Актуелно

Радници зоохигијеничарске службе из Ћуприје ће у четвртак и петак, 10. и 11. децембра, поново уклањати псе и мачке луталице са кикиндских улица. Како је рекао директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета, кућни љубимци ће у четвртак бити хватани у Кикинди, а у петак у Банатском Великом Селу, Новим Козарцима, Руском Селу и Банатској Тополи.

- Гледаћемо да током децембра поново позовемо зоохигијеничаре из Ћуприје, како би хватали псе луталице и у осталим селима у општини. У договору са Ветеринарским инспекторатом и у складу са Законом о добробити животиња, уколико зоохигијеничари ухвате на улици чипованог пса, чији је власник познат, о томе ће одмах бити обавештене општинска комунална и ветеринарска инспекција, као и ветеринарска станица. Следи прекршајна пријава уз казну, као и надокнада трошка за посао ћупријске службе - нагласио је Лакета.
Посао ће бити обављен у складу са Законом о добробити животиња и Правилнику о утврђивању мера за рано откривање и дијагностику спречавања ширења, сузбијања и искорењивања заразних болести и начину њиховог спречавања.
Власници који не желе да држе животиње, могу да се пријаве на број телефона 26-935, како би били евидентирани и омогућили овој служби да их бесплатно уклоне из дворишта, односно стана.

Иначе, током новембра, у два наврата, са кикидских улица уклоњено је укупно 90 паса луталица. Власници љубимаца дужни су да их држе у складу са законом. У случају да животиње остану без надзора, затекну се на улици, или се воде без одговарајуће опреме, предвиђене су и санкције. Општинском Одлуком о држању животиња и нешкодљивом начину уклањања животињскх лешева, која је усвојена почетком године, казне за прекршиоце су од 5.000 до 25.000 динара, уз прекршајну пријаву. Зоохигијеничари из Ћуприје имају читач чипа ако је имплантиран у тело љубимца, и одмах могу да идентификују његовог власника.

На сутра заказаној седници Скупштине општине, одборници би требало да донесу одлуку о расписивању референдума за увођење самодоприноса на територији насељеног места Кикинда, решење о образовању и именовању комисије за спровођњење референдума о увођењу самодоприноса, као и одлуку о самодоприносу за Кикинду.

Предвиђено је и да одлучују о изменама и допунама одлуке о праву на родитељски додатак за прво дете, о изменама и допунама одлуке о проширеним правима и облицима социјалне заштите, као и изменама одлуке о превозу у друмском саобраћају.

На дневном реду ће се, такође, наћи и одлука о утврђивању услова за легализацију објеката и иницијатива да Кикинда добије статус града, као и решење о именовању чланова Савета за родну равноправност. 

Председник Општине Кикинда Илија Војиновић и саветник генералног директора НИС-а Бранко Радаковић отворили су данас реконструисану еко стазу од Микронасеља, до Ливнице „Цимос“.

Средства за уређење омиљеног шеталишта Кикинђана, дужине 950 метара, обезбеђена су из Еколиошког фонда, донацијом НИС-а, у износу од 950.000 динара.

- Имајући у виду да се пешачка стаза налази уз главни пут на уласку у Кикинду и да је користи велики број грађана, као и запослени у „Цимосу“, одлучили смо да је обновимо и реконструишемо - рекао је председник Општине Илија Војиновић.
Иначе, споразумом о стратешкој сарадњи са локалном самоуправом, НИС је ове године у кикиндску општину уложио 16, 2 милиона динара, од чега су четири милиона динара усмерена ка еколошким пројектима, попут ове стазе на Микронасељу.
Дуж једног од главних шеталишта на ободу Кикинде, „Расадник“ је посадио 128 садницa платана, јавора и липа, а локална самоуправа и фабрика „Цимос“ финансирале су постављање 16 клупа.

Пригодним програмом у којем су учествовали малишани дечјег хора „Чуперак“ Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, очишћена и реконструисана стаза здравља и рекреације, предата је Кикинђанима.

У оквиру акције „Храна за све“ настале под окриљем медијске куће Б-92, коју подржава и Црвени крст Србије, за потребе народне кухиње у Кикинди почели су да стижу контингенти хране.

Како је изјавила секретарка Општинске организације Црвеног крста Аранка Фелбаб, досад је у Кикинду стигло 2.715 литара уља и 1.905 килограма сојиних љуспица. Народној кухињи у нашем граду требало би ових дана да пристигне 27.200 килограма брашна, 2.720 сојиних комадића 816 сојиних одрезака, 14.955 килограма кромпира, 5.440 црног лука, по 2.720 килограма шаргарепе и свежег купуса, 600 смрзнутог кромпира, 328 смрзнуте бораније и 248 килограма смрзнуте шаргарепе.

Захваљујући овој донацији, као и испоруци хране Владе Републике Србије у договору са Републичком дирекцијом за робне резерве, број оброка припреманих у народној кухињи Црвеног крста у општини биће у наредна четири месеца привремено повећан са 700 на 900. Практично, број куваних јела повећава се са 400 на 500, а ланч пакета са 300 на 400.
Промовишући ове донаторске акције данас су помоћница председника Општине Гордана Булатовић и секретарка Црвеног крста Аранка Фелбаб помагале прилоком поделе оброка из народне кухиње у улици Милоша Остојина 77.

Поводом 3. децембра, Светског дана особа са инвалидитетом, Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, заједно са председником Општине Илијом Војиновићем и његовом помоћницом Горданом Булатовић, посетио је данас кикиндску „Лиру“, предузеће у саставу компаније „Цимос“, једино у Севернобанатском округу које запошљава ове особе.

Након обиласка погона са 178 запослених, од којих су 106 особе са инвалидитетом, Васин је истакао да је управо ова посета централно обележавање овог датума у Војводини.
- Предузеће представља узор и модел како треба да се понашамо према таквим лицима и пример сарадње републичких и покрајинских органа, будући да је Република Србија, преко Министарства економије, уложила ове године у „Лиру“ 40.000 евра, док је Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, путем субвенција, омогуићио ове године посао за 8 особа са инвалидитетом, чиме је створена могућност да се отвори и погон у којем се шију заштитна одећа и рукавице. Са овог места желимо да упутимо поруку охрабрења овим особама. С обзиром да следеће године почиње примена Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, очекујемо да ситуација буде знатно боља - рекао је Васин и подсетио да у Војводини  има око 5.850 званично незапослених ових лица, од којих су око 3.000 инвалиди рада. У стварности, таквих особа је знатно више, рекао је Васин.

Председник Општине Илија Војиновић истакао је да ће локална самоуправа учинити све што је у њеној моћи како би помогла овим лицима.
Директорица „Лире“ Јасмина Миланков истакла је да постоји могућност да предузеће прошири делатност, уз повећање броја нових радних места за ове особе, како би им се пружила могућност да буду равноправне у друштву.
„Лира“ је, иначе, основана 2001. године као организациони део „Ливнице“. Име је добила ос скраћенице „ливнички инвалиди рада“. Након приватизације 2004. године, постаје једно од предузећа у оквиру компаније „Цимос“. Радници „Лире“ одржавају зелене површине и путеве у фабричком кругу, хигијену у производними и пословним просторима, а део запослених бави се и занатством, пољопривредом и воћарством. Предузеће има и 16 хектара пољопривредног земљишта и воћњак са 1.500 стабала кајсија и 200 стабала шљива.
Пре годину дана проширила је делатност када је отворена Кројачка радионица за шивење радне одеће. Има заокружен процес од кројења, до шивења, пеглања и паковања. Почетком ове године отворена је и Радионица за шивење заштитне опреме од коже.
Посебно је значајно што је у овој радионици прошле и ове године посао добило 22 младих са инвалидитетом, глувонеме особе или особе оштећеног слуха, као и лица са благом менталном инсуфицијенцијом. Сви су били на евиденцији незапослених националне службе за запошљавање.