одборник СПС-а Стеван Белошев, одрекао мандата, који је уступљен Илићу.

Већином гласова (21) нова председница Општине Кикинда постала је Јагода Толицки, а њен заменик Владимир Илић. Чланови Општинског већа су: др Талал Абу Хаиа (здравство и социјалнa политикa), Виктор Фелбаб (образовање и спорт), Гордана Булатовић (информисање), Младен Дука (привреда, пољопривреда, мала и средња предузећа), Драган Страјнић (туризам и екологија), Мирко Бабић (омладина), Клара Шилић (месне заједнице), Милош Латиновић (култура) и Стеван Белошев (комунална инфраструктура).

Председник Општине др Бранислав Блажић приредио је данас пријем за представнике Ватерполо клуба О.С.Л.Г. из данског града Оденсе. Чланове ове ватерполо дружине, који искрено признају да је њихово умеће веома мало у односу на ватерполо силу каква је Србија, довео је у Кикинду Наковчанин Бранко Иветић, који је 33 године живео у Данској.

Др Блажић је пожелео добродошлицу представницима деветнаесточлане дружине из Данске која ће у Кикинди провести седам дана и уручио им пригодне поклоне. Тренирају два пута дневно, што, како су рекли, није лако, јер су ватерполо критеријуми и схватање ове игре у Оденсеу другачији него у Србији. Спаринг партнери су им ватерполисти „ЖАК-а“.

Тренер Данаца Џими Андерсон, рекао је да је већина тренера њихове екипе, још од 1970. године, са простора бивше Југославије. Младим Данцима Кикинда се изузетно допада. Хвале лепоту трга и истичу да је живот у овом делу Србије опуштенији него у Данској, а и цене су далеко ниже. Завирили су и у Свечану салу и били импресионирани њеном лепотом и, уопште, зградом Скупштине. Кажу да њихову регију у Данској, од преко 200.000 становника, представља 29 парламентараца у локалном парламенту, те су се насмејали и били помало изненађени, када су чули да кикиндску општину заступа 39 одборника.

Душко Петров, Кикинђанин, члан Стрељачке дружине „Кикинда“, остварио је велики спортски успех. Освојио је сребрну медаљу у дисциплини „ваздушни пиштољ“, на Студентском светском првенству, које је од 8. до 11. октобра одржано у Пекингу.

Тим поводом, данас је за Петрова председник Општине, др Бранислав Блажић, приредио пријем у свом кабинету, где му је честитао и пожелео још веће спортске успехе. Др Блажић је Душку Петрову уручио новчану поклон честитку, истакавши да је сребрна медаља изузетан спортски успех кикиндских стрелаца. Пријему су присуствовали и тренер Драган Грбић, као и Золтан Антал, председник Стрељачке дружине „Кикинда“.

Занимљиво је напоменути да је Петров специјалиста у категорији „малокалибарски пиштољ - 50 метара“, и овај успех који је постигао ваздушним пиштољем, као је истакао, тим му је дражи.

Протеклог викенда у Кикинди је,  у организацији локалне самоуправе, одржана најпознатија туристичка манифестација града на северу Баната - „Дани лудаје“. Измерени су најтежи и најдужи плодови, направљена је и пита од „банатске банане“, дугачка 101 метар, што ће, по свој прилици, ући у Гинисову књигу рекорда. За 23 године, колико се слави лудаја у Кикинди, ова манифестација је прерасла у нешто што се може сматрати заштитним знаком Кикинде и што наш град издваја на туристичкој мапи Србије. У Одељењу за туризам оцењују да је током три дана Кикиндом прошетало око 15.000 посетилаца. Према речима Драгослава Угарчине једног од оснивача и утемељивача ове туристичке променаде, организовано је у наш град приспело скоро 1.000 посетилаца.

Драгослава Угарчину, сарадника у Одељењу за туризам, питали смо шта то од 30-ак догађаја у тродневном програму, осим мерења лудаја и проглашења победника, заслужује да буде поменуто.

Програм је мењан, од почетка, па на овамо, прилагођаван и прошириван. Трудили смо се да будемо оригинални и покажемо нешто што је карактеристично за наше поднебље. Ипак, издвојио бих део суботњег забавног програма, који се дешавао на Тргу, а то је „Банатски фруштук“. Ту су биле разне ђаконије, онакве какве су од давнина, што су наше баке спремале и које носе неко етно обележје. То је та наша гастро понуда, карактеристична визуелност штанда. Дакле, то је стара војвођанска кухиња. „Фруштук“ траје већ годинама и привлачи огромну пажњу. У њему учествују жене месних заједница наше општине. Прошле године смо имали презентацију кухиње из Мађарске, а ове су нам дошли гости из словеначког места Шентјур, који су нам „парирали“ својом понудом.

Свакако треба поменути и карневал деце са маскама од лудаје и других плодова јесени. Програм привлачи велику пажњу, учесници су бројни, костими предивни и види се да су наставници и родитељи уложили велики труд. Мислим да је овај наш карневал костимиране деце,можда, најбољи у Србији.

У ликовном делу треба поменути изложбу слика мајстора наиве у Савременој галерији Народног музеја. Изложба која потенцира овај плод банатске равнице је компатибилна са овом манифестацијом. Слике мајстора наиве имају своју публику и ради се о неоспорном квалитету учесника ове изложбене поставке.У овој традиционалној изложби која се раније звала „Тиква на слици, слика у срцу“, која је у програму још од 1995. године, учествовали су мајстори наиве попут Павела Цицке, Марци Маркова, покојне Зузане Халупове, а ту су и представници Јагодинске школе, попут Владимира Кепића, и других...Сви они су били гости изложбене поставке посвећене лудаји.

Да ли „Дани лудаје“ као непрофитабилна манифестација могу да допринесу развоју туризма у Кикинди?

Ми нисмо туристички атрактивна зона, али се трудимо да то постанемо. „Дани лудаје“ су, ипак, добили неки комерцијални карактер. Групе и они који долазе у Кикинду оставе овде одређену количину новца. На жалост, нисмо у могуђности да извршимо правилну процену о којој је цифри реч, али је истина да све више људи са стране посећује Кикинду. Добро је што се већ три године, непосредно пред „Дане лудаје“, оглашавамо у Новом Саду и Београду, где костимирани малишани, тамбураши и добошар позивају Новосађане и Београђане да дођу у Кикинду. То је медијски добро пропраћено и наставићемо у том правцу. Уопште, ову нашу манифестацију медији су препознали као веома интересантну и све више људи зна шта се другог викенда у октобру догађа у Кикинди, ево већ 23 године.

Пита за Гиниса је направљена, а која је процедура да се рекорд званично упише?

Ми смо све евидентирали камерама, сваки део производње и печења, као и мерења пите од лудаје дугачке 101 метар. Прикупљену документацију ћемо предати и једна од Гинисових комисија ће је прегледати. Верујемо да ће ово што смо урадили бити довољно да уђемо и у ову књигу која бележи необичне рекорде које постижу људи широм планете. Догодине би требало да правимо још дужу питу и у преговорима смо да пећ у којој је печена рекордерка, остане у Кикинди.