Актуелно

Председник Општине Кикинда др Бранислав Блажић и Петер Вокшел, извршни директор A.S.A. International EnvironmentalServicesGmbH, свечано су отворили, прву регионалну депонију на територији Србије која ће омогућити најсавременије складиштење отпада. Отварању су присуствовале многобројне званице из земље и иностранства.

- Пре две године предали смо нашу понуду на јавном тендеру који је расписала Општина Кикинда. За нас је био велики успех када смо одабрани да будемо стратешки партнери граду Кикинди. Поносни смо што је Кикинда први град у Србији у коме смо започели наше пословање сакупљањем и транспортом чврстог комуналног отпада. Ово је депонија, како наше фирме тако и Општине Кикинда, са којом смо градили ову депонију и са којом ћемо депонијом и да управљамо. Сада када је депонија завршена, отпад почињемо да одлажемо према европским стандардима и у складу са свим принципима заштите животне средине. Овај пројекат је пример изузетне сарадње приватног и јавног сектора. Иначе, Компанија смо која послује у 8 земаља Централне и Југоисточне Европе - рекао је на отварању Петер Вокшел.

- Велико ми је задовољство што је данас Кикинда на овај начин решила свој велики проблем управљања комуналним отпадом. Данас смо први град у Србији који је решио овај проблем. Кикинда може не само Србији, него и земљама у окружењу, да послужи као модел решавања овог проблема. Са жељом да Србија на овај начин доведе инвеститоре и да све општине реше овај проблем који је виталан и који на неки начин упућује које су европске вредности. Данашњи дан доживљавам као велики успех нашег града - рекао др Блажић на отварању.

Депонија је изграђена по свим европским стандардима и биће екплоатисана у наредних 50 година. Користиће је поред Општине Кикинда и остале општине из окружења, а захвата површину од 26 хектара. Кикиндска депонија, пета од укупно 28, колико их је у земљама ЕУ, има најсавременије системе сензора и заштитних слојева који не дозвољавају проток отпадних вода из тела депоније у окружење и штитиће животну средину од загађења.

Поводом 6. маја, дана када је за време Другог светског рата 46 Кикинђана интернирано у норвешке логоре, делегације Општине Кикинда, Југословенско-норвешког друштва и Савеза бораца положиле су венце на спомен обележје интернирцима.

Те 1942. године, из Кикинде у логоре Норвешке интернирано је 46 Кикинђана од којих се вратило само седам. Од интернираца, данас је жив само чика Чеда Ђомпарин... Са својих 87 година и даље се јасно сећа страхота логорских дана, али и племенитости Норвежана који су им кришом доносили храну у логоре.

Српско - норвешко пријатељство траје и данас. Кикинда је братски град са норвешким градом Нарвиком.

Председник Општине Кикинда др Бранислав Блажић уручио је пригодне поклоне Задрузи домаће радиности "Уникат", а затим и Геронтолошком центру. Поклони су донација Општине Кикинда и Младена Крстајића, што је наставак добре сарадње и биће уручени свим Удружењима жена кикиндске општине.

- Ово је још једна акција у којој Општина и Младен Крстајић остварују лепу сарадњу. Општина Кикинда је расположена са сарадњу са свима који, као Младен Крстајић, воле и поштују овај град. Жене из "Униката" искористиће ове поклоне на најбољи начин, корисницима Геронтолошког центра улепшаће време и унапредити њихове секције. Свим удружењима жена, верујем, такође ће добро доћи ови поклони - рекао је др Блажић.

Др Блажић је истакао да ће Општина и даље помагати Задругу "Уникат", као и да ће им обезбедити боље просторије, јер како је напоменуо, њихов квалитет рада, запошљавање жена и чување традиције то и заслужују.

- Њима је потребна једна радна кућа, где би се налазио и продајни и радни простор, јер "Уникат" се шири и јавља се потреба за адекватнијим простором. Лепа прича која је започета пре неколико година и која треба да се усавршава - истиче др Блажић.

Под покровитељством и у организацији Општине Кикинда, Здравко Чолић, легенда домаће музичке сцене, одржао је синоћ спектакуларан концерт на Старом језеру.

Љубимац женског, али и мушког дела публике, отпевао је током трочасовног мегаспектакла многобројне хитове попут “Једна зима с Кристином”, “Продужи даље”, “Мађарица”, “Мало појачај радио”, "Чија је оно звијезда", “Ти си ми у крви”, “Станица подлугови”, "Звао сам је Емили", "Писаћу јој писма дуга", као и неке песме новијег датума, са његовог десетог студијског албума “Окано”, те са последњег “Завичај” са којег долази популарна песма “Свадбарским сокаком”. Невероватну ерупцију позитивне енергије која је зрачила са Старог језера, где се окупило око 12 хиљада људи, најразличитијих генерација, употпунио је и гламурозан ватромет.

Здравко Чолић започео је своју каријеру 1975. године објавом албума “Ти и ја”, са неколико јаких песама, које су довеле до масовне девојачке хистерије. Једном давно неко је написао: “Оно што је за Америку Елвис Присли, за Енглеску Клиф Ричардс, то је за Балкан Здравко Чолић”. Несумљиво једна од ретких правих звезда у оквирима светског шоу бизниса.

Општина Кикинда и Удружење чланова и пријатеља Матице српске, организовали су промоцију сабраних дела Јаше Томића. Књижевно вече уприличено је у Свечаној сали СО Кикинда, а о животу и делу Јаше Томића говорили су академик Василије Крестић, академик Чедомир Попов и Зоран Колунџија, директор и уредник Издавачке куће "Прометеј" из Новог Сада, која је поводом 150 година од рођења Јаше Томића, објавила његова сабрана дела.

- Кикинда је вечерас имала част да јој гости буду два великана српске историјске мисли и велика нам је част што смо им домаћини. Ово вече било је посвећено човеку који је оставио дубок траг у нашој историји, Јаши Томићу. Великану за кога смо емотивно везани и чија се животна истина тек сад, у правом светлу, приказује јавности - рекао је на пријему одржаном након књижевне вечери, председник Општине Кикинда др Бранислав Блажић.

Јаша Томић је рођен 1856. у Вршцу. Био је новинар, политичар и књижевник. Студирао је медицину и књижевност у Бечу и Прагу. Године 1884. године постаје уредник "Заставе". Био је оснивач Српске радикалне странке. У Народној скупштини, која је 1918. донела одлуку да се Банат, Бачка и Барања прикључе Краљевини Србији, био је један од угледних Срба. Умро је у Новом Саду, 1922. године.