Актуелно

У кикиндском Заводу за јавно здравље планирају да отворе и саветовалиште за правилну исхрану, које би требало да почне са радом 8. маја.

Саветовалиште ће радити петком, од 8 до 12 сати, а његова основна делатност биће индивидуална и популациона едукација, односно промоција и помоћ у усвајању основних принципа здравствене безбедности, хране и правилне исхране, као и превенција, рана дијагноза и нутритивна терапија бројних поремећаја и обољења која настају услед неправилне исхране.

Неправилна исхрана, иначе, представља водећи фактор ризика код бројних обољења. Од гојазности пати код нас око 50 одсто одрасле популације и 18 одсто омладине.

Саветовалиште за правилну исхрану требало би да допринесе усвајању правилних и одбацивању погрешних навика у исхрани. Стручњаци Завода за јавно здравље користиће најсавременија упутства и методе у овој области, како што су антропометријска мерења, лабораторијске анализе, клинички прегледи, израчунавање одређених индекса ухрањености, као и лечење болести адекватном дијететском терапијом.

Услуге и саветовалишти за правилну исхрану биће у почетку наплаћиване према важећем ценовнику Завода за јавно здравље. Постоји могућност да наплата касније иде и преко Фонда за здравствено осигурање.

У току је реконструкција великог базена на Спортском центру "Језеро", како би био спреман за предстојећу купалишну сезону. Најпре би требало иззршити, такозвано, пескарење дна, а потом силиконом зачепити пукотине. Након тога, како је рекао в.д. директора Спортског центра "Језеро" Милован Ранђић, дно ће бити премазано специјалним лаком.

Сличну поправку, односно реновирање дна, требало би урадити и на малом базену. Нешто раније, уређене су трибине и поттрибински простор.

Радови су поверени Молерском предузећу "Кикинда", а њихова вредност је 2,1 милион динара. Новац је обезбеђен посредством Јавног предузећа "Дирекција за изградњу града". Послови би требало да трају око месец дана, што значи да би базен био спреман за почетак јуна.

Спортски центар "Језеро" понудиће претплатне карте и предложити фирмама повољније моделе куповине улазница за предстојећу купалишну сезону. Иначе, уградњом филтера побољшан је квалитет воде.

Становници кикиндске општине и овога пута традиционално су прославили 1. мај - код куће, или на излетиштима. Највише посетилаца било је на "погону три" Индустрије грађевинског материјала "Тоза Марковић". Ово је први пут да је капија поменутог погона била отворена и за ове намене. Наиме, годинама уназад 1. мај је обележаван у шумици на излазу из града, да би потом јавна прослава била премештена на "Плаву бању".

Отварањем сточне пијаце на "погону три" стекли су се услови да излатници, угоститељи, власници луна паркова, трговци и сви други могу на овом месту да проведу угодне тренутке, имајући у виду да постоје велике бетонске површине, места за тезге, санитарни чворови, чесме и велики паркинг за возила. Тешко је претпоставити колико је Кикинђана боравило током празника на "погону три". У сваком случају, нећемо погрешити ако кажемо да их је било неколико хиљада.

И овога 1. маја, махом млађи, одлучили су да 1. мај прославе у шумици на Симићевом салашу. Најатрактивнија места заузета су већ у раним поподневним сатима, 30. априла. По слободној процени, у овој четинарској шуми било је око 1.000 излетника који су уз ватре, роштиљ, котлић или ражањ провели ноћ уочи празника.

Занимљиво је било, кажу, и на обали канала "Дунав-Тиса-Дунав". Угођај су, донекле, покварили крпељи којих овог пролећа има много више него претходних година.

Нешто излетника окупило се и на "старом језеру". Било је шетача, али и оних који су распалили ватру и "роштиљали".

Мокринчани се за 1. мај традиционално окупљају на ободу "резервата велике дропље", на обали Аранге, односно на тромеђи мокринског, јазовачког и атара Банатског Моноштора. По слободној процени, у петак, суботу и у недељу било је преко 1.000 мештана који су на излету у шумарцима код салаша Николе рибара, прославили празник рада. Као што и слика говори, становницима највећег села у кикиндској општини било је веома лепо.

Члан Општинског већа за привреду, пољопривреду и малу привреду Младен Дука састао се јуче поподне у згради СО са делегацијом  пољопривредних компанија из Данске, као и са представницима амбасаде Краљевине Данске у Београду.
Представници неколико компанија из ове нордијске земље исказали су интерес за развој пољопривредних пројеката у Србији, уз границу са Румунијом. Након успешних пословања у Румунији, дански пољопривредници, предвођени представницима компаније "Агриинвест" интересовали су се какве су могућности  за куповину узимање и закуп пољопривредног земљишта.
Младен Дука је упознао госте са са пољопривредним потенцијалима општине. Предочио им је да су сва пољопривредна предузећа у кикиндској општини приватизована, а да је већина земљишта у државном власништву издата у најам. Рекао је да, према важећем закону, странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији. То једино могу привредни субјекти или фирме са седиштем у нашој земљи.
- Данци су данас посетили неколико пољопривредних предузећа и интересовали су се какви су пољопривредни потенцијали у нашој општини. Ми смо заинтересовани за сарадњу, пре свега у области примарне пољопривредне и прерађивачке индустрије. Надамо се да ћемо наћи обострани интерес и у скоријој будућности конкретизовати сарадњу - рекао је Младен Дука.
Гости из Данске су се интересовали и за склдиштне капацитете у општини. Иначе, компанија "Агриинвест" бави се ратарством и производњом индустријског биља и у те сврхе купује пољопривредно земљиште, формирајући велике парцеле, како би постигли ефикаснију производњу.

Хор Основне школе "Вук Караџић" путује у Аустрију, где би требало да наступи на међународном фестивалу 30. маја. Генерална проба одржана је недавно у кикиндском Народном музеју.
Иначе, хор броји 40 чланова, од којих су 36 девојчице и четири дечака. Већина чланова хора похађа Основну музичку школу "Слободан Малбашки". Припремају се од почетка школске године, под уметничким руководством мр Биљане Јеремић. Она је нагласила да је конкуренција веома велика и да тамошњи дечји хорови остварују високе уметничке домете, међутим ни хор кикиндских основаца није без шанси, јер су вредно и марљиво радили.