Актуелно

Последњег дана септембра истекао је рок за подношење кандидатура, а председник Скупштине општине Светислав Вукмирица, саопштио је данас на конференцији за новинаре, имена кандидата за председнике сеоских месних заједница, које мештани девет села кикиндске општине бирају на изборима заказаним за 12. октобар.

Мештани Накова бирају једног од пет кандидата, а то су: Драган Кецман, Данило Раца, Јован Галић, Милена Митровић и Душан Куга.

И у Банатском Великом Селу кандидовало се пет мештана: Миливој Кокот, Славко Глишић, Олга Ковачевић- Гара, Драган Бранковић и садашњи председник Рајко-Рајо Поповић.

Исти број је и у Новим Козарцима, а кандидати су: Милена Сараволац, Драгољуб Ћосић, Бошко Савић (актуелни председник), Драго Ољача и Зоран Новаковић. Кандидати у Руском Селу и Банатској Тополи су Имре Кабок и Отилија Тот, који су досад обављали ову функцију.

Башаици ће поверење дати једном од два кандидата: досадашњој председници Драгици Марковић или Живојину Лазичићу, а Иђошани ће се одлучити за једног од тројице мештана: актуелног председника Милана Миладинова, Радована Миркоња – Швраке и Владимира Беодранског, чија кандидатура, додуше, још није потврђена и дат је рок да се недостаци отклоне.

Потписе за кандидате у Сајану прикупили су актуелни председник Корнел Апро и Јожеф Ђармати, а у Мокрину садашњи председник Горан Думитров – Дата и Мирослав Голић – Миле.

Председник СО Светислав Вукмирица нагласио је да су избори расписани у складу са законом, а биће успешни уколико на биралишта у сваком селу изађе најмање 25 одсто мештана са правом гласа. Избори су већински, по једнокружном систему, што значи да ће бити изабран онај кандидат који добије највише гласова.

На Европском првенству у рукомету за особе са оштећеним слухом које је одржано у Београду, Владимир Тепавац, играч мокринског клуба "Црвена звезда", проглашен је за најбољег голмана првенства.

Тим поводом председник Општине др Бранислав Блажић и члан Општинског већа за омладину и спорт проф.др Мичурин Берар уприличили су пријем за успешног спортисту. Владимиру Тепавцу чињеница да има оштећен слух није представљала препреку да постане врхунски спортиста, један од најуспешнијих у историји Кикинде што је и доказао овом престижном титулом.

Укључивање деце у редован школски систем и проблеми у пракси, била је тема која је, на одржаном једнодневном семинару, окупила релевантне стручњаке из образовања и медицине. На иницијативу чланова Општинског већа задужених за просвету, спорт и здравство, професора Љубомира Замуровића, др Мичурина Берара и др Мирјане Илић гост Кикинде и предавач била је једна од три најугледнија стручњака из области инклузивног образовања у нашој земљи, продекан Дефектолошког факултета проф. Јасмина Ковачевић. Нагласивши да инклузија подразумева комплетну реформу васпитно-образовног система, професорка Ковачевић је истакла и то да је инклузији потребна подршка шире друштвене заједнице, те да школе у Србији немају потребна методичко дидактичка средства за рад, као ни довољан број стручних сарадника. Окупљенима су се обратили и чланови Општинског већа у чијим излагањима се могло чути у ком смеру и на који начин се развија инклузија у нашој средини и да близу 200 такве деце има потребе за укључивањем у живот заједнице. Један од закључака са овог скупа јесте и то да треба интензивно радити на развијању свести о проблему инклузивног образовања у Србији.

У Кикинди су 22.09.2008. отворене Змајеве дечије игре. Поворка деце у маскама која је прошетала градским тргом за собом је остављала насмејана лица и добро расположење. Првог дана ове манифестације која се по петнести пут одржава у Кикинди у част чика Јове Змаја, децу су забављали глумци Арт-teatra, песници Никола Васић, Нада Адамовић,Мирјана Петров и Љубомир Теофанов. Заменик председника Скупштине oпштине Кикинда, Никола Лукач поздравио је све присутнеи симболичним пуштањем балона отворио је манифестацију.У знаку радости, дружења, песме и игре испод костима малих чаробњака, добрих вила и хероја крила су се дечица која су својом креативношћу оплеменила срца наших суграђана.

Kолетивни уговори са представницима  Јавних предузећа  потписани су 18.септембра 2008. године у општини Кикинда. Највећи помак по речима представника синдиката, постигнут је у области безбедности и заштите здравља на раду. Све категорије радника заштићене су и у случају вишка запослених.

Колективне уговоре потписали су представници шест јавних предузећа. Усаглашавање текста  трајало је око четири месеца, а представници синдиката истичу да су имали добру сарадњу са са локалном самоуправом.

Постоје два битна сегмента  у уговорима. То су усклађивање колективних уговора са међународном  организацијом рада, где је стављен посебан сегмент заштите мајки.

Други сегмент који се до сада није спроводио  је поштовање закона о заштити и безбедности радника на раду, и што је и највећи квалитет овог уговора.  Кикинда је прва општина у Србији у којој је овакав колективни уговор потписан.