Актуелно

На данашњој конференцији за новинаре, одржаној у "Топлани", в.д. директора Никола Терзин изјавио је да дуговања према овом јавном предузећу износе око 77 милиона динара. Он је навео да грађани дугују око 35 милиона, правна лица, односно установе 37 милиона динара, док отежано иде и наплата димничарских услуга, чија дуговања су достигла цифру од 5 милиона динара.
- Дуговања су велика и принуђени смо да реагујемо. Дужницима смо упутили опомене пред тужбе, и следећи корак биће принудна наплата дуга. Волели бисмо, ако је могуће, да се договоримо о начину измирења обавеза, међутим на наш позив одазвало се свега неколико  дужника, корисника услуга топлотног грејања. Знам да је свима тешко, али смо присињени да предузмемо овакве мере - рекао је Терзин и навео да, са друге стране, "Топлана"  тренутно дугује "Србијагасу" око 85 милиона динара за гас.
Иначе,  80 одсто цене грејања чини цена гаса. Он је уочи грејне сезоне поскупео за око 60 одсто, док је "Топлана" јесенас цену својих услуга подигла за 17 процената. На топловод је прикључено око 3.000 станова и стотинак установа и правних лица. Терзин није желео да наводи колика су  појединачна дуговања, али је нагласио да су међу дужницима и Полицијска управа, Општински суд, школе, "Нафтагас", хотел "Нарвик"... Посебно је истакао да 17 индивидуалних потрошача дугује "Топлани" око 1,3 милиона динара.
Никола Терзин је рекао да су у овом Јавном предузећу предузели мере штедње. "Топлана", иначе, има 48 запослених, а просечна плата је, рекао је Терзин, око 36.000 динара.
Први човек "Топлане"  се осврнуо и на лоше стање топловодне мреже. Рекао је да воде преговоре са представницима покрајинских и републичких фондова, како би добили новац за реконструкцију једног њеног дела.
Имајући у виду непријатно зимушње искуство када је држава остала без  увозног гаса, Терзин је рекао постоји могућност коришћења мазута у главној котларници и оној на Микронасељу, док нема услова за овај енергент у котларницама у Хајдук Вељковој и у Светозара Милетића. Замена горионика и монтирање резервоара за мазут у прве две котларнице кошта око 100 милиона динара, од чега би општина требало да плати 70 милиона, што је, по Терзиновој процени, тешко изводљиво у општој беспарици.

Из покрајинског Фонда за капитална улагања одобрено је још два и по милиона динара за наставак изградње храма светих Козме и Дамјана у Кикинди.
Посланик у покрајинској Скупштини Саво Добранић, симболично је предао писмену одлуку Управног одбора поменутог фонда, старешини православног храма у изградњи, Бобану Петровићу. Добранић је нагласио како су се многи ангажовали да радови буду што пре окончани. Свештеник Бобан Петровић, захваливши се на одобреним средствима, подсетио је да предстоји још пуно радова како би посао био приведен крају.
Новац ће бити утрошен за изградњу последње куполе на  овом сакралном објекту.
До сада је у изградњу утрошено 25 милиона динара. Предвиђено је да централна купола буде висока 24 метра. Поред цркве, чија је површина 500 квадратних метара, биће изграђени парохијски дом и звоник.
Крајем фебруара, на  шестој донаторској вечери у Кикинди, што у новцу, што у грађевинском материјалу, прикупљено је око 2,5 милиона динара за изградњу храма светих Козме и Дамјана.

Шеста по реду манифестација у Србији, "Ноћ музеја", биће одржана  16. маја, на више од 190 локација, у 36 градова у Републици, међу којим је и Кикинда.
Биће представљено око 500 садржаја, а доминираће изложбе,  перформанси и ревије. Прошлогодишњу манифестацију у Србији, одржану у 23 града, видело је око 450.000 посетилаца.
"Ноћ музеја" биће одржана у, између осталог, и у Београду и Новом Саду.
 У Београду ће током ноћи, 16. маја, бити представљен пригодан садржај на више од 80, а у Новом саду на око 40 локација.
Ова манифестација биће одржана у Србији, у оквиру европске "Ноћи музеја", под покровитељством Европске комисије и УНЕСКО-а.
Прошлогодишњу манифестацију у Кикинди, названу "Курија хорор", видело је око 3.000 посетилаца. "Покровитељ "Ноћи музеја" била је Општина, а у организацији ове манифестације, поред запоследих у Народном музеју, учествовало је и 40 средњошколаца-волонтера.

УНЕСКО камп, чији је домаћин Гимназија "Душав Васиљев, од 3. до 8. априла, званично је отворен у суботу, 4. априла. Гимназијалци угошћују 30-ак представника школа из Лесковца, Ужица, Панчева, Сомбора, Кучева, Буја у Хрватској и Темишвара из суседне Румуније. Председница Општине Јагода Толицки, која је, заједно са чланом Општинског већа Виктором Фелбабом, присуствовала отварању ове вишедневне манифестације, потписала је са директорицом Гимназије Јеленом Секулић, Уговор о протоколарној сарадњи.
Како је нагласила Јагода Толицки, локална самоуправа ће подржати оваква и слична дружења младих, који се упознавају и зближавају кроз разне видове активности.
- Учећи кроз разлике, најлакше схватамо да смо, у суштини, слични и да смо на истом задатку - рекла је, између осталог, Јагода Толицки.
Тема овогодишњег УНЕСКО кампа је "Мој град-то сам ја". У суботу поподне гости и домаћини били су на "Старом језеру" и приредили "игрице добре воље". У недељу су учесници кампа ишли на излет на Палић, у Суботицу и Келебију.
Данас, за понедељак, у плану су заједничке радионице на којима ће бити представљено "седам кикиндских чуда". "Чуда " су, иначе, заштитни знаци Кикинде: кикиндски мамут, млин "сувача"," Тера", производи од млека, односно сапун од козјег млека и мокрински сир, језички локализми, традиционални инструмент гајде и туристичка манифестација "Дани лудаје".
За уторак је планирана заједничка радионица названа "Свет по мојој мери-од стварности, ка идеалној заједници", а након тога, у ОШ "Ђура Јакшић", биће одржана друга радионица, "Лични отисак", где ће гости и домаћини представити свој  град. Завршна приредба је поподне у КУД-у "Еђшег". У среду ће кикиндски гимназијалци испратити госте.

Како је најавио члан Општинског већа за привреду,  пољопривреду и малу привреду Младен Дука, од 15. априла требало би да почне са радом пољочуварска служба. Тако ће Кикинда, након скоро 20 година, поново имати службу чији је циљ заштита пољопривредног земљишта.
Он је рекао да су урађене све припремне радње и 20 пољочувара, колико у првом тренутку ова служба има,  ускоро креће на посао.
- Задатак им је да спречавају крађе у атару, да воде рачуна о атарским путевима, спречавају настанак дивљих депонија на њивама и у каналима, воде рачуна да на пољопривредници својим машинама не износе блато на јавне путеве и слично - рекао је Дука и нагласио да пољочувари нису радници Општинске управе, него је посао њеног организовања и функционисања, до расписивања  и завршетка тендера, у нардна два месеца, поверен београдској агенцији "Беозаштита".
Иначе, пољочуварска служба је у надлежности општинске Јавне агенције за пољопривреду. Финансира се средствима која кикиндској општини припадају на основу ренте од коришћења пољопривредног земљишта у државној својини.
Пољочувари имају радне униформе, мобилне телефоне и мотоцикле. Биће у сталном контакту са Секретаријатом за инспекцијске послове и заштиту животне средине, као и са МУП-ом.