Актуелно

Кикинду су данас посетиле представнице Секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу покрајинског Извршног већа, Ержебет Шинковић и Јелена Радаковић.
Том приликом састале су се са представницима локалне самоуправе: начелником Општинске управе Бранком Љубојом, секретарком Секретаријата за општу управу и заједничке послове Оливером Кантар и в.д. директора Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојшом Лакетом.
Највише времена посвећено је бесплатној правној помоћи, пројекту у који је укључена и кикиндска општина.
Како је рекла координаторка пројекта бесплатне правне помоћи и бесплатног заступања пред судовима у Војводини, реч је о заједничкој акцији коју су пре годину и по дана покренули шпанска покрајина Каталонија, Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине и Адвокатска комора.
- Потписали смо пре годину и по дана заједнички уговор о сарадњи, чији је први део већ реализован, а тиче се бесплатне правне помоћи, у чега је укључена и кикиндска општина. Каталонија и Војводина одвојиле су за ову намену по 40.000 евра, што је довољно за вођење 2.000 судских поступака. Иначе, лица која могу да користе бесплатну правно помоћ, односно бесплатно заступање пред судовима у Војводини, морају да буду материјално необезбеђена и да су становници Војводине - рекла је, између осталог, Ержебет Шинковић.
Начелник Општинске управе Бранко Љубоја рекао је да је кикиндска општина већ укључена у ову акцију и да је формирала комисију коју чине: секретарка Секретаријата за општу управу и заједничке послове Оливера Кантар, као и два адвоката из Адвокатске коморе-Бранислав Коларски и Мирјана Перовић.
- Већ од следеће седмице, четвртком од 10 до 12 сати, моћи ће да се у општински Услужни центар јаве грађани којима је потребна бесплатна правна помоћ, односно бесплатно заступање пред судовима. Наравно, реч је о оним који су сиромашни и не могу да плате адвокатске услуге. Циљ нам је, дакле, да помогнемо социјално најугроженијим грађанима који воде судске поступке - рекао је Љубоја.
Иначе, у другом делу састанка било је речи и о међуопштинској сарадњи и пројекту везаном за задруге, који спроводи Секретаријат за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу.

Служба за инспекцијске послове и заштиту животне средине позива грађане општине Кикинда, чланове невладиних организација и удружења грађана да у суботу 6. јуна, учествују у акцији чишћења Симићевог салаша. Полазак за све заинтересоване је испред Галадске у 7 часова.
Са собом је потребно понети ручни алат: лопату, грабље, метлу. Све додатне информације се могу добити путем телефона Службе за инспекцијске послове и заштиту животне средине:  0230/410-148 или 0230/410-191.

Пријављивање ученика осмог разреда за упис у гимназије и четворогодишње школе почело је јуче, и трајаће до 15 јуна. Пријаве се подносе матичној основној школи, где ће 22. и 23. јуна бити одржани квалификациони испити из матерњег језика и математике.
Резултати кавлификационог испита биће објављени 29. јуна. Тог, као и следећег дана, попуњавају се и предају, такозване, листе жеља.

За 8. и 9. јул заказан је завршетак првог уписног рока, односно распоред ученика по школама, смеровима гимназија и образовним профилима.
Други, поправни уписни круг, почиње 10. јула, предајом листе жеља, а завршава се 13. јула.
У школској 2009/2010. години за 80.500 ученика у Србији који завршавају осми разред, предвиђено је 88.799 места.

Иначе, у наредној школској години, у четири кикиндске средње школе има 800 места за ученике првог разреда, док основну школу завршава 641. ђак. Према бази података, у шест општина Севернобанатског округа, 8. разред завршава 1.592 ученика.

На данашњој конференцији за новинаре, члан Општинског већа за омладину Мирко Бабић, поводом шестомесечног рада у овом ресору поднео је исцрпан извештај раду.
Нагласио је да је веома задовољан радом Општинског већа, као и координацијом коју је успоставило са Министарством омладине и спорта и секретаријатима Извршног већа Покрајине.
Рекавши да се одмах кренуло у реализацију Програм националне стратегије за младе, Бабић је говорио и о мерама предузетим у Кикинди.
- Наш битан аспект била је припрема младих људи за берзу рада. Имали смо програме где смо их обучавали како да лакше дођу до свог првог посла. Направили смо и изузетну сарадњу са Југословенско-норвешким друштвом, из чега произилазе разни видови сарадње. Са Министарством за економију и регионални развој, СО Кикинда је потписала уговор о омладинском предузетништву, односно о оснивању осам ђачких фирми у Кикинди, где ће бити обучено 40 младих људи - рекао је Бабић.
Говорио и о пројекту "Кикиндски лидери", намењен младима који желе да студирају, а било је речи и о јачању омладинских инфраструктура.
- Првенствено нам је било да формирамо Савет за младе, а при крају је и формирање Канцеларије за младе, од чега пуно очекујемо. Док се то законски не уреди, почели смо да развијамо и омладинске организације по селима, Основали смо омладински клуб у Мокрину, као и два омладинска клуба у Накову. У овом селу помогли смо да Дом омладине, након 20 година, поново буде отворен за младе. Планирамо да оснујемо омладинске клубове у свим селима кикиндске општине. Финансирали смо и неколико манифестација преко кикиндског Дома омладине, пружили стручну подршку матурантскоj паради у Кикинди, "Плес са Европом". Желимо да током лета простор "Старог језера" буде претворена у оазу за младе, са дискотеком и другим садржајимa примереним плађој популацији - рекао је Бабић и додао да нису желели да се базирају на сарадњу и рад у Србији, него су учествовали у међурегионалним и међудржавним процесима, значајним за омладину. Председник Првог грађанског удружења "Старо језеро" Радован Јанковић, говорио је о могућностима како би ова природна оаза близу градског центра имала праву сврху и била на прави начин искоришћена. Он сматра да "Старо језеро" мора да буде заштићено природно добро од локалног значаја и предложио је доношење и усвајање његовог детаљног урбанистичког плана. Ободни канал овог језера требало би да буде стручно измуљен, како се не би оштетила флора и фауна. такође, добро би било да се ободни канал језера споји са краком канала "Дунав-Тиса-Дунав", због дотока свеже воде. На тај начин природно би се филтрирала комплетна вода "Стеванчеве баре".
 

Кикинда је данас била домаћин информативног семинара поводом објављивања позива за достављање предлога пројеката у оквиру Програма прекограничне сарадње Румунија-Србија ИПА 2007/2008.
Иначе, овакви састанци већ су одржани у Вршцу, Зрењанину, Пожаревцу и Бору, а организује их Републичко министарство финансија, у сарадњи са Локалном канцеларијом заједничког техничког секретаријата. Наравно, тема предавања у Кикинди били су  програми прекограничне сарадње ове две суседне државе.
Њихов циљ је како је рекла сарадница на изради Локалне стратегије одрживог развоја Цецилија Дујин, достизање усклађеног и одрживог друштвено-економског развоја у пограничној области Румуније и Србије, успостављањем заједничких прекограничних пројеката и других активности.
- Мислим да је Србија зрела да конкурише за прекограничне пројекте из ових фондова. Помажемо локалним самоуправама и свим оним чиниоцима у њој који могу да буду носиоци таквог програма, био он мали, попут оног "Људи људима", или велики, као што је, примера ради, отварање малограничног прелаза, изградња дела пута који спаја Румунију и Србију, одбрана од поплава и слично - рекла је Дујинова.
Иначе, организација која може да конкуриише са предлогом пројекта, мора да буде непрофитно правно лице, да има најмање једног прекограничног партнера из жупанија Тимиш, Караш-Северин или Мехединци, а мора да буде и регистрована и да послује на подручјима: Севернобанатског, Јужнобанатског, Браничевског и Борског управног округа.
Поред представника локалне самоуправе, данашњем предавању присуствовали су и представници невладиних и других организација у Севернобанатском округу, као и други гости.