Актуелно

У Кикинди је данас одржан састанак представника 15 банатских општина са државним секретаром Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душком Радаковићем. Тема скупа била је рационализација општинских управа у јединицама локалне самоуправе у 2009. години, односно смањење броја запослених, уз помоћ средстава буџета Републике Србије и буџета општина.У републичком буџету обезбеђена је 1,1 милијарда динара наменских средстава за "Програм рационализације у органима јединица локалне самоуправе", који је 19. фебруара 2009. усвојила Влада Републике Србије. Ово је, иначе, један од низа састанака које ово министарство организује по читавој Србији.

Програм рационализације броја запослемих подразумева да се радници у органу јединице локалне самоуправе, слободно и својом вољом определе за споразумни престанак радног односа.

Како је образложено у програму рационализације, запослени који имају од пет до 30 година радног стажа, определивши се за споразумни раскид радног односа, имају право на једнократну новчану надокнаду од 550.000 динара из републичког буџета. Њима припада и додатних 15.000 динара за сваку годину радног стажа из буџета локалних самоуправа.

Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Душко Радаковић, рекао је да би за пет година требало да се за 10.000 смањи број запослених у локалним самоуправама у Србији.

- Мислим да је ово добар програм, који би требало да реши проблем вишка запослених у локалним самоуправама. Желели бисмо да до краја априла смањимо број запослених за 2.000 у Србији. Они који се одлуче на овај корак, у наредних пет година немају право да се запосле код било којег директног или индиректног буџетског корисника - рекао је Радаковић и додао да је циљ не само смањити број запослених, него кроз реформу државне управе обезбедити и професионалнију, бржу и ефикаснију локалну самоуправу.

Председница Општине Кикинда Јагода Толицки рекла је да кикиндска општина нема нарочито изражен вишак радника у локалној самоуправи, имајући у виду критеријум од два промила запослених у односу на број становника.

- Нама је већи проблем недостатак стручних и образовних кадрова. Намеравамо да се укључимо у овај програм и кроз рационаслизацију доведемо структуру запослених на најбољи могући ниво - рекла је Јагода Толицки и додала да у овом тренутку има 134 запослених у локалној самоуправи, а да би оптимални број требало да буде 132 радника.  

 

Матуранти Техничке школе: Маја Исаков, Бојан Чоти, Дејан Кери, Рајко Ступар и Немања Пантин освојили су прва места из различитих категорија на Међународном такмичењу у програмирању. Такмичење је одржано у Мађарској, у граду Сексарду. Организатори такмичења били су Теледом савез Србије и Фондација мрежа предузетничког знања „Нојман Јанош“. Међународно такмичење за основце и средњошколце за циљ има да се докажу млади таленти кроз израду програмских производа, а своје умеће приказали су ученици из Мађарске, Румуније и Бугарске.

Са ђацима је радила професорица програмирања Јасмина Алмаши, која је истакла да је конкуренција била врло јака. За ово такмичење ђаци су се припремали од почетка школске године.

Мај Исаков направила је програм намењен најмлађима, односно програм који уводи децу у свет програмирања и упутства како да сами израде неки програм. Бојан Чоти израдио је компјутерски приказ салона аутомобила. Приказ садржи и спољни и унутрашњи изглед једног салона аутомобила. Дејан Кери направио је кампању намењену опрезнијој вожњи у саобраћају. Његова циљна група били су тинејџери, а програм је урађен попут видео игрице. Радови Рајка Ступара и Немање Пантина намењени су што лакшем свакодневном раду на рачунарима попут слепог куцања, рачунар има могућност да се сам угаси и рестартује.

Од ове године организатори такмичења отвориће сајт на коме ће се налазити сви радови презентовани на такмичењу. Информатичке куће којима су потребни програмери овог типа моћи да погледају радове и евентуално ангажују ауторе.

 

За уторак и среду, 24. и 25. марта, заказан је шести круг надметања за пољопривредно земљиште у државној својини, које се налази у атару кикиндске општине. Лицитација преосталих око 900 хектара, по почетној цени од 1.500 до 10.000 динара по јединици површине, одржаће се у Свечаној сали Скупштине општине Кикинда, с почетком у 16 сати. Њиве се издају у двогодишњи закуп.

У уторак, 24. марта, у понуди су парцеле у катастарским општинама: Кикинда, Иђош, Сајан и Мокрин. Следећег дана лицитирају се пољопривредне површине у атару Банатске Тополе, Башаида, Руског Села, Нових Козараца, Банатског Великог Села и Накова.

Иначе, у кикиндској општини има 20.510 хектара државне земље. У четворогодишњи најам, на претходних пет лицитација, закупљено је досад 16.084 хектара, по просечној цени од 6.758 динара.

На име једногодишњег најма планирана је добит од 1,12 милиона евра, а кикиндској општини припада, како је законом предвиђено, 40 одсто, одноно 448.000 евра у динарској противвредности.    

 

Удружење спортских риболоваца "Галацка" организовало је јуче акцију пошумљавања. На Старом језеру посађено је 300 младица сибирског бреста и исто толико стабала тополе на "бари Баранда" у Улици Драгољуба Удицког.

Ово је, иначе, део пројекта вредног милион динара који је обезбедило Јавно предузеће "Воде Војводине", чији је представник, др Емил Поповић, заједно са председницом Општине Кикинда Јагодом Толицки и члановима Општинског већа: Горданом Булатовић, Драганом Страјнићем и Виктором Фелбабом, обишао поменуте локације.

Иначе, друга половина марта је у знаку пошумљавања. Овог пролећа и најесен требало би пошумити 30 хектара на Винцаиду, а планирано је подизање ветрозаштитних појасева на још неколико локација у атару кикиндске општине - према Руском Селу, на "великој теремији", иза стадиона у Башаиду, уз пољски пут Иђош-Сајан и на ободу Банатске Тополе.

Део новца за набавку садног материјала обезбеђен је из ренте која припада кикиндској општини на име закупа пољопривредног земљишта у државној својини, а један део средстава обезбеђен је из других извора.

 

Није успео ни други покушај продаје Акционарског друштва "Хемик" у стечају, јер није било заинтересованих на лицитацији која је била заказана за петак, 20. март.
Целокупна имовина овог предузећа понуђена по почетној цени од око 85 милиона динара, али ни то није било стимулативно за потенцијалне купце.
У "Хемику" је, иначе, уведен стечај пре око годину дана. Дугови ове некада велике и моћне фабрике хемијских производа, увелико превазилазе почетну цену и достигли су цифру од близу 300 милиона динара.
На првој лицитацији, која је требало да буде одржана у децембру прошле године, имовина "Хемика" понуђена је тада по почетној цени од око 102 милиона динара.
Трговински суд у Зрењанину заказаће ускоро и наредни термин, за трећи покушај продаје имовине фабрике, по још нижој почетној цени.