Актуелно

Према препоруци надлежних министарстава, због недостатка средстава, Јавно предузеће "Дирекција за изградњу града" редуковало је план пословања за ову годину за око 15 одсто. У овом јавном предузећу завшена је већина обавезних јавних набавки за одржавање града, а окончан је и део јавних набавки за инвестиције.

Из покрајинског Фонда за капитална улагања одобрено је 140 милиона динара за реконструкцију саобраћајница у општини.

Како је изјавила в.д. директора "Дирекције за изградњу града" Едита Дивковић, ради се о неким улицама у Башаиду, Иђошу, Мокрину. У Кикинди ће бити реконструисана Хајдук Вељкова и Масарикова улица.

- Наша стручна служба је, заједно са председницима сеоских месних заједница, прегледала саобраћајнице и определили смо се за посао у наведеним улицама - рекла је Дивковићева.

Иначе, због недостатка средстава и неопходне штедње, неће бити довољно новца да се ове године улаже у изградњу градске фекалне мреже. Како је рекла Едита Дивковић, биће настављена изградња у улицама за које је посао уговорен претходне године.

-Уговор за канализациони слив у улици Николе Француског већ постоји и овај посао биће настављен. Из градског самодоприноса имамо обезбеђених 26 милиона динара, али нам недостају паре за санацију путне мреже након постављања канализације. Постоји могућност да из Фонда за капитална улагања добијемо додатна средства. Ради се о 35 милиона динара. Уколико се то догоди, наставићемо посао у деловима трећег, евентуално другог и четвртог "градског фртаља" - рекла је Дивковићева и нагласила да је припремљења документација за радове у Железничком новом реду, али постоји проблем  откупа једне парцеле на будућој канализациној траси, коју власник не жели да прода. Додала је да би  након изградње фекалне канализације, требало санирати улице: Синђелићево сокаче, Партизанско сокаче, Радничку, као оне у сливу Николе Француског.

Дивковићева је рекла да не постоји урбанистичка документација за приградско насеље "Стрелиште", па нема услова ни за израду пројектне документације за канализацију. Према њеним речима, најпре би требало израдити План детаљне регулације и након сагледавања простора, почети израду техничке документације за овај велики посао. Да би отпадне воде из овог насеља могле да отичу, неопходно је прерадити део фекалне канализације који постоји у близини "Стрелишта".

У Предшколској установи "Драгољуб Удицки" планирају отварање нове кухиње за припремање оброка, која би требало да се налази у Доситејевој 43. У току су преговори са представницима покрајинског Фонда за капитална улагања. Према предрачуну, вредност радова је око 40 милиона динара.

Од 30. марта, оброци за Предшколску установу "Драгољуб Удицки" справљају се у кухињи хотела "Нарвик", по цени од 150.000 динара за месец дана. Донедавно је храна припремана у кухињи интерната "Никола Војводић", за шта је месечно издвајано 300.000 динара.

По речима в.д. директора Предшколске установе "Драгољуб Удицки", Милоша Пејакова, са оснивачем, локалном самоуправом, постигнут је договор о отварању још једне, а можда и две јаслене групе, у зависности од броја деце. Нова јаслена група биће у вртићу "Лептирић", а ако буде потребе, и у "Менди". Наравно, ради се о школској 2009/2010. години, а упис малишана је у току и траје до 20. маја. Цена боравка остаје, засад, непромењена, али почетком нове школске године, вероватно ће бити коригована навише.

Иначе, тренутно је на чекању двадесет петоро деце свих јаслених узрасних група.

Након обилсака свих 18 дечјих вртића у општини, сачињен је приоритет адаптације. У вртићу "Мики" неопходна је реконструкција заштитне ограде. У објекту у Сајану потребна је поправка крова, док у наковачком "Јеленку" и у новокозарачком "Шиљи" проблем je канализација.

На позив посланика у Скупштини Војводине Саве Добранића, делегација Нафтне индустрије Србије, која је одскоро у већинском власништву  руског „Гаспром њефта“, на челу са менаџерком за односе са јавношћу Јеленом Иљухином, посетила је јуче Кикинду.
Осим Добранића, састанку са високим гостима присуствовала је председница Општине Јагода Толицки, њен заменик Владимир Илић и начелник Општинске управе Бранко Љубоја.
Како је изјавио Владимир Илић, разговарало се о будућим односима кикиндске општине, као места са највише лежишта нафте и гаса у Србији.
- Боравак делегације је у функцији припреме доласка у Кикинду генералног директора НИС-а Кирила Кравченка, и то ће бити његова прва посета једној од општина Србије, која би требало да уследи за десетак дана - рекао је Илић и додао да су разговарали о  досадашњим односима НИС-а и локалне самоуправе, о проблемима уплате нафтне ренте Кикинди, о будућој еколошкој такси која би требало да буде уплаћивана кикиндској општини, имајући у виду велики број нафтних и гасних бушотина на њеној територији.
Илић је рекао да је било и речи о подршци коју је НИС досад пружао предузећима и локалној самоуправи. Многа кикиндска предузећа, са друге стране, омогућавала су и подржавала функционисање великог система какав је НИС.
- Нафтна индустрија Србије је деценијама финансирала спортске, културне и друге манифестације и подржавала социјалне програме у кикиндској општини. Све то смо представили гостима, као и начин како су односи функционисали, што су они разумели и подржали - рекао је Илић.
Кикиндска општина је, закључио је Илић, на добром путу да са генетралним директором НИС-а Кирилом Кравченком потпише споразум о заједничком функционисању и проналажењу интереса локалне самоуправе и ове нафтне компаније.
- Један од наших интереса је да се каптажни гас, ако то буде технички изводљиво, уведе у потрошњу  за домаћинства и привреду, како бисмо обезбедили јефтиније и континуирано снабдевање овим енергентом. Требало би да заједничким снагама налазимо инвеститоре у експлоатацији нафте и гаса. Ту су и могућнисти коришћења геотермалних вода. Очекујемо и редовнију уплату рудне ренте, као и уплату на име будуће еколошке таксе. Надамо се да ћемо са НИС-ом потписати и вишегодишњи уговор о спонзорисању спортских, културних и осталих манифестација. Са друге стране, локална самоуправа ће подржати и омогућити спровођење развојних програма НИС-а на територији општине, јер нам је интерес да ова компанија задржи око 600 радника, колико их има у нашој општини и да се тај број и повећа - изјавио је Владимир Илић. 

Општинска управа донела је Одлуку о уређењу и одржавању јавних и осталих зелених површина, на основу које су за прекршиоце предвиђене новчане казне од 2.500 до 100.000 динара.
Према одредбама члана 22.ове Одлуке, забрањено је: вађење,орезивање и засађивање дрвећа без претходног одобрења, оштећивање дрвећа или травњака, скидање цветова, плодова са дрвећа и шибља, ненаменско коришћење травњака, оштећење објеката на јавним зеленим површинама, стаза, клупа, корпи за отпадке, ограда, вожња било којом врстом возила као и паркирање и прање возила, бацање отпадака, ложење ватре, паљење стабала или лишћа.
Казне за правна лица су од 50.000 до 100.000 динара, за одговорна лица и предузетнике од 5.000 до 25.000, а за физичка лица од 2.500 до 25.000 динара.
Предвиђена је и казна на лицу места од 2.500 динара за физичка лица.

Из Еколошког фонда, локална самоуправа је издвојила 300.000 динара за куповину 22 напртњаче и исто толико, такозваних, метларица, које служе за гашење пожара, односно паљевина на отвореном простору.
То је и био повод за конференцију за новинаре, одржану данас у Ватрогасном дому у Кикинди, сазвану на захтев Општинског ватрогасног савеза.
Како је рекао председник Општинског ватрогасног савеза Бранислав Чолак, локална самоуправа је препознала потребу за набавком ове опреме.
- Општинска ватрогасна јединица и свако добровољно ватрогасно друштво у општини, добиће по две напртњаче и метларице. Запремина напртњача је 25 литара. Оне су, као и метларице, веома квалитетне и ефикасне у гашењу пожара на отвореном - рекао је Чолак и додао да Ватрогасном батаљону у Кикинди недостају, такозване, аутолествице које могу да досегну до 9. спрата, али је цена око 500.000 евра и тражи се могућност да град обезбеди и овај веома важан део ватрогасне опреме за спасавање на висини.
Шеф Одсека за заштиту и спасавање у Кикинди, при МУП-у Србије Драган Берић, рекао је да је у 2008. а и у овој години, повећан број интервенција ватрогасно-спасилачких јединица. Иначе, у пожарима у 2009. години, забележеним у Севернобанатском округу, није било настрадалих.
- Имамо повећан број пожара на отвореном, којих је лане било преко 500. Паљевина је највише на почетку пољопривредних радова, у априлу и марту, и након жетве. Законима о пољопривредном земљишту, о ловству и о шумама, забрањено је паљење на отвореном простору и у сарадњи са пољопривредном и ловном инспекцијом радимо на сузбијању оваквих појава  - рекао је Берић и додао да се против прекршилаца подносе прекршајне пријаве.
Иначе, по речима командира Ватрогасног батаљона у Кикинди Бранислава Малетина, у прва три месеца ове године, смањен је број пожара на отвореном, али је у односу на исти период лане, повећан  њихов број на грађевинским објектима.